Tuširao sam se hladnom vodom, jer kažu da to produžava život! I jedva ostao živ!

Tuš i ja, oči u oči. Oprezno krećem s mlakom vodom, idem ka hladnijoj. Glava tuša je usmerena ka nogama. Postepeno krećem naviše. Znate taj osećaj. Nije prijatno, ali da se izdržati.

Kod stomaka je već povuci-potegni. Neprijatan osećaj preplavljuje mi organizam. Gušim se. Duboko hvatam vazduh, pluća se ne pune. Panika!

Da odustajem ili da nastavljam?

Nastavljam. Iako mi srce preskače par puta. Dok sam došao do glave, situacija je već zajebana. Borim se za vazduh, čuka lupa li lupa, panika u kombinaciji s iščuđavanjem - šta mi se dođavola dešava - kompletno mi blokira mozak.

Mazohistički kontam: ovako valjda mora. Nisam jedini. A nisam čuo da je neko umro od tuširanja ladnom vodom. Isključujem mlaz, sapunjam se šamponom, a onda nova tura maltretmana.