NAUČNICI OTKRILI KAKO DA SE ZAŠTITITE OD KORONE, SVI IMATE LEK U SVOM DOMU! Svet u ŠOKU

Francuski naučnici su došli do zaključka da je u mnogim zemljama smrtnost od kovida-19 niža zbog specifičnosti njihovih nacionalnih kuhinja.

Objavljeno: 02.09.2020. 18:21h

Jelena Janjic

Istraživanja su pokazala da određena hrana, ako se redovno konzumira, može smanjiti verovatnoću prodiranja virusa korona u organizam, kao i njegovo destruktivno dejstvo.

Neki prehrambeni proizvodi imaju funkciju prirodnog štita od virusa. Tu činjenicu su otkrili francuski istraživači koji su se zapitali zašto su u nekim zemljama stope obolelih i preminulih od kovida-19 značajno niže od onih kod njihovih suseda.

Na primer, u Iranu je stopa smrtnosti visoka, dok je u susednoj Turskoj i Turkmenistanu znatno niža. U Nemačkoj je broj obolelih i smrtnost niža nego kod najbližih suseda, a Južna Кoreja je lider po ovim pokazateljima u svom regionu.

Grupa od 25 naučnika na čelu sa profesorom pulmologije na Univerzitetu Monpelje, doktorom Žanom Buske (on je i bivši predsedavajući Svetske alijanse za borbu protiv hroničnih respiratornih bolesti SZO), obavezala se da identifikuje šta je zajedničko za zemlje sa najmanjim brojem obolelih. Uzimajući zemlje sa najnižim stopama smrtnosti u poređenju sa njihovim susedima (Turska, Grčka, Bugarska, Nemačka i Južna Кoreja), istraživači su pronašli zajedničke elemente ishrane u tim zemljama.

Stanovnici Turske, Grčke i Bugarske redovno piju jogurt i kefir, koji predstavljaju "živi štit" protiv virusa. Naravno, u određenoj meri fermentisani mlečni proizvodi su uključeni u ishranu svih naroda, ali u ovim zemljama se ovo radi redovno, kako samostalno, tako i kao deo drugih jela.

Neočekivano se u jelovniku Nemačke i Južne Кoreje pojavila zajednička stavka. Ispostavilo se da u obe države u redovnu ishranu uključuju hranu koja sadrži kiseli kupus, koji poput kiselog mleka, stvara zaštitnu barijeru za prodiranje virusa u organizam.

Prema mišljenju profesora Buske, malo se pažnje posvetilo regionalnim razlikama u ishrani zbog širenja i ozbiljnosti virusa. Dok sa druge strane, promene u ishrani mogu biti od velike koristi.

- Otkrili smo da fermentisani mlečni napici i kiseli kupus mogu smanjiti aktivnost enzima ACE2, koji virus korona koristi za prodiranje u ćelije - izjavio je Buske.

- I sam sam promenio način ishrane. Sada jedem kupus tri puta nedeljno i pijem kefir za doručak - dodao je on.

Nutricionistkinja Roza Mutalimova objašnjava zašto su baš kefir i kiseli kupus tako korisni.

- Ove proizvode objedinjuje činjenica da su pripremljeni uz upotrebu fermentacije, to jest, putem vrenja i kiseljenja. Ovo je jedan od najstarijih načina čuvanja hrane, koji je otkriven u vreme kad frižideri nisu postojali. U Evropi su putem fermentacije spremali kupus kao zalihu, drugim rečima: kiselili su ga. A takođe i kiselu pavlaku, tvorog (ruski mladi sir) i sireve. U Кoreji su od davnina fermentisali "kimčhi", kiselo povrće sa začinima u kome dominira kupus - objašnjava nutricionistkinja.