ŠTA JE LOŠ HOLESTEROL I KAKO DA GA NAJLAKŠE REGULIŠETE? Ovo vam se neće svideti

Holesterol je poznat kao rizični činilac za nastanak asteroskleroze i kardiovaskularnih bolesti.

Međutim to je i tvar koja je neophodna za dobro funkcionisanje organizma. Holesterol prisutan u svakoj živoj stanici ljudi i životinja jer je esencijalni metabolit, a najviše ga ima u namirnicama životinjskog porekla. Ali valja znati da ako su vrednosti +holesterola povišene postaju rizični činilac za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Ako vas muči povišen holesterol, pre svega je važno znati sve potrebne informacije o tom stanju, a upravo njih donosi dr. med. Jelena Muslim, spec. kardiologije, Poliklinike Perić Staničić.

Sve o lipidima

Ukupni lipidi u serumu potiču od tri grupe: holesterola, triglicerida i fosfolipida. Za prenošenje holesterola i drugih masnoća u krvi (masti nisu topive u vodi, a time ni u krvi) potrebne su specifične belančevine tj. lipoproteini.

Šta je holesterol?

Holesterol je masnoća najviše zastupljena u namirnicama životinjskog porekla. Sastavna je tvar svake stanične membrane te je potreban za metaboličke procese u izmeni tvari. Iz njega nastaju hormoni kao što su polni hormoni (testosteron, estradiol), hormoni ndbubrežne žlezde (kortizol) te žučne kiseline koje se putem žuči izlučuju u crevo.

Gde nastaje holesterol?

Smatra se da je oko 20% ukupnog holesterola u telu dobiveno iz hrane, a oko 80% se sintetizuje u jetri. Dnevna količina holesterola koja se stvara u jetri je oko 1-2 g. Krvlju se dalje prenosi do svake stanice te dalje prerađuje zavisno of potreba.

Podela lipoproteina

Lipoproteini zavise od koncentracije u plazmi te delom o veličini, mogu uzrokovati aterosklerozu. Zavisno od gustoće najvažnije su dve frakcije:

• LDL (lipoprotein male gustoće, eng. low-density lipoprotein) je najvažniji prenosnik holesterola i fosfolipida iz jetre prema perifernim stanicama. Njegov višak se taloži na zidovima arterija i stvara aterosklerotski plak koji s vremenom sužava krvne žile. Iz tog razloga se LDL naziva i “lošim holesterolom”.

• HDL (lipoprotein velike gustoće, eng. low-density lipoprotein) prenosi holesterol iz krvi i tkiva u jetru. Na taj način smanjuje mogućnost nakupljanja holesterola na zidovima krvnih žila, a time i mogućnost razvoja kardiovaskularnih bolesti. Iz tog razloga se HDL naziva i “dobrim holesterolom”.

Trigliceridi

Trigliceridi su kompleks zasićenih i nezasićenih masnih kiselina i glicerola i izvor su energije u organizmu. Povišen nivo triglicerida rizik je za aterosklerozu, ali manje snažan nego povišen nivo holesterola.

Asteroskleroza

Značajka primarnih i sekundarnih hiperlipoproteinemija je ubrzana ateroskleroza - upalni proces koji počinje oštećenjem endotelnih stanica krvnih žila i to hemijskim putem (povišene masnoće), mehaničkim (povišen krvni pritisak) te infekcijom i imunološkim mehanizmom. Napredovanjem ateroskleroza dovodi do kliničkih manifestacija kardiovaskularnih bolesti (srčani udar, moždani udar, periferna arterijska bolest) koje su vodeći uzrok smrtnosti, invalidnosti i povećanih troškova zdravstvene zaštite u ekonomski razvijenim zemljama.

Ciljevi lečenja, promene navika

Osnovni pristup u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti uključuje promene životnih navika, kontrolu arterijskog pritiska i snižavanje vrednosti LDL holesterola zbog njegove ključne uloge u nastanku ateroskleroze. Preporučene vrednosti LDL holesterola u osoba vrlo visokog rizika su 1.4 mmol/L; visokog rizika 1.8 mmol/l; umerenog rizika 2.6 mmol/L te niskog rizika 3 mmol/L.

U regulaciji vrednosti lipida veliku ulogu ima promena životnih navika, mediteranska prehrana, naročito upotreba ekstra devičanskog maslinovog ulja, svakodnevna telesna aktivnost ≥ 30 minuta, prestanak pušenja, smanjenje unosa zasićenih masti, hrane, pića s dodanim šećerom te potpuno izbegavanje transmasti u prehrani iako ova zadnja mjera snižava vrednosti ukupnog holesterola i LDL holesterola tj. povećava HDL holesterol za samo 5-10%. Unos masti ne sme biti veći od 30% ukupno unesene energije tokom dana, a unos holesterola ne veći od 300 mg/dan.

Lekovi za snižavanje lipida

Ukoliko promene životnih navika u roku od 2 meseca ne dovedu do snižavanja vrednosti lipida uvodi se terapija. Cilj lečenja je smanjenje rizika od ateroskleroze i kardiovaskularne bolesti. Osnovni lekovi za lečenje dislipidemija su statini, inhibitori apsorpcije holesterola, inhibitori propretein konvertaze subtilinin/keksin tip 9 (PCSK9 inhibitor) i fibrati. Lečenje se obično započinje statinom visokog intenziteta, a ako nismo postigli ciljne vrednosti LDL holesterola dodajemo ezetimib i na kraju PCSK9 inhibitor.

(Espreso/ Ordinacija)