ANOSMIJA JE JEDNA OD NAJGORIH POSLEDICA KORONE: Od nje se posle PATI CEO ŽIVOT!

“NAJVIŠE mi nedostaje miris mog sina kad ga poljubim, miris tela moje žene”, kaže Žan Mišel Meilar koji pati od anosmije, simptoma koji pogađa sve veći broj ljudi zaraženih koronavirusom.

Anosmija je gubitak čula mirisa, nevidljivi hendikep s kojim je psihički teško živeti i za koji nema pravog leka.

Sve veći broj ljudi zaraženih koronavirusom pati od anosmije, a neki od njih suočavaju se i s dugoročnim gubitkom čula mirisa.

“Anosmija ti oduzme sve mirise u životu, to je pravo mučenje”, kaže Meilar, predsednik francuske grupe koja pruža potporu obolelima putem Udruženja Anosmie.org.

Takva vam dijagnoza onemogućuje da udahnete miris sveže jutarnje kafe, sveže pokošene trave ili miris sapuna na koži, kaže Meilar koji od gubitka mirisa pati otkad je doživeo nesreću.

Važnosti ovog čela postaneš svestan tek pošto ga izgubiš, ističe Meilar.

Ljudi s anosmijom ne mogu da reaguju na opasnosti, ne mogu da osete miris dima, curenja gasa ili neoprane kante za smeće.

I konzumiranje hrane potpuno je drugačije iskustvo jer ne možemo osetiti miris onoga što volimo najviše jesti, kaže Alen Kore, otorinolaringolog u pariskoj bolnici Rotšild.

Nosni polipi, hronični rinitis, dijabetes, Alcheimer ili Parkinsonova bolest samo su neki uzroci anosmije, a sada se na istome popisu našao i koronavirus, kaže Kore. “Kada ljudi trajno izgube osećaj njuha, primećuju stvarne promene u kvalitetu života te se kod njih razvija nivo depresije koji ne bi smeli da zanemarimo.”

Ako takvo stanje potraje treba potražiti stručnu pomoć.

“Biti lišen mirisa na mjesec dana ne predstavlja veći problem”, kaže Meilar. “No nakon dva meseca to postaje problem, a nakon šest meseci pojedinac se zatekne potpuno sam u zamci”, kaže Meilar.

Ne postoji terapija

Nema specifične terapije za liječenje anosmije.

Treba pronaći uzrok, kaže Kore, dodajući da je “problem kod anosmije povezane s koronavirusom taj da lečenje virusne infekcije najčešće nema uticaja na povratak osećaja mirisa”.

“Prvi podaci pokazuju da se oko 80 posto pacijenta s covidom-19 oporavi u manje od mesec dana, a često i brže – u osam do 10 dana.”

Ostalima ta bolest može uništiti neurone koji detektuju mirise, no dobra je vest da se oni mogu regenerisati.

Dve pariske bolnice, Rotšild i Lariboisier, objavile su studiju “CovidORL” o tom fenomenu, testirajući različite načine ispiranja nosne šupljine.

Lečenje na bazi kortizona pokazalo se delotvornim i uliva nadu, kaže Kore.

Drugi je pristup ponovno učenje mirisa, odnosno nastojanje da se pacijent priseti mirisa.

Kore savetuje da se izabere pet mirisa namirnica ili začina, poput cimeta, timijana i sličnih. Potrebno je udisati njihove mirise i istovremeno promatrati začine ili namirnice dvaput dnevno po pet do 10 minuta.

Udruženje Anosmie.org pokrenula je program ponovnog učenja mirisa pomoću eteričnih ulja u saradnji s Hirakom Gurdenom iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS). Program je zasnovan na istraživanju Tomasa Hamela.

“Od marta smo dobili stotine poziva i e-mailova ljudi zaraženih covidom-19 koji su tražili pomoć jer su izgubili čulo mirisa”, rekao je Gurden.

Meilar je prošle zime pohađao program te je uspeo da zapamti četiri mirisa, a danas ih pamti već desetak, među kojima i miris ribe, cigareta i eteričnog ulja ruže.

“Uspeo sam da pronađem čak i parfem koji mogu namirisati”, rekao je zadovoljno Meilar.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Index.hr)