NEKI SE NISU REŠILI KORONE NI KAD SU OZDRAVILI Simptomi dugog covid 19, mogu preći u hronične, OVO JE NAJSTRAŠNIJE

Većina ljudi koji imaju imali koronu, potpuno se oporave u roku od nekoliko nedelja. Ali neki ljudi – čak i oni koji su imali blage oblike bolesti – i dalje imaju simptome nakon početnog oporavka.

Ti ljudi se ponekad opisuju kao "oni koji dugo vuku bolest", a stanje se naziva post-covid 19 sindrom ili "dugi covid 19".

Stariji ljudi i ljudi sa mnogim ozbiljnim zdravstvenim stanjima najverovatnije će imati dugotrajne simptome covid 19, ali čak i mladi, inače zdravi ljudi mogu se osećati loše nedeljama do meseci nakon infekcije. Najčešći znakovi i simptomi koji se vremenom zadržavaju uključuju: Umor, kratak dah, kašalj,bol u zglobovima, bol u grudima, mišićni bol ili glavobolja, ubrzan rad srca, infarkt, gubitak mirisa ili ukusa, problemi sa pamćenjem, koncentracijom ili spavanjem, osip ili gubitak kose

Iako se na covid 19 gleda kao na bolest koja prvenstveno pogađa pluća, može oštetiti i mnoge druge organe. Ovo oštećenje organa može povećati rizik od dugoročnih zdravstvenih problema.

Srce – Testovi snimanja snimljeni mesecima nakon oporavka od covid 19 pokazali su trajno oštećenje srčanog mišića, čak i kod ljudi koji su imali samo blage simptome bolesti. To u budućnosti može povećati rizik od srčane insuficijencije ili drugih srčanih komplikacija.

Pluća – Tip pneumonije često povezan sa covid 19 može dugotrajno oštetiti alveole u plućima. Nastali ožiljci na plućnom tkivu mogu dovesti do dugoročnih problema sa disanjem.

Mozak – Čak i kod mladih ljudi, covid 19 može izazvati moždane udare, napade i Gilen-Bareov sindrom – stanje koje uzrokuje privremenu paralizu. Covid19 takođe može povećati rizik od razvoja Parkinsonove bolesti i Alchajmerove bolesti.

Krvni ugrušci i problemi sa krvnim sudovima

Covid 19 može da poveća rizik od zgrušavanja krvnih zrnaca i stvaranja ugrušaka. Iako veliki ugrušci mogu izazvati srčani i moždani udar, veruje se da veći deo oštećenja srca izazvanog covid 19 potiče od veoma malih ugrušaka koji blokiraju sitne krvne sudove (kapilare) u srčanom mišiću.

Ostali delovi tela zahvaćeni krvnim ugrušcima uključuju pluća, noge, jetru i bubrege. Covid 19 takođe može oslabiti krvne sudove i prouzrokovati njihovo popuštanje, što doprinosi potencijalno dugotrajnim problemima sa jetrom i bubrezima.

Problemi sa raspoloženjem i umorom Ljudi koji imaju ozbiljne simptome covid 19 često moraju da se leče u bolničkoj jedinici intenzivne nege, uz pomoć respiratora. Jednostavno preživljavanje ovog iskustva može učiniti da osoba verovatnije kasnije razvije sindrom posttraumatskog stresa, depresiju i anksioznost.

Budući da je teško predvideti dugoročne ishode novog virusa, naučnici analiziraju dugoročne efekte primećene kod srodnih virusa, poput virusa koji uzrokuje teški akutni respiratorni sindrom (SARS).

Mnogi ljudi koji su se oporavili od SARS-a nastavili su da razvijaju sindrom hroničnog umora, složeni poremećaj koji karakteriše ekstremni umor koji se pogoršava fizičkom ili mentalnom aktivnošću, ali se ne poboljšava tokom odmora. Isto može važiti i za ljude koji su imali covid 19.

(Espreso.co.rs/eklinika.rs)