SAZNAJTE SVE O ČUVENOJ MESNOJ DIJETI: Nekim ljudima se NE PREPORUČUJE!

Šta se tačno jede u mesnoj ishrani i da li takva dijeta može biti zdrava? Mesna dijeta sastoji se od proizvoda životinjskog porekla, kao što su meso, riba, jaja, životinjske masti i male količine mlečnih proizvoda bez laktoze. Takva dijeta očigledno sadrži puno masti i proteina, a sadrži malo ugljenih hidrata i isključuje svu ostalu hranu (voće, povrće, mahunarke, žitarice, orašaste plodove i seme).

Nutricionista Emer Delanei kaže da je, iako je jedno vreme bila veoma popularna i navodno pomagala nekim ljudima da smršaju, zbog nedostatka čvrstih dokaza o mogućim koristima, mesna dijeta smatra nezdravom i nadasve neuravnoteženom.

- Njen režim je potpuno suprotan onome za šta se uglavnom zalaže i za koji pouzdano znamo da nam čini dobro: npr. konzumacija voća i povrća i ograničen unos crvenog mesa - objašnjava Delanei.

- U mesnoj ishrani jede se samo meso, riba, jaja i malo mlečne hrane, a dozvoljene su piletina, ćuretina, svinjetina, jagnjetina, govedina, bela riba i tvrdi sir, puter i kajmak - kaže Delanei.

Nutricionista dodaje da pristalice ove dijete postižu željene rezultate zahvaljujući visokom sadržaju proteina i niskom sadržaju ugljenih hidrata.

„U jednoj studiji sa 105 odraslih učesnika zaista je došlo do većeg gubitka kilograma kod ljudi koji su jeli puno proteina nego kod onih koji nisu“, kaže Delanei.

Razlog je, objasnila je, taj što se osećamo siti duže od proteina, pa posle jedemo manje kalorija nego obično.

- Takođe, nizak udeo ugljenih hidrata u ovoj ishrani pomaže u gubitku kilograma, ali treba imati na umu smernice HNS-a koje kažu da gubitak kilograma ne zahteva njihovo potpuno uklanjanje, već je dovoljno da se smanji unos rafinisanih ugljenih hidrata, npr. keksi, slatkiši, šećer, peciva i gazirana pića - kaže Delanei

Mane mesne dijete Nutricionista kaže da postoje mnogi nedostaci ove dijete, a već uklanjanje ugljenih hidrata smatra se dovoljno zdravim. Takođe, dodaje, nedostaju mu esencijalni mikroelementi i antioksidanti koje ima u voću, povrću, integralnim žitaricama i mahunarkama, a to može dovesti do nedostatka ključnih hranljivih sastojaka u telu.

- Postoji značajan nedostatak vlakana, koja su suštinski deo svake zdrave ishrane, jer su neophodna za rad creva i pražnjenje, a povezana je sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti, karcinoma i dijabetesa tipa 2 - zaključio je Emer Delanei.

I zbog svega ovoga, ovu dijetu ne bi trebalo da prate hronični bubrežni bolesnici, deca, trudnice ili dojilje, jer nije uravnotežena i ne pruža sve potrebne vitamine i minerale koji su telu potrebni za normalno funkcionisanje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/VL)