REČ NAUKE: Radi se o izrastanju UMNJAKA

Misterija izbijanja kutnjaka, koji najčešće krenu da rastu krajem tinejdžerskih godina, već neko vreme muči naučnike. Ali stručnjaci sa Univerziteta Arizona u SAD-u smatraju da su shvatili o čemu se radi.

Antropološkinja Halszka Glovacka i njen kolega paleoantropolog Geri Švarc analizirali su primere različitih lobanja kako bi uporedili njihov evolucijski razvoj.

Uvrstili su kosti i zube 21 vrste primata u 3D modele i otkrili da vreme izbijanja naših kutnjaka ima velike veze sa osetljivom ravnotežom biomehanike u našim lobanjama. Drugim primatima umnjaci izbijaju ranije

Naime, odrasli oblici zuba koje koristimo za žvakanje hrane obično izlaze iz desni u tri faze - u dobi od oko šest, 12 i 18 godina. Ostali primati odrasle kutnjake dobijaju ranije.

Šimpanzama kutnjaci izbijaju u trećoj, šestoj i 12. godini. Žuti pavijan ima odrasle kutnjake već u dobi od sedam godina, a rezus makaki u dobi od šest, piše Science Alert.

Jedan važan faktor koji ograničava vreme pojavljivanja zuba je prostor. Ako vilica nije dovoljno velika za pun set zuba, nema ni smisla da oni rastu. Ljudi nemaju baš toliko prostora u ustima kao neki drugi primati, ali to još uvek ne objašnjava zašto se umnjaci pojavljuju toliko kasno u našim životima ili zašto nam njihovo izbijanje često stvara određene probleme. Pitanje sigurnosti vilice?

Stručnjaci smatraju da se zapravo radi o pitanju sigurnosti.

"Ispostavilo se da naše vilice rastu vrlo sporo, verojatno zbog naše sveukupne evolucije i, u kombinaciji sa našim manjim licima, to rezultira kašnjenjem kada je u pitanju mehanički siguran prostor", rekao je Švarc.

Zadnji kutnjaci kod primata nalaze se tačno ispred dva temporomandibularna zgloba koji, za razliku od ostalih zglobova u našem telu, moraju da funkcionišu u savršenoj sinhronizaciji. Takođe moraju da izvršavaju određen stepen sile na jednu ili više tačaka u vilici kako bi primati mogli grizu ili žvaću.

Ako u tom procesu neki zub bude na lošem mestu, nastala sila može da ima loš uticaj na vilicu, koja jednostavno nije dovoljno velika da se nosi sa tim pritiskom.

Zato je verovatnije da vrste sa dužim vilicama ranije razviju odgovarajuću strukturu za rast celog seta zuba.

Ljudi nemaju tu sreću i moraju da čekaju da se naše lobanje razviju do te mere da sile koje deluju na svaki skup odraslih kutnjaka, neće oštetiti našu rastuću vilicu.

"Ova studija pruža novi uvid kroz koji mogu da se vide dugo poznate veze između razvoja zuba, rasta lobanje i profila sazrevanja", rekla je Glovacka.

(Espreso / Index.hr)