ORAH NIKAKO NEMOJTE DA SADITE BLIZU KUĆE: Otrovan je, a utiče i na određene psihičke probleme!

Orah spada u grupu voćaka sa jezgrastim plodovima. Orah je voćka visoke biološke vrednosti i deficitaran je na domaćem i svetskom tržištu.

Orah se najviše gaji u Indiji, Kini, Mandžuriji zatim u predelima od Himalaja do Sibira na obroncima Kavkaza, u Evropi, Južnoj i Severnoj Americi, tj. uglavnom u umereno-toplim oblastima gdje redovno rađa, a ima ga i na dalekom severu gde formira samo vegetativne organe.

Pored mnogih korisnih osobina koje orah poseduje u daljem delu teksta govorićemo o njegovim negativnim osobinama.

Još od davnina naši preci smatrali su orah depresivnim drvetom i verovali da se najviše samoubistava dešavalo baš pod njim. Iako bi danas mnogi rekli da je takvo shvatanje bilo zasnovano na sujeverju, savremena istraživanja ipak ukazuju na određene mane ove biljke. O čemu je reč?

Orah sadrži hemikaliju koja se zove hidrojuglon koju izlučuje iz korena u tlo. Ove hemikalije ima i u lišću te drugim delovima oraha – grančicama, kori, cvijetu, ovojnici plodova. Hemikalija hidrojuglon koja inače nije otrovna, u dodiru s kiseonikom oksiduje u viskotoksični juglon.

Osetljivije biljke koje su uzgajane u blizini oraha zbog toga venu, žute ili uopšte ne napreduju u rastu jer im juglon sprečava dotok potrebne energije za metaboličku aktivnost.

Uz sve prethodno rečeno treba zapamtiti: ne sadite orah blizu kuće! Osim što zaklanja svetlost orah ima izuzetno jak koren koji može često da podigne i beton oko ili ispod kuće. Stručnjaci savetuju da orah ne treba saditi ni blizu parkinga pa ni kuće zbog temelja. Naime, njegov koren ide i do – pet metara u dubinu.

Šta uzgajati, a šta ne ispod oraha?

Takođe, u blizini oraha treba uzgajati bilje koje nije osjetljivo na juglon, odnosno, izbegavati sejanje i sađenje onog koje je osetljivo.

Povrće osetljivo na juglon: paradajz, paprika, krompir, patlidžan, kupus, špargla, rabarbara.

Cveće: petunija, narcis (zelenkada), hrizantema, hortenzija, ljiljani, azalea, biljke iz porodice Ericaceae, Potentilla spp.

Stabla: jabuka, kruška, višnja, kupina, borovnica, beli bor, crveni bor.

Biljke koje nisu toliko osetljive su kukuruz, pasulj, luk, repa, šargarepa, tikvice, vinova loza, breskva, nektarina, trešnja, šljiva, japanski javor, neven i druge.

Ako baš morate da uzgajate bilje u blizini oraha, tada je rešenje u povišenim gredicama. Važno je osigurati dobru drenažu i uklanjati cvetove, lišće i druge delove oraha s gredica.

GAJENJE ORAHA U MEŠOVITIM SADNICAMA

S obzirom da se mnoge sorte oraha sade na velikim razmacima, velika površina zemljišta ostaje neiskorišćena duži vremenski period. Iz Grenobla u Francuskoj je potekla inicijativa za kombinovano gajenje iste sorte kalemljene na običnom i crnom orahu.

Sorte kalmljene na običnom orahu sade se na rastojanju 12x12m, a na crnom 6x6m između redova i u redu. Pošto sorte na crnom orahu žive 25-30 godina posle tog perioda se krče i ostaju samo sorte kalemljene na običnom čiji je vek znatno duži.

Korać (1985) preporučuje gajenje kajsije kao potkulture u zasadima oraha sa 400 stabala po ha. Sem kajsije, u zasadima oraha se može gajiti breskva koja praktično čitav životni vek može da postigne kao podkultura.

Postoje podaci da se u okolini Čačka, u nekim individualnim zasadima oraha, gaji i šljiva. Potkulture mogu biti višnja i leska (drvo lešnika). Mogu se gajiti i jagodaste voćne vrste – malina, kupina, jagoda, ribizla – u vidu pantljika, ali je zbog žila, kojima su pomenute biljke domaćini, potrebno povesti računa da patljike ne budu preblizu stabla.

Sem pomenutih kultura, u zasadima oraha se do određenog vremena mogu gajiti neškodljive ratarske i povrtarske biljke kao uzrodice.

(Espreso.co.rs/Agrosavjet)