PREDSTAVLJAMO 6 GLAVNIH KANDIDATA ZA VAKCINU PROTIV KORONE: Ono što prave AMERIKANCI je nešto skroz DRUGAČIJE!

Koristeći materijale oslabljenih koronavirusa i njihove genetske kodove, naučnici širim sveta stvaraju desetine i desetine jedinstvenih kandidata za vakcinu protiv novog koronavirusa, i ovo se odvija brzinom kakva dosad nije viđena.

Pre nešto više od 6 meseci Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je upozorila svet na pojavu i širenje misteriozne pneumonije u Vuhanu, u Kini, a danas je u razvojnom procesu već 166 kandidata za vakcinu protiv ove opake bolesti, prema podacima SZO. Većina kandidaza za vakcinu je još uvek u predkliničkom stadijumu istraživanja, što znači da ih još testiraju na životinjama u laboratorijama.

Ipak, nekoliko kandidata je već stiglo do testiranja na ljudima.

Ovakva klinička istraživanja su podeljena na tri ili četiri etape. Ranije etape (prva i druga) bave se istraživanjem sigurnosti, doziranja i mogućim neželjenim efektima, kao i efikasnošću kandidata za vakcinu (koliko dobro deluje protiv patogena) - sve ovo na manjoj grupi ljudi. Ključ da se kandidat za vakcinu odobri za upotrebu na ljudima je pokazivanje obećavajućih rezultata u naprednijoj, trećoj fazi.

U njoj, istraživači testiraju efikasnost vakcine dok nadgledaju njihove reakcije, ali ovog puta na stotinama i hiljadama dobrovoljaca. Američka agencija za lekove zatim odobrava korišćenje vakcine ako ispitivanje pokaže da je ona sigurna i efikasna, i da je korist od nje mnogo veća od rizika. Pet kandidata za vakcinu protiv koronavirusa je ušlo u treću fazu ispitivanja, prema SZO. Ovo su najozbiljniji među njima.

1. Univerzitet Oksford/Astra Zeneca

Njihova vakcina se trenutno zove ChAdOx1 NCoV-19, a u narodu je već poznata kao "oksfordska vakcina". Razvijaju je naučnici sa čuvenog Oksfordskog univerziteta i njihove kolege iz farmaceutske kompanije AstraZeneca. Ova vakcina se pravi od oslabljene verzije virusa obične prehlade, zvanog adenovirus, koji napada šimpanze. Istraživači su genetski izmenili virus, tako da ne može da se razmnožava u ljudskom organizmu, i dodali gene koji kodiraju takozvane spajk-proteine koje koronavirus koristi da inficira ljudske ćelije. U teoriji, ova vakcina će "naučiti" telo da prepozna ove spajk-proteine, tako da, kad im je osoba izložena, imuni sistem će ih prepoznati i uništiti.

Istraživači su prethodno testirali ovu vakcinu na rezus makaki majmunima i otkrili su da ona nije sprečila zarazu majmuna kada su namerno izloženi novom koronavirusu, ali je sprečila da se kod njih razvije upala pluća, što znači da ova vakcina nudi delimičnu zaštitu.

U aprilu, istraživači su počeli testiranje ove vakcine na ljudima, i 20. jula su u magazinu Lancet objavili rezultate 1. i 2. faze testiranja. Vakcina nije izazvala nikakve ozbiljne neželjene efekte kod dobrovoljaca, ali je izazvala blage, kao što su bol u mišićima i jeza. Vakcina je naterala imuni sistem da proizvodi T-limfocite za SARS-CoV-2, dakle ćelije koje su ključne za borbu protiv patogena, ali i neutralizirajuća antitela, ili molekule koji se "kače" na virus i sprečavaju ga da inficira ćelije.

Faza 3 je već počela u Brazilu, i u njoj učestvuje oko 5.000 dobrovoljaca. Još jedna faza 3 će uskoro početi sa 10.500 ljudi u Velikoj Britaniji, a još jedna u SAD, sa 30.000 dobrovoljaca, prema podacima koje je objavio Oksford. Tim sa ovog univerziteta je takođe izrazio interesovanje da odradi studiju na ljudima, što znači da bi posle davanja vakcine namerno zarazili one sa niskim rizikom, ili za vreme treće faze, ili kad ona bude gotova, preneo je Gardijan.

Američka vlada je najavila da će dati oko 1,2 milijarde dolara kompaniji AstraZeneca, kako bi ubrzala proces razvoja vakcine i napravila najmanje 300 miliona doza - ako se dokaže da je sigurna i efikasna - već u oktobru 2020. godine. Ovo je deo operacije "Vorp brzina" Trampove administracije, inicijative u okviru koje će do januara 2021. Amerikancima biti ubrizgano 300 miliona sigurne i efikasne vakcine.

2. Sinovac Biotech

Još jedan kandidat za vakcinu, zvani PiCoVacc, razvija pekinška kompanija Sinovac Biotech, zaštitila je rezus makaki majmune od infekcije novim koronavirusom, prema rezultatima studije objavljene 3. jula u magazinu Science. Kompanija, koja je već potvrdila sigurnost i efikasnost vakcine u ranim kliničkim ispitivanjima, regrutuje ljude za fazu 3 kliničkog ispitivanja, sa 8.870 dobrovoljaca u Brazilu.

Ova vakcina je napravljena od deaktivirane verzije virusa SARS-CoV-2. Deaktivirane vakcine su napravljene od mrtvih verzija patogena koji izaziva bolest (za razliku od živih vakcina, u kojima se koristi oslabljena verzija virusa). Deaktivirane vakcine su, na primer, vakcina protiv gripa ili vakcina protiv hepatitisa A, i one uglavnom nemaju toliko visok nivo zaštite kao "žive vakcine", te ponekad zahtevaju revakcinaciju. Za razliku od Sinovakove vakcine, koja je "mrtva", oksfordska vakcina je "živa" (sadrži oslabljenu formu živog virusa), i ovakve vakcine obično izazivaju dugoročni imunitet (mada su rizičnije za ljude koji imaju oštećene imune sisteme ili druge zdravstvene probleme).

Sinovak je počeo 1. i drugu fazu sa 743 zdrave odrasle osobe u aprilu u provinciji Đangsu u Kini. Dali su učesnicima dve doze vakcine, u razmaku od dve nedelje, i potvrdili su da vakcina nije izazvala ozbiljne negativne posledice. Autori istraživanja su potvrdili da je čak 90 odsto ljudi razvilo neutralizirajuća antitela, dve nedelje posle primanja druge doze. Ipak, ovi rezultati su objavljeni samo u medijima, i nisu prošli nezavisnu proveru. Kompanija trenutno obavlja drugu fazu ispitivanja na starijim osobama, a kasnije će isto to uraditi sa decom i adolescentima. Sinovac je pre ovoga koristio istu ovakvu tehnologiju da napravi vakcine protiv hepatitisa A, hepatitisa B, svinjskog gripa, ptičjeg gripa i virusa koji izaziva bolest šaka, stopala i usta.

3. Moderna/National Institute of Allergy and Infectious Diseases

Ovaj kandidat za vakcinu (mRNA-1273), kojeg razvija američka biotehnološka kompanija Moderna, zajedno sa Nacionalnim institutom za alergije i infektivne bolesti (NIAID) će biti prva vakcina testirana na ljudima u SAD.

Ova vakcina se zasniva na tehnologiji koja nije korišćena za razvijanje nijedne dosad poznate odobrene vakcine: deliću genetskog materijala, zvanom informaciona RNK (messenger RNA, ili mRNA). Tradicionalne vakcine su napravljene od oslabljenih ili neaktivnih virusa, ili proteina ovih virusa, koji zatim pokreću odgovor imunog sistema; na drugoj strani, mRNA vakcine su napravljene od genetskog materijala koji uči ćelije da same grade ove proteine virusa (u ovom slučaju, spajk-protein koronavirusa). I tradicionalne i mRNA vakcine izazivaju odgovor imunog sistema koji garantuje da će osoba, kad je virus zaista napadne, moći da računa na odgovor tela koji će virus brzo prepoznati i boriti se s njim.

Vakcine sa mRNA imaju nekoliko prednosti - brže ih je i lakše proizvesti od tradicionalnih vakcina. Naime, kod tradicionalnih vakcina naučnicima je potrebno vreme da uzgoje i deaktiviraju cele patogene ili njihove proteine. Dalje, mRNA vakcine mogu da budu durotrajnije rešenje u borbi protiv patogena koji mutiraju, kao što su koronavirusi ili virusi koji izazivaju grip. Ipak, slabost mRNA vakcina je što mogu da izazovu ozbiljne reakcije u organizmu; dalje, one imaju problem sa stabilnošću - brzo se razgrađuju, što može da ograniči snagu imuniteta.

Ove vakcine su pokazale da mogu da budu "obećavajuća alternativa" tradicionalnim vakcinama, ali njihova aplikacija je do nedavno bila ograničena nestabilnošću i neefikasnom isporukom u telo. Ipak, nedavni tehnološki napredak omogućio je da se uglavnom prevaziđu ovi problemi, pa se pokazalo da je nekoliko mRNA vakcina protiv zaraznih bolesti i kancera pokazalo ohrabrujuće rezultate na ispitivanju i na ljudima i na životinjama.

Prošle nedelje, Moderna je objavila ohrabrujuće rane rezultate faze 1 ispitivanja na 45 pacijenata. Oni su bili podeljeni u 3 grupe: data im je niska, srednja i visoka doza vakcine. Posle dve doze vakcine, svi pacijenti su razvili neutralizirajuća antitela, u nivoima višim od onih koje su imali pacijenti koji su preležali Covid-19.

Vakcina je, kako su potvrdili, "sigurna", i ne pokazuje značajne negativne posledice, ali više od polovine vakcinisanih je imalo blage reakcije, slične onima kod vakcine protiv gripa - zamor, jezu, glavobolju, bol u mišićima i bol na mestu uboda. Neki učesnici koji su dobili srednje i jake doze imali su groznicu posle druge doze. Jedna osoba koja je dobila najveću dozu dobila je "ozbiljnu" groznicu, mučninu, vrtoglavicu, i pala je u nesvest. Ali ovaj pacijent se potpuno oporavio posle dva dana. Ovako visoke doze neće više biti ubrizgavane pacijentima.

Faza dva ispitivanja je još u toku a 27. jula Moderna je počela fazu 3 ispitivanja u SAD. U njemu će učestvovati oko 30.000 pacijenata, do kraja leta - a prvi rezultati će biti poznati u novembru. U aprilu, američka administracija je Moderni dodelila 483 miliona dolara, u okviru operacije "Brzina vorpa".

4. CanSino Biologics/Beijing Institute of Biotechnology

Kompanija CanSino Biologics, u saradnji sa Pekinškim institutom za biotehnologiju, razvija kandidata za vakcinu koristeći oslabljeni adenovirus. Za razliku od oksfordske vakcine, koja koristi adenovirus koji inficira majmune, CanSino Biologics koristi adenovirus koji inficira ljude.

Zajedno sa Modernom, ova grupa je u magazinu Lancet objavila rezultate faze 2 istraživanja, koje je obavljeno u Vuhanu na 508 učesnika, nasumično odabranih da prime jednu od dve različite doze vakcine ili placebo.

Ovo istraživanje nije pokazalo neke ozbiljne neželjene posledice vakcinacije, mada su neki učesnici rekli da su imali groznicu, zamor i bol na mestu uboda. Oko 90 odsto učesnika razvilo je odgovor T-ćelija, a oko 85 odsto je razvilo neutralizirajuća antitela.

- Razultati oba istraživanja obećavaju, pred fazu 3, u kojoj vakcine moraju biti testirane na mnogo većim populacijama učesnika, kako bi se procenila njihova efikasnost i sigurnost - kažu Naor Bar-Zeev i Vilijam Mos, iz Međunarodnog centra za dostupnost vakcina, govoreći o oksfordskoj i CanSino vakcini.

Tim iz Kine sada pokušava da pokrene treću fazu ispitivanja, izvan Kine.

5. Sinopharm

Kineska nacionalna farmaceutska grupa (Sinopharm) razvija dve vakcine, obe sa deaktiviranim formama SARS-CoV-2. Ove vakcine su razvili Pekinški institut bioloških proizvoda i Vuhanski institut bioloških proizvoda. One će biti spremne za ljudsku upotrebu do kraja 2020. godine, najavili su juče kineski mediji.

Sinofarmove vakcine su prve deaktivirane vakcine koje su ušle u fazu 3, koja se odvija u Abu Dabiju na 15.000 dobrovoljaca, kojima će biti ubrizgani jedan od dva soja vakcine ili placebo. Biće im date dve doze vakcine, sa tri nedelje pauze.

6. Pfizer/BioNTech/Fosun Pharmaceutical

Kompanija Pfizer i nemačka biotehnološka kompanija BioNTech, kao i Moderna, razvijaju vakcinu koja koristi informacionu RNK da podstakne imuni sistem da prepozna koronavirus.

Vakcina nije izazvala ozbiljne neželjene reakcije, a izaziva odgovor imunog sistema, prema podacima iz faze 1 i faze 2 testiranja, koji su objavljeni 1. jula. U ispitivanju je učestvovalo 45 pacijenata kojima su date vakcina ili placebo. Niko nije imao ozbiljne negativne efekte, ali su neki imali glavobolje, groznice, jezu, bolove u mišićima i bolove u zglobovima.

Istraživači su pokazali da vakcina izaziva proizvodnju neutralizirajuća antitela u koncentracijama 2 do 3 puta većima nego što ih imaju ljudi koji su preležali koronu. Pfizer je takođe objavio da je vakcina izazvala i proizvodnju T-limfocita specifičnih za novi koronavirus.

Ove nedelje, Trampova administracija je objavila da je potpisala ugovor težak 1,95 milijardi dolara sa Pfizerom i BioNTechom, da proizvedu najmanje 100 miliona doza vakcine do kraja godine, ako se pokaže da je bezbedna i efikasna (plus još 500 miliona doza, ako bude potrebno). Amerikanci bi ovu vakcinu dobili za džabe, javio je Njujork Tajms. Prethodno, kompanije su objavile potpisivanje sličnog ugovora sa Velikom Britanijom, za 30 miliona vakcina. Pfizer planira da za koji dan pokrene veliku treću fazu ispitivanja, a dozvolu za upotrebu planiraju da dobiju u oktobru.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Live Science)