OGLASILA SE STRUKA, OTKRIVENI NOVI SIMPTOMI KORONAVIRUSA: Svi ih shvatamo olako, a mogli bi biti FATALNI!

Bol u grlu, glavobolja, lagano curenje iz nosa - koji su simptomi covida-19? Pre godinu dana ne bi nas zanimale takve bolesti ili blaga prehlada - da smo ih uopšte primetili. Ali sada, u jesen 2020. godine, to izgleda sasvim drugačije. Dovoljno je kihnuti da počnete da razmišljate: "Gde sam bio poslednjih dana, koliko sam bio blizak ljudima, šta sam dodirnuo?

Da li mi deluju čula mirisa i ukusa? Ostajem bez daha ...", piše Dojče vele. Pod pokroviteljstvom Luponmedia Naučnici i lekari su takođe neprestano zaokupljeni takvim mislima i još uvek pokušavaju da pronađu mnoštvo simptoma koje osoba koja je zaražena koronavirusom može imati. Naučnici sa Medicinskog univerziteta u Beču sada bi mogli dodati bar malo više reda na dugačku listu znakova infekcije koronavirusom. Naime, jesu identifikovao sedam različitih grupa simptoma sa blagim tokom ove bolesti.

Studija je objavljena u časopisu Allergi. Njihov primarni cilj: otkriti kako izgleda dobar imunitet nakon zarastanja i na osnovu čega se može meriti. U tu svrhu imunolog Vinfried Picklom, alergolog Rudolf Valent i njihove kolege pregledali su 109 rekonvalescenata - tj. Ljudi koji su preživeli krunu - i pregledali 98 zdravih ljudi iz kontrolne grupe i izvršili testove na njihovoj krvi. Sedam grupa simptoma kovida-19 Na osnovu ovih podataka, naučnici su uspeli da pokažu da su različiti simptomi povezani i da se javljaju u takozvanim grupama simptoma. Identifikovali su sledećih sedam grupa:

Simptomi slični gripu (groznica, mrzlica, umor i kašalj)

1. Simptomi prehlade (curenje iz nosa, kijanje, suvoća grla i začepljen nos)

2. Bol u zglobovima i mišićima

3. Upala očiju i sluzokože

4. Problemi sa plućima (upala pluća i otežano disanje)

5. Gastrointestinalni problemi (uključujući dijareju, mučninu i glavobolju)

6. Gubitak mirisa, ukusa i drugih simptoma "U poslednjoj grupi koju smo pronašli da je više ljudi sa mladim imunološkim sistemom pogođeno gubitkom osećaja mirisa i ukusa “, rekao je direktor studije i imunolog Vinfried Pickl u intervjuu za DV. Mladi imuni sistem se ne meri prema starosti pacijenta, već prema broju imunih ćelija koje su nedavno migrirale iz timusa (T-limfociti). Takođe može doći do preklapanja između grupa simptoma. Međutim, prikazane su veze između različitih grupa i specifičnih imunoloških parametara.

Na primer, tok bolesti praćen visokom temperaturom u korelaciji sa imunološkom memorijom tela mogao bi ukazivati na relativno dug imunitet. Gubitak osećaja ukusa i mirisa, s druge strane, povezan je sa višim nivoima T-limfocita.

Na osnovu analize krvi, naučnici su uspeli da identifikuju neke važne markere covida-19. Otkrili su da je bolest ostavila značajne promene u imunološkom sistemu nakon deset nedelja - gotovo kao otisak prsta u krvi pacijenta.

Broj granulocita, koji su inače odgovorni za borbu protiv bakterijskih patogena u imunološkom sistemu, bio je znatno manji nego obično u grupi covid-19. „Bilo je iznenađujuće i nešto sasvim novo“, rekao je austrijski imunolog u intervjuu za DV. "Zbog toga imune ćelije CD4 i CD8 razvijaju memoriju, a CD8 T ćelije ostaju snažno aktivirane. To pokazuje da se imuni sistem i dalje intenzivno nosi sa bolešću čak i nakon nekoliko nedelja nakon prve infekcije", ističe Pickl. To bi takođe mogao biti razlog zašto se mnogi pacijenti duže osećaju slabo nakon infekcije covid-19. Istovremeno, regulatorne T-ćelije su značajno smanjene - ovo je, kaže Pickl, opasna smeša koja može dovesti do autoimunih bolesti.

Pored toga, porast imunih ćelija koje proizvode antitela može se demonstrirati u rekonvalescentnoj krvi. Što je oblik bolesti lakši, to je veći imunitet pacijenta na virus. „Naša otkrića doprinose boljem razumevanju bolesti i pomažu nam da razvijemo moguće vakcine, jer se sada možemo pouzdati u obećavajuće biomarkere i sprovesti još bolji nadzor“, naglasio je tim naučnika koji je potpisao objavljeni članak. „Sada znamo da su B i T-limfociti važni parametri prilikom procene vakcina“, kaže Pickl. Studija je, pre svega, je pokazao da se ljudski imunitet „udvostručuje“ u odbrani od bolesti uz pomoć imunih ćelija i antitela - poput odbrane modernog fudbalskog tima. Tako imune ćelije mogu da „pamte“ određene „poteze“ virusa i reaguju na njih.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/indek.hr)