NISTE ALERGIČNI, SAMO NEMATE TOLERANCIJU: Otkriveno zašto se neki ljudi brže NAPIJU, a drugi BURNO reaguju

Alkohol na sve nas utiče različito – dok su neki u stanju da vode duhovit razgovor nakon što su ispraznili bocu vina, drugi se napiju od nekoliko pića. Stručnjak iz Engleske otkriva od čega zavisi da li ćemo se napiti i osećati loše od alkohola.

Doktor Rubaijat Hak iz Bolnice „Gaj i Sveti Tomas“ u Londonu izjavio je za „Dejli mejl“ da „ne postoji alergija na alkohol“, kao i da su molekuli alkohola premali za naš imunološki sistem, on ne može da ih prepozna i pokrene alergijski odgovor“.

S druge strane, netolerancije bi mogle biti u igri. One nisu pokrenute imunološkim odgovorom, već su obično u vezi sa problemima sa digestivnim sistemom ili jetrom.

Dr Hakue objašnjava da nekim ljudima u jetri nedostaje enzim zvan aldehid dehidrogenaza, koji je uključen u metabolisanje alkohola. Međutim, u slučaju da ga jetra ne proizvodi, etanol se pretvara u toksični acetaldehid, što zauzvrat dovodi do simptoma kao što su crvenilo kože, mučnina ili glavobolja, čak i ubrzan rad srca.

Međutim, to najčešće utiče na ljude poreklom iz jugoistočne Azije.

Otprilike svaki treći Kinez, Japanac i Korejac će pretrpeti burno opijanje i mamurluk, ali vrlo malo ljudi sa Kavkaza.

Za mnoge ljude alkohol sam po sebi nije problem – vino jeste

Drugi razlog su konzervansi koji su normalno prisutni u vinima i nazivaju se sulfiti. Ova supstanca se takođe koristi za povećanje roka trajanja prerađenog mesa, gotovih jela i koštunjavog voća.

- Ovde je ključna količina. Nivo sulfita je obično vrlo visok u vinima - objasnio je Hak.

Stručnjak je dodao da bela vina sadrže dvostruko više sulfata – oko 100 miligrama po litru – od crvenih. Što se tiče desertnih vina, ona obično sadrže još više sulfata.

Takozvani tanini takođe su među razlozima prebrze intoksikacije. Ovi enzimi su prisutni u grožđu i biljnoj koži. Neki ljudi takođe imaju netoleranciju za supstance koje se koriste za povećanje brzine fermentacije, poput kvasca.

Ako želite da otkrijete da li imate intoleranciju na alkohol, potrebno je samo da stavite kap napitka na podlakticu i sačekate oko 15 minuta. Ako postoji reakcija poput osipa, trebalo bi da odustanete od te vrste pića.

A ako sumnjate da bi to mogla biti alergija na sulfat, pokušajte da „pijete organsko vino ili vino sa vrlo malo količina sulfata da biste videli šta će se dogoditi“.

Osobe koje puno piju stvaraju više enzima

Veličina tela ima ulogu, jer što ste veći, to više enzima jetre razgrađuje alkohol, brzo ga izbacujući iz tela, objašnjava dr Hak. Ali takođe je moguće povećati količinu enzima u jetri. Na ne baš poželjan način.

Ako godinama pijemo više, jetra proizvodi više enzima da bi se izborila sa količinom alkohola – pa osećaj intoksikacije postaje sve teži.

Što se tiče onih koji uvek mogu da piju do fajronta, za to je možda delimično odgovoran protein koji proizvodi jetra a koji učestvuje u regulisanju našeg apetita. Studije su pokazale da oni sa visokim nivoom ovog proteina - nazvanog FGF21 - imaju povećan apetit za alkoholom.

Istraživanja takođe pokazuju da smanjujući količinu ovog proteina u telu, pojedinci imaju manje šanse da požele piće.

Naučnici nisu sigurni zašto dolazi do razlika u proteinu, ali se smatra da su povezane sa razlikama u putevima u mozgu koji traže nagradu.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Sputniknews.com)