PARADAJZ NIJE IZ RAJA IZAŠAO! Saznajte ŠTA može da se desi ako GA pojedete PREVIŠE! Verovalo se i da je OTROVAN

Do sada smo jeli paradajz u neograničenim količinama, ali kako sada stoje stvari to više nećemo raditi. Nekada se verovalo da je paradajz otrovan za ljude, ali danas je široko prihvaćen kao veoma zdrava namirnica. Paradajz su otkrili Indijanci u zapadnoj Americi, ova svetlo crvena hrana se često pogrešno posmatra kao povrće, a ustvari je voće.

Poznat i pod stručnim nazivom "Solanum licopersicum", paradajz se danas gaji svuda u svetu, a dostupan je za kupovinu tokom cele godine. Paradajz dolazi u nekoliko različitih formi i oblika, a sa tim i ukusa. Može se jesti na brojne načine, uključujući sirov ili kuvan, a najčešći je dodatak salatama, testeninama, picama i raznim napicima.

Ali, da li je stvarno dobro da ih jedete u velikim količinama?

Koje vitamine i minerale sadrži paradajz?

Prema sajtu "Healthline", paradajz je glavni izvor likopena, antioksidanasa, koji plodu daje živopisnu boju. Osim likopena, paradajz sadrži različita biljna jedinjenja, uključujući beta-karoten, narigenin i hlorogensku kiselinu.

Beta-katoten je crveno-narandžasti pigment koji dodaje boju biljkama i pretvara se u vitamin A, što je dobro za zdravu kožu i drži imuni sistem na visokom nivou. Ali, u većim količinama beta-karoten može biti otrovan.

Paradajz je pun vitaminima poput vitamina C, kalijuma, folata i vitamina K. Količina vitamina pronađenih u paradajzu može se značajno razlikovati između vrasta, ali prosečan paradajz srednje veličine bi trebalo da ima oko 28 procenata vaše dnevne preporučene doze vitamina C.

Koje zdravstvene koristi ima paradajz?

Pošto je bogat hranjivim materijama, paradajz nudi široku lepezu zdravstvenih koristi onima koji ga jedu. Časopis "Medicinske vesti" objašnjava da se koristi paradajza razlikuju od vrste i veličine, zbog količine minerala i vitamina u njima, na primer, čeri paradajz ima veći sadržaj beta-karotena nego običan paradajz.

Pošto je dobar izvor vitamina C, paradajz može pomoći u borbi protiv formiranja slobodnih radikala, za koje se zna da izazivaju rak. Smatra se da visoki nivoi beta-karotena pomažu u prevenciji razvoja tumora kod karcinoma prostate, a veeruje se i da likopen pomaže u prevenciji raka prostate.

Osim što pomaže u prevenciji određenih karcinoma, smatra se da vitamini u paradajzu održavaju zdrav krvni pritisak, održavaju zdravlje srca, pomažu normalne kretnje creva, štite oči i pomažu u proizvodnji kolagena za zdravu kožu, kosu i nokte.

Folat je koristan za trudnice jer štiti od defekata neuronske cevi kod bebe. Često se preporučuje da žene tokom trudnoće uzimaju suplemente folne kiseline, ali paradajz je veliki prirodni izvor te kiseline.

Koji je najbolji način da se pojede paradajz?

Ako želite da dodate više likopena u ishranu, konzervirani paradajz bi mogao da bude bolji izbor nego svež paradajz, jer se likopen bolje apsorbuje iz prerađenih proizvoda. Ovo važi za paste od paradajza, paradajz sosove, supe i kečap.

Ako želite da jedete svež paradajz, obavezno se odlučite za najsvetlije crvene pri kupovini, jer paradajz ove boje sadrži najveću količinu antioksidanasa. Najbolje je da se paradajz drži na sobnoj temperaturim, na izvoru sunčeve svetlosti. Čuvanje u frižideru može da pokvari ukus. Kuvanje paradajza će pomoći u oslobađanju likopena, a dodatak maslinovog ulja će pomoći da ga telo lakše apsorbuje.

Koliko paradajza treba da pojedete za nedelju dana?

NHS preporučuje da se dnevno jede po jedan srednji paradajz, ili sedam čeri paradajza u jednoj porciji. Potpuno je zdravo jesti paradajz svai dan, a kao dodatni bonus on ima malo kalorija i visok sadržaj vode.

Važno je uzeti u obzir staru izreku "previše svega može biti loše", pa je tako i sa paradajzom. Može li paradajz izazvati zdravstvene tegobe?

Iako paradajz ima mnogo koristi, previše paradajza može izazvati neke zdravstvene tegobe. Jedna od njih je refluks kiseline. Paradajz sadrži jabukovi kiselinu i limunsku kiselinu, a povećan unos ovih kiselina može učiniti da vaš želudac postane previše kiseo i tako može izazvati gorušicu ili refluks kiseline.

Zbog toga se preporučuje da oni koji pate od poremećaja digestivnog trakta ili imaju gastroezofagealnu refluksnu bolest ne jedu previše paradajza. Previše paradajza može dovesti do stvaranja bubrežnog kamenca. To se dešava zbog toga što je paradajz bogat kalcijumom i oksalatom, koji se teško uklanja iz tela čime se stvara kamen u bubregu.

Veliki unos likopena može biti loš po organizam, jer može dovesti do likopenodermije i promene boje kože. Likopen je dobar i toj e opšte pravilo, ali ne u prekomernoj količini, stručnjaci preporučuju 22 mg dnevno, a u dve kašike paradajz pirea ga ima 27 mg.

Previše paradajza može izazvati dijareju, ako je osoba netolerantna na njega. Pradajz je povezan i sa nekoliko slučajeva salmonele i smatra se da može biti uzrok 172 bolesti povezanih sa salmonelom.

(Espreso/Mirror.co.uk)