DECA NE ŽELE DA SE RASTANU OD SVOG OMILJENOG KONJA: Saznajte sve o HIPOTERAPIJI u Srbiji, priča je PRELEPA! (FOTO)

Nije teško povezati konje i ljubav, sreću, dobrotu, lepotu i humanost. Konje vole dve vrste ljudi: oni koji maštaju da jašu i oni koji zaista jašu. Ljudski životi su, nažalost, često ispunjeni teškoćom, tugom, bolestima.

U tim trenucima se često čini da nam niko, čak ni najbliži, ne može pomoći, tada bismo pobegli i od sebe samih, ali onda shvatimo da postoji mesto koje nije samo “mesto”. To je tačka sreće, tačka “našeg minuta” i povratka sebi, povratka prirodi, povratka osmeha. To je mesto koje čini da samo u deliću sekunde postanemo najlepši na svetu, iako smo mislili da nikad gore nije bilo, da nikad gore nismo izgledali.

Vidite, shvatite, da nekad sami možemo da učinimo za sebe nešto lepo, da nekad samo tim jednim odlaskom možemo i drugome muku učiniti manjom, možda čak i nepostojećom.

O čemu je reč? Udruženje “Potkovica” je centar ove lepe priče. Osnovano 2011. godine u cilju implementacije i pravilne primene modela terapije pomoću konja na našim prostorima i osnovnim zadatkom poboljšanja kvaliteta života i funkcionalnosti dece sa smetnjama u razvoju, ovo udruženje “obećalo” je promene. Na bolje – jer kako može biti drugačije?

Osnivači udruženja su voditelji programa za terapiju i aktivnosti pomoću konja stručno osposobljeni na osnovu programa akreditovanog u Ministarstvu rada i socijalne politike. Tu početnu edukaciju su nadogradili dvogodišnjom specijalizacijom u Sloveniji na osnovu koje su dobili evropske licence za rad.

Hajde da saznamo šta je terapeut ovog udruženja Nevena Simić rekla o samoj prirodi terapije, ali i koji se odogovori kriju na još neka pitanja!

Šta predstavlja hipoterapija?

Hipoterapija je jedan od oblika terapije pomoću konja, predstavlja fizioterapijsku obradu i tretman. Hipoterapija znači lečenje uz pomoć konja (grčki hippo=konj; therapeia=lečenje). Prvi terapijski centri otvaraju se od 1960. godine širom Evrope, Kanade i Amerike. S obzirom na to da su prvo uočeni uticaji jahanja na fizičko zdravlje, nastala je prvobitno fizikalna obrada i tretman poznat kao hipoterapija. Daljim razvojem ovog oblika terapije uočeni su i brojni drugi benefiti, te su se razvile i defektološka, logopedska, socijalno-pedagoška obrada i tretman, psihoterapija i radna terapija. Celokupna oblast koja obuhvata sve oblike tretmana naziva se terapija i aktivnosti pomoću konja.

U toku jedne terapije može se koristiti više navedenih oblika tretmana, što zavisi od indikacija i potreba korisnika. U Udruženju “Potkovica “ sprovode se svi navedeni oblici tretmana, a ono što čini osnovu Udruženja jeste pre svega stručan tim i uvežbani terapijski konji.

Kako funkcionišu terapije koje pruža Vaše udruženje?

Indikaciju za ovaj oblik terapije najčešće daje lekar, ponekad roditelji u traganju za mogućim tretmanima se jave sami. U oba slučaja neophodno je zakazati prvi pregled i pripremiti dokumentaciju. Na osnovu toga naš stručni tim sagledava indikacije kao i moguće kontraindikacije za ovaj tretman.

U „Potkovici“ terapija započinje tek nakon detaljno uzete anamneze, pregleda i testiranja korisnika. Celokupnim sagledavanjem stanja indikuje se određeni oblik tretmana, vrsta terapeuta i potom kreira induvidualni program terapije. Deca se najčešće prvi put susreću sa konjem kada dođu na terapiju. Neka su oduševljena i žele odmah na konja neka mogu biti uplašena. Kod prvih se odmah radi na razvoju strpljenja, a kod drugih na prevazilaženju straha, jer se sve to može sprovoditi kroz ovaj oblik terapije.

Adaptaciona faza je veoma važna. Tada se dete navikava i na tim i na konja i na novi prostor. Deci sa razvojnim problemima toliko novog iskustva obično ne prija, zato se oni postepeno uvode u sve aktivnosti. Ova faza je i najteža, jer ih nije lako pridobiti, ali uz manje ili nešto više vremena se adaptiraju i ovo im postaje veoma prijatan tretman na koji rado dolaze. Najčešći problem je odbijanje stavljanja kacige, a bez nje se ne ide na konja, ali i taj problem se prevazilazi. Neretko adaptacija prolazi veoma lako, jer se između deteta i konja stvara “ljubav na prvi pogled”. S obzirom na to da terapiju vode licencirani terapeuti, načini pridobijanja mališana su različiti i poznati im kroz osnovnu specijalnost i stručno iskustvo, tako da vremenom najteže bude objasniti da je terapija za taj dan završena, jer mališani ne žele da se rastanu od svog konja.

Osnovu programa čine terapijski konji. Kako se obučavaju konji za ovako nešto?

Terapijski konj ne može biti bilo koji konj. Da bi se uveo u program rada, prvo se mora napraviti adekvatan izbor. Konj ne sme biti mlađi od pet godina, jer je bitna njegova zrelost, građa konja je takođe važna, bira se visina konja, vodi računa o obimu leđa i stomaka, sve to je bitno zbog stabilnosti deteta na konju, ali i sigurnosti, jer od toga zavisi i pristupačnost u toku tretmana, terapeut u svakom momentu mora da ima mogućnost da neometano drži pacijenta.

Velika pažnja se poklanja kvalitetu konjskih pokreta, jer se oni prenose na jahača. Takođe važan je karakter konja. Terapijski konj mora biti smiren, srpljiv ali u isto vreme ne sme biti inertan, jer su važni impulsi koji se sa konja prenose na pacijenta i obrnuto.

Konj mora biti dovoljno ujahan, proći dresurnu obuku, biti nauče da se pravilno kreće na lonži i da se na adekvatan način može voditi na ularu i povocu. Terapijski konj je naviknut na različiti didaktički materijal koji se koristi (obruče, čunjeve, lopte…različitih boja) u toku terapije, na dečiji plač, smeh, vrisku, grč, različita emotivna stanja .

Da li je ova terapija efikasna? U čemu sve pomaže?

Terapija se sprovodi u cilju habilitacije i rehabilitacije u zavisnosti od osnovne indikacije. S obzirom na to da indikacije kao što su cerebralna paraliza, mišićna distrofija, paraplegija, autizam, Daunov sindrom i druge, moguće je od ovog vida terapije očekivati habilitaciju i poboljšanje opšteg kvaliteta života, rehabilitacija i izlečenje je moguče tamo gde to indikacije dozvoljavaju, recimo kod nekih poremećaja govora, korekcija kroz fizikalni tretman, psihološki tretman i sl.

Sama hipoterapija, kao i ostali oblici terapije pomoću konja imaju brojna blagotvorna dejstva. Najvažnija prednost je da se ovaj oblik terapije odvija u prirodi u prisustvu konja i da se praktično kroz razonodu, neosetno postižu ozbiljni terapijski rezultati.

Pored fizičkih i psiholoških učinaka, kombinujuči različite oblike ove terapije i uključivajući različite stručnjake, dolazi se do brojnih pedagoško-kognitivnih učinaka, socijalnih i dodatnih fizioloških u vidu poboljšanja cirkulacije i disanja .

Koji su najčešći problemi sa kojima se dolazi kod Vas?

Različiti razvojni poremećaji.

Koji je najređi razlog javljanja na hipoterapiju?

Deca sa urednim razvojem, jer se negde ovaj oblik sagledava kao terapija za različite oblike smetnji u razvoju. Ova terapija zapravo predstavlja odličan način za unapređenje razvoja i tamo gde nije problem prisutan ili vidljiv.

Koliko je korisnika prošlo kroz terapije?

S obzirom na to da dugogodišnje iskustvo i rad udruženja, realizaciju induvidualnih, grupnih tretmana,brojnih projekata, učešće u kampovima, govorimo o više hiljada mališana.

Da li je do sada dolazilo do neočekivanih ishoda (bilo dobrih ili loših)?

Da bi se izbeglo neočekivano, neophodan je dobra priprema za tretman, anamneza, testiranje, induvidualni plan rada, stručan tim. Najvažnije je naglasiti da je sprovođenje terapija pomoću konja nije domen konjara, niti stručnjaka iz srodnih grana .

Defektolog. logoped, redukator psihomotorike, oligofrenolog, fizijatar, fizioterapeut, psiholog, radni terapeut najkompetetniji su članovi terapijskog tima. Ali kompetentost uz osnovnu stručnost stiču specijalizacijom u oblasti terapije pomoću konja. Terapeut mora imati licencu. Kursevi, samooukost i slične improvizacije predstavljaju veliki rizik, etički i profesionalni problem. Uz dobro kreiran program, jedino iznenađenje može biti da dete brže napreduju nego li je to očekivano, ili da adaptacija sporije ide, što samo upućuje na korekciju induvidualnog plana terapije.

Koliko u proseku traje jedna ovakva terapija? Kako izgleda taj proces?

U zavisosti od vrste programa jedna terapija traje od 30 do 45 minuta. Neophodan je kontinuitet, pa je preporuka 2 do 3 tretmana nedeljno.

Imate li volontere i ako da – u kom broju? Da li je njihov cilj da kasnije nastave da se bave ovim poslom ili dolaze iz drugih razloga?

Volonterizam je veoma značajna karika u radu Udruženja “Potkovica”. Od samog osnivanja organizovan je i volonterski program. Uključuju se mladi zainteresovani za prirodu, konje, decu sa smetnjama u razvoju, iz različitih svera medicine, defektologije, veterine, sporta…

Volonteri se uključuju u rad sa konima, održavanje štalskog prostora, pomoć pri realizaciji većih programa. Volonterski program podrazumeva edukaciju u nekoliko nivoa. Naši volonteri dobijaju odlično znanje i iskustvo i čine neprocnjivu podršku Udruženju. Iz volonterskog programa obučavaju se i regrutuju konjovoci, asistenti, budući terapeuti i ljubitelji konjičkog sporta. Naš najmlađi volonter ima 10 godina.

Kakav je osećaj baviti se hipoterapijom ili biti deo jednog ovakvog tima?

Biti terapeut u sklopu terapije pomoću konja nije jednostavno. Potreban je kompleksan sklop elemenata da bi se ispunili svi potrebni uslovi. Da ste stručni u svojoj oblasti, da volite prirodu, poznajete konje, završite specijalizaciju kako biste osnovnu specijalnost mogli da primenite kroz terapiju pomoću konja.

Dakle, ordinaciju i beli mantil zamenjujete štalskim prostorom, manježom, gumenim čizmama, čepsevima, kacigom…Vaš radni prostor je priroda, štala, vaš najbliži saradnik je konj. Vaš zajednički prioritet je dete. Ako su svi ovi uslovi ispunjeni, vaš posao je uživanje.

Da li prepoznajete osvešćenost ljudi na ovom polju (otvorenost za dolazak i terapiju)?

Za razliku od 2011. Godine, kada je sam termin terapije pomoću konja delovao zapanjujuće, danas je ovaj oblik terapije prepoznatljiv. Otvaraju se mogućnosti za edukaciju kadra i to je ključ uspešnosti ove terapije. Neophodna je spoznaja svakog roditelja o nivou stručnosti osobe koja sprovodi terapiju pomoću konja.

Šta biste voleli da ljudi znaju pre nego što dođu na terapiju?

Nošenje zaštitne opreme je neophodno. Adaptacija može da traje nekadadugo. Važno je biti strpljiv. Suština terapije nije popeti dete na konja, brojni tretmani se postižu kroz aktivnosti oko konja.

Šta možete da kažete nekome ko razmišlja da li je ovo dobra ideja?

Terapija pomoću konja u najvećem broju slučajeva deluje blagotvorno na korisnike. Ambijent prirode i druženje sa konjima svakako prijaju. Neophodno je sagledati kako indikacije, tako i kontraindikacije za ovaj tretman. Na osnovu toga se prilagođava tretman. Primera radi, apsolutana kontraindikacija za ovaj obilk terapije je alergija na konjsku dlaku. Dete ispod 3,5 godina prestabilizacije kukova i kičme ne sme se peti na konja. Brojne su kontraindikacije koje određuju da li se dete sme peti na konja (epileptični napadi u poslednjih 5 godina, iskrivljenost kičme veća od 30%, patološka lomljivost kostiju…)

Kakvi su planovi udruđenja Potkovica za naredni period? Da li radite na unapređenju, možda proširenju kapaciteta?

Udruženje “Potkovica” kontinuirano radi na edukaciji i povećanju broja stručnih saradnika. To nam daje osnovu za planiranje razvoja terapijskog centra. Kroz rad sprovodimo različite studije koje imaju za cilj da ukažu na benefite i mogućnosti ove terapije, učine je prepoznatljivom zdravstvenom sistemu i ukažu na važnost terapije pomoću konja kao stalnog oblika podrške deci sa smetnjam u razvoju.

Kreiramo radionice za roditelje iuključujemo ih u program edukacije i podrške. U planu jerazvoj terapijskih programa za odrasle korisnike za sada se, s obzirom na kapacitete terapija, sprovodi samo za decu.

“Potkovica” je član Parakonjičkog saveza, koji je aktiviran na polju unapređenja i razvoja ovog oblika terapije. Kroz rad Saveza cilj nam je da damo maksimalni dobrinos u pružanju mogućnosti da svakoj osobi u bilo kom delu Srbije ovaj oblik terapije bude dostupan. Edukacija adekvatnih stručnjaka i standardizacija programa ključ je uspešnosti terapije.

Ako biste opisivali ono što osećate kada terapija pomogne nekome, koja bi to reč bila?

Blaženstvo.

Kratko i jasno, Nevena je zaokružila ovu kratku i nikad dovoljnu priču. Načini za pomoć onima kojima je pomoć najpotrebnija ne pretpostavljaju uvek bele mantile i lekove. Sreća je u malim stvarima. Međutim, ono što udruženje “Potkovica” pruža je sve, samo ne mala stvar!

Osmehnite se, budite srećni! Ako ste našli da je ovo rešenje za vas, znate šta vam je činiti. Ukoliko ste se setili koga ćete obradovati informisanjem o postojanju ovakvog udruženja, trk da to kažete! Prijatan dan! Želimo vam da nađete potkovicu!

(Espreso)