NAUČNICI SU UPRAVO OTKRILI NEŠTO SASVIM NOVO O KORONI: Ovaj virus je još LUKAVIJI nego što se mislilo!

Istraživači sa Harvarda već mesecima proučavaju sve aspekte koronavirusa i njegovog delovanja na ljudski organizam, a u jednoj od novijih studija bavili su se gubitkom čula mirisa, koji je jedan od prvih i najpouzdanijih simptoma zaraze.

Na portalu Science Daily objavljeni su rezultati istraživanja, a mi prenosimo ovaj tekst:

"Gubitak čula mirisa, ili anosmija, je jedan od najranijih i najčešće prijavljivanih simptoma Covid-19. Novo istraživanje identifikovalo je tipove ćelija čula mirisa koje su najranjivije kad je reč o infekciji novim koronavirusom. Na iznenađenje mnogih, senzorni neuroni koji učestvuju u genezi mirisa nisu među ranjivijim tipovima ćelija.

Istraživanja su pokazala da je privremeni gubitak čula mirisa pouzdaniji simptom oboljenja od drugih, kao što su groznica i kašalj, ali mehanizmi kojima zaraza novim koronavirusom dovodi do gubitka čula mirisa nisu bili dobro poznati.

Sada, međunarodni tim istraživača na čelu sa neurolozima sa Medicinske škole u Harvardu je identifikovao tipove ćelija čula mirisa koje su najranjivije na infekciju sa SARS-CoV-2, izazivačem Covid-19.

Na iznenađenje naučnika, neuroni koji detektuju i sprovode mirisni oset do mozga nisu među ranjivijim ćelijama.

Istraživači su otkrli da senzorni neuroni čula mirisa ne pokazuju gen koji enkodira receptorski protein ACE-2, koji virus koristi da uđe u ljudsku ćeliju, nego se on pokazuje u ćelijama koje pružaju metaboličku i strukturalnu podršku olfaktornim senzornim neuronima, kao u nekim populacijama stem ćelija i ćelija krvnih sudova.

Istraživanje je pokazalo da bi infekcija ne-neuronskih tipova ćelija moglo da bude odgovorno za anosmiju kod pacijenata zaraženih koronavirusom. Ova informacija bi mogla da ima značaj za dalje razumevanje bolesti.

- Naša istraživanja su pokazala da koronavirus menja osećaj mirisa kod pacijenata ne tako što direktno inficira neurone, nego menja funkciju pomoćnih ćelija - rekao je autor istraživanja Sandip Robert Data, profesor neurologije na Harvardu.

Ovo dalje vodi do zaključka da u većini slučajeva infekcija sa SARS-CoV-2 ne uzrokuje trajnu štetu neuronskih mreža čula mirisa, i ne dovodi do trajnog gubitka mirisa, stanja koje se dovodi u vezu sa mnoštvom mentalnih i socijalnih zdravstvenih problema, pogotovo sa depresijom i anksioznošću.

- Mislim da su ovo dobre vesti, jer kad se jednom infekcija povuče, neuroni čula mirisa ostaju nedirnuti, i nije potrebno njihovo ponovno povezivanje. Ali moramo još da izučavamo ovo kako bismo potvrdili ovaj zaključak - rekao je Sandip.

Većina pacijenata sa koronom ima neki nivo gubitka čula mirisa, uglavnom privremenog, vidljivo je iz podataka. Pacijenti koji imaju koronu imaju čak 27 puta veću šansu od ostalih da iskuse privremeni gubitak čula mirisa, dok imaju samo 2,2 puta veće šanse da dobiju temperaturu ili kašalj, u odnosu na ostale pacijente, pokazala su istraživanja.

Neka istraživanja su pokazala da se anosmija izazvana novim koronavirusom razlikuje od anosmije koju izazivaju druge viralne infekcije, uključujući i druge koronaviruse.

Na primer, pacijenti koje je napao Covid-19 obično vrate funkciju čula mirisa u narednih nekoliko nedelja, brže nego pacijenti koji su ga privremeno izgubili zbog drugih virusa, koji oštećuju senzorne neurone. Dalje, većina virusa koja izaziva gubitak čula mirisa ide uz pun nos - kod kovida ovog nema.

U ovom istraživanju, tim je pokušao da bolje razume uzroke gubitka čula mirisa zbog infekcije novim koronavirusom tako što je izdvojio ćelije koje su najranjivije kad je reč o infekciji sa SARS-CoV-2.

Tim se fokusirao na gen ACE2, koji se masovno nalazi u ćelijama ljudskor respiratornog trakta, gen koji enkodira glavni protein-receptor koji novi koronavirus koristi da bi ušao u ljudsku ćeliju. Oni su analizirali i jedan drugi gen, TMPRSS2, koji enkodira enzim za koji se smatra da je važan u procesu ulaska koronavirusa u ćeliju.

Analize su pokazale da se i ACE2 i TMPRSS2 pojavljuju u ćelijama epitelijuma čula mirisa - specijalizovanog tkiva na krovu nosne šupljine, odgovornog za detekciju mirisa, tkiva u kojem se nalaze senzorni neuroni čula mirisa i mnoštvo pomoćnih ćelija.

Nijedan od ova dva gena, međutim, nije se javio u senzornim neuronima čula mirisa. Zanimljivo je da su u ovim neuronima bili aktivni geni koji se povezuju sa sposobnošću drugih, starijih vrsta koronavirusa da ulaze u ćeliju.

Istraživači su otkrili da su dve specifične veste ćelija u olfaktornom epitelijumu pokazale aktivnost ACE2 sličnu onoj koja se primetila kod ćelija donjeg respiratornog trakta, najčešće mete SARS-CoV-2, što je značilo da su ranjive na infekciju.

Prvi od dva tipa ćelija je sustenkularna ćelija, koja se obmotava oko senzornih neurona, i pruža im strukturalnu i metaboličku podršku, a drugi je bazalna ćelija, koje imaju ulogu stem ćelija - da regenerišu olfaktorni epitelijum posle bilo kakve štete koja mu je naneta. Naučni su uspeli da dokažu postojanje proteina koje enkodiraju geni ACE2 i TMPRSS-2 u ovim ćelijama.

Dodatnim eksperimentima, naučni su uspeli da otkriju da su stem ćelije olfaktornog epitelijuma pokazivale pojačanu aktivnost ACE-2 proteina posle veštački izazvane štete, u poređenju sa mirujućim stem ćelijama.

Sve zajedno, ovi podaci ukazuju na to da bi privremena anosmija koju izaziva Covid-19 mogla da bude rezultat gubitka funkcije pomoćnih ćelija u olfaktornom epitelijumu, koji indirektno zatim uzrokuje promene kod olfaktornih senzornih neurona.

- Mi još ne razumemo potpuno koje su ovo promene - rekao je Data.

Istraživanje je takođe ponudilo moguće odgovore na pitanje kako Covid-19 izaziva neurološke probleme. Ono što je viđeno je konzistentno sa hipotezom da SARS-CoV-2 ne utiče direktno na neurone, nego utiče na moždane funkcije tako što napada vaskularne ćelije nervnog sistema, kažu autori.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Science Daily)