DR RADOSAVLJEVIĆ O PAKLU NAKON PRELEŽANE KORONE: U pitanju je 'DUGI KOVID', a ovo je znak da vam je PREŠAO NA PLUĆA

Među simptomima koji se dovode u vezu sa kovidom-19 je i kratak dah. Kakva je njegova veza sa novim sojem korona virusa?

Odgovor na ovo pitanje dala je prim. dr Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog, za naš portal žena.rs.

Dr Tatjana Radosavljević objasnila je šta znači "dugi kovid" kao i simptome koji ukazuju na da je virus zahvatio pluća.

"Kratak dah može da se javi u akutnoj infekciji, a može da prati i ljude koji su preležali kovid i imali teške forme infekcije", objašnjava dr Tatjana Radosavljević i dodaje: "Osećaj nedostatka vazduha, odnosno kratak dah, nije simptom koji može da signalizira da ste zaraženi kovidom-19. Osnovni simptomi koji govore da kovid postoji, jesu povišena telesna temperatura, bol u mišićima, opšte loše stanje, gubitak čula ukusa i mirisa, i eventualno dijareja. Svako pogoršanje disanja kod pacijenata koji boluju od kovida, zahteva hitno snimanje pluća kako bi se videlo koliko je upala ovog organa raširena. Kratak dah nije simptom specifičan samo za kovid. Pojavljuje se i kod drugih viursnih respiratornih infekcija. Kada vam je zapušen nos, vi možete da teško dišete i da imate osećaj nedostatka vazduha, to se može javiti kod bilo koje virusne upale pluća".

Kratak dah nakon preležane korone

Nedostatak vazduha, kako je doktorka napomenula, može se javiti kod pacijenata koji su bolovali od korona virusa.

"Pluća takvih pacijenata moraju da se oporave, određen broj njih može da ima smanjene spirometrijske vrednosti i jako je važno da rade vežbe disanja kojima se proširuju grudni koš i pluća, do kojih dospeva više krvi, pa ona brže zarastaju", dodaje doktorka i kaže da se vežbe disanja, koje su poput joga disanja, mogu raditi i bez sprava i uz pomoć određenih aparata. Navodi primer vežbe koja se radi u 10 serija, tri do četiri puta dnevno, a tokom koje pacijent pokušava da disanjem održi tri loptice na površini. Na taj način se pluća šire, a dobar deo pacijenata se oporavio zahvaljujući ovoj metodi.

"Ako to ne pomogne - mada moram da napomenem da protokol lečenja ne postoji jer svi i dalje učimo, mogu da se daju i kortikosteroidi, i to u manjim dozama u dužem vremenskom periodu".

Doktorka ističe da ona primenjuje kortikosteroide u lečenju i da oni daju zadovoljavajuće rezultate, kako na "subjektivnom planu jer pacijent više nema osećaj nedostatka vazduha tako i na skeneru pluća, koji ne može da se radi svakog meseca".

"Treba organizmu dati šansu da se oporavi. Skener pluća uz dozvolu pacijenta može se raditi na svaka dva do tri meseca, nakon čega se njegov rezultat poredi sa snimkom pluća po izlasku iz bolnice".

Napominje da je važno uraditi i ultrazvuk srca, jer se kod pojedinih pacijenata javlja lupanje srca i povišen krvni pritisak, ali i problemi sa centralnim nervnim sistemom koji zahtevaju procenu neurologa.

"Svim pacijentima koji boluju od aktivnog kovida savetujem da ne prestaju sa uzimanjem probiotika koji pojačavaju lokalni imunitet u crevima. Jako su važne dobre bakterije u crevima. Probiotici ne mogu da naškode, a donose dosta toga dobrog".

Uz savete lekara - bilo uz pomoć vežbi, koritikosterioida ili probiotika, treba polako smanjiti broj pogoršanja na plućima.

Šta sve treba znati o dugom kovidu?

Pomenuti lokalni imunitet u crevima povezan je sa mehanizmom nastanka dugog kovida, koji tek treba ispitati.

"Jedna od teorija kaže da se čestice virusa mogu zadržati u tankom crevu odakle mogu da povremeno - ali se to još ne zna, jer je prošlo jako malo vremena, izazivaju pogoršanja opšteg stanja ili pak vlastite ćelije organizma izazivaju autouimunu reakciju organizma", ističe naša sagovornica.

Šta je zapravo dugi kovid?

Doktorka Radosaljević kaže da je prvo važno razlikovati aktivnu kovid infekciju, oporavak koji se odvija sporo, ali i oporavak koji karakterišu faze poboljšanja i pogoršanja, odnosno oporavak koji stalno ide "gore-dole".

"Dakle, postoje pacijenti koji se oporavljau sporo, ali oporavak ide uzlaznom putanjom i oni čiji je oporavak sinosuidni - počnu da se osećaju bolje i onda dođe do pogoršanja u koja spada i skok D-dimera", kaže nam i dodaje da dugi kovid nije simptom kovid infekcije već sindrom (simptom) ozdravljenja, tokom dugog kovida pluća se oporavljaju.

"On se odnosi na ljude koji su pre nekoliko meseci imali kovid, a kod koji se oporavak odvija sporije i praćen je pogoršanjem i poboljašanjem stanja. Ne radi se o akutnoj infekciji", napominje.

Sam oporavak, kako dodaje, zavisi od toga koliko je infekcija u startu zahvatila pluća i koliko sporo i na koji način se povlače promene na plućima. Ističe da dugi kovid ne obuhvata samo pluća, već i srce, centralni nervni sistem...

Dugi kovid se javlja kod većine pacijenata koji su imali teške forme bolesti.

"Oporavak jeste spor jer se i kod obične bakterijske upale pluća kada daju antibiotici, proces oporavka traje šest meseci. Treba vremena da se pluća oporave. Kod kovida je to mnogo duže jer virus uvek prođe kroz ovaj organ, neke manje, a neke više ošteti ", poručuje.

Koliko su pluća oštećena, kako objašnjava, određuje se prilikom analize skenera ovog vitalnog organa. Maksimalan broj oštećenja je 25.

"Ako je rezultat 4/25, to znači da je u pitanju lakši oblik, ako je rezultat iznad 11 odnosno 12/25, u pitanju su teži oblici koji moraju da se leče bolnički. Kako će se pluća oporavljati, zavisi od toga koliko su oštećena", napominje.

Koliko je čest dug kovid?

"Od 30 - 40 mojih pacijenata, njih tri-četiri imaju klasične znake dugog kovida. Većina se oporavi polako, ali sigurno", otkriva nam doktorka Radosavljević.

Šta je znak da je korona zahvatila pluća?

Doktorka nam objašnjava i da li ima signala koji mogu da ukažu da je virus zahvatio pluća.

"Ima takvih signala, to je nivo kiseonika u krvi koji se meri iz prsta pulsnim oksimetrom i ubrzano disanje. Ako imate 12- 16 udisaja u minutu, to je normalno disanje, ako su te vrednosti 20-25, to je znak da morate da odete u bolnicu gde će vam snimiti pluća", ističe.

Čuvena dr Tatjana Radosaljević

Dr Tatjana Radosavljević je osnovnu i srednju školu, kao i Medicinski fakultet završila u Nišu, sa prosečnom ocenom 9,76. Obavezan lekarski staž obavila je u klinikama, institutima i zavodima Univerzitetskog centra u ovom gradu.

Magistarske studije završila je 1994. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Stručni naziv primarijusa dodeljen joj je 1996. godine. Doktorat medicinskih nauka odbranila je u decembru 2005. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Funkciju direktora obavljala je od 2007. do 2014. godine. Učesnik je brojnih stručnih kongresa u zemlji i inostranstvu, dobitnik nagrade za najbolji poster na Balkanskom Kongresu interventne pulmologije na Rodosu 1995. godine, kao i specijalne nagrade za istraživački rad iz nerazvijenih zemalja na Svetskoj konferenciji o plućnom karcinomu u Dablinu 1998. godine.

(Espreso.co.rs/Žena.blic.rs)