OVO RAJSKO VOĆE NAJBOLJA JE PREVENCIJA OPAKIH BOLESTI: Ne izbacujte ga iz prehrane

Milenijumima su smokve bile deo tipične zdrave mediteranske ishrane. Naime, kao odličan izvor dijetetskih vlakana, minerala i posebno polifenola, smokve se smatraju namirnicom povoljnom za zdravlje i potencijalnom pomoći u prevenciji i lečenju današnjih bolesti.

Nedavna studija izraelskih naučnika u naučnom časopisu Journal of Agriculture and Food Chemistri imala je za cilj utvrđivanje antioksidativne aktivnosti nekoliko vrsta smokvi. Da bi otkrili sastojke sa potencijalno blagotvornim dejstvom na zdravlje, naučnici su analizirali sastav polifenola, antocijanina i antioksidativni kapacitet šest komercijalnih vrsta smokava koje se razlikuju po boji (crna, crvena, žuta i zelena).

Oni imaju blagotvorno dejstvo na nivo holesterola u krvi Otkrili su impresivan sadržaj polifenola, a time i snažnu antioksidativnu aktivnost, a što je tamnija i svetlija boja, to je veći udeo korisnih molekula i antioksidativna moć. Na primer, najveći sadržaj polifenola i antocijanina i najjača antioksidativna aktivnost zabeleženi su kod vrste Mission, koju karakteriše crno-ljubičasta kora sa ružičastim mesom. Zanimljivo je da je većina fitokemikalija pronađena u kori smokve, a manje količine su izmerene u mesu.

Prethodna istraživanja su takođe pokazala da su smokve izuzetno bogat izvor polifenola. Iznenadićete se da su smokve znatno bogatije polifenolima nego, na primer, jabuke, borovnice, grožđe, pomorandže, šljive i jagode, pa čak i hrana koja se smatra izuzetno bogatom polifenolima - poput crnog vina i čaja.

Smokve takođe sadrže biljne sterole, supstance za koje se pokazalo da imaju blagotvorno dejstvo na nivo holesterola u krvi. Biljni steroli (poput stigmasterola i lanosterola koji se nalaze u smokvama) vezuju se za molekule holesterola u crevima i na taj način ometaju njegovu apsorpciju. Jedinjenja sa potencijalnom antikancerogenom aktivnošću - benzaldehid i kumarini - takođe su pronađena u smokvama. Ova jedinjenja su testirana u naučnim studijama, a rezultati su obećavajući, posebno kada je u pitanju rak prostate i kože i pločaste ćelije.

Vrste smokvi Smokva je plod drveta iz porodice dudova, koje latinski nazivamo Ficus carica. Postoji preko 150 vrsta smokvi koje se razlikuju po boji i blago po strukturi. Najpoznatije i najrasprostranjenije vrste su Mission (crno-ljubičasta kora sa ružičastim mesom), Kadota (zelena kora sa ljubičastim mesom), Calimirna (zelenkasto-žuta kora sa jantarnim mesom), jadranska smokva (svetlo zelena kora sa tamno ružičastim mesom). Smokve imaju vrlo kratku sezonu rasta i izuzetno su osetljive.

Zbog toga su najukusniji ako se jedu odmah nakon branja, nakon kratkog vremena u frižideru. Iako su sveže smokve dostupne samo nekoliko meseci u godini, u suvim smokvama možete uživati tokom cele godine.

Nutritivna vrednost I sveže i suve smokve su veoma bogate mineralima, posebno kalcijumom, magnezijumom i kalijumom. Sadržaj kalcijuma je mnogo puta veći u suvim smokvama i stoga se smatra važnim nemlečnim izvorom kalcijuma.

Izuzetno su bogat izvor dijetetskih vlakana, a veliki procenat su vlakna rastvorljiva u vodi. Ova vrsta vlakana pomaže u snižavanju nivoa glukoze u krvi i holesterola, a takođe blagotvorno deluje na regulaciju varenja. Bogati su mnogim fitohemikalijama, posebno beta-karotenom, polifenolima, antocijaninima i biljnim sterolima.

Zdravstvene koristi smokvi Redovna konzumacija smokvi nesumnjivo blagotvorno deluje na kardiovaskularno zdravlje. Mnogo je razloga koji govore tome u prilog. Na primer, bogatstvo polifenola sa snažnim antioksidativnim delovanjem štiti LDL lipoproteine od oksidacije i tako sprečava aterosklerozu. Nadalje, visok sadržaj kalijuma povoljno utiče na regulaciju krvnog pritiska, a rastvorljiva vlakna i biljni steroli na nivo holesterola u krvi.

Dijetalna vlakna iz ploda smokve takođe utiču na nivo šećera u krvi, a lišće smokve ima i antidijabetičko dejstvo. Iako ne zvuče jestivo, u nekim kulturama lišće smokve zaista je sastavni dio jelovnika. Zbog broja molekula koje poseduju, smokve imaju i potencijalni antikancerogeni efekat.

Suve smokve su odličan izvor mnogih hranljivih materija. Međutim, suvo voće čini manje od 1 odsto uobičajeno konzumirane količine voća, pa stručnjaci preporučuju veće prisustvo suvog voća u ishrani kao značajan izvor antioksidanata i dijetetskih vlakana. Suve smokve su praktičan i nutritivno vredan obrok za rekreativce i profesionalne sportiste, a u kombinaciji sa orasima mogu poslužiti kao idealan međuobrok.

Bonus video:

(Espreso/miss7zdrava)