NADA
LEK PROTIV GORUŠICE DELUJE PROTIV KORONE? Lekari u Njujorku upravo vršte testove!
Upravo se vrše obimna ispitivanja
U ScienceMag-u je objavljen članak o mogućem tretmanu korone putem terapije famotidinom, supstance koja se koristi za tretiranje gorušice u leku Pepcid.
Prenosimo ga:
"Lista mogućih lekova za novi koronavirus brzo raste, a na njoj je i jedan potpuno neočekivan kandidat: famotidin, aktivna supstanca u leku za gorušicu, Pepcidu. 7. aprila, prvi pacijenti zaraženi koronom u Njujorku počeli su da dobijaju famotidin intravenski, u dozi koja je 9 puta veća od one koja se daje za gorušicu. Za razliku od drugih lekova koji se testiraju, kao što su sarilumab i remdesivir, testiranje ovog leka je skrivano od javnosti, kako ljudi ne bi počeli masovno da ga kupuju. "Da smo o ovome pričali preuranjeno ili na pogrešan način, sve zalihe leka bi nestale", kaže Kevin Trejsi, koji je na čelu istraživačkog tima zdravstvene mreže Nortvel.
Do subote, 187 pacijenata zaraženo koronavirusom, koji su bili u kritičnom stanju, a većina na respiratorima, uključeni su u ovaj test, koji će biti sproveden nad ukupno 1.174 osobe. Izveštaji iz Kine, kao i rezultati molekularnog modeliranja pokazuju da ovaj lek, koji izgleda da vezuje ključni enzim kod zaraze sa novim koronavirusom, možda ima šanse da pomogne ljudima. Ali buka koja je okružila pominjanje hidroksihlorokina i hlorokina - leka protiv malarije koje su hvalili i Donald Tramp i neki lekari - u ovom kontekstu nateralno je lekare da se distanciraju od svakog preranog entuzijazma. - Ako radi posao, znaćemo za nekoliko nedelja - kratak je bio Trejsi.
Specijalista za zarazne bolesti, dr Majkl Kalahan, bio je prvi koji je skrenuo pažnju na ovaj lek u SAD. Kalahan, koji radi u Opštoj bolnici u Bostonu, proveo je mnogo vremena u kriznim zonama širom sveta, a bio je i u Kini za vreme epidemije SARS-a 2003. godine. Sredinom januara ove godine bio je u Nanđingu, u Kini, radeći na projektu u vezi sa ptičjim gripom. Kad je eksplodirala epidemija u Vuhanu, pridružio se svojim kineskim kolegama.
Virus je tada ubijao svakog petog pacijenta starijeg od 80 godina, a bili su veoma ugroženi i pacijenti sa visokim krvnim pritoskom i hroničnom opstruktivnom bolešću pluća. Kalahan i njegove kineske kolege su se začudile činjenicom da su mnogi od preživelih iz ovih grupa bili - siromašni. "Kako to da ovi stariji seljaci iz siromašnih sela ne umiru?", zapitao se Kalahan.
Proveravajući 6.212 pacijenata, lekari su primetili da su mnogi preživeli imali hroničnu gorušicu, i da su bili tretirani famotidinom, umesto skuplim omeprazolom (Prilosec), koji se prodaje i u Americi i među imućnijim Kinezima. Hospitalizovani pacijenti iz ugroženih grupa koji su pili famotidin umirali su po stopi od 14 odsto, za razliku od onih koji nisu uzimali ovaj lek - koji su umirali po stopi od 27 odsto.
Ovo je bilo dovoljno Kalahanu da izvuče neke zaključke i da se pozabavi ovim kad se vratio u Ameriku. Kad je došao nazad iz Vuhana, sve je ispričao Robertu Kadlecu, iz sekretarijata za zdravstvo, a zatim se sastao sa Robertom Melounom iz Alchem laboratorije. Meloun je uključen u poverljivi program DOMANE koji koristi kompjuterske simulacije i veštačku inteligenciju, kako bi identifikovao postojeće lekove, koji imaju odobrenje američke administracije za lekove i hranu, a koji mogu da pomognu u borbi protiv novih patogena.
Meloun je posebno analizirao enzim virusa zvani papainolika proteaza, koji ima ključnu ulogu u replikaciji patogena. Kako bi video da li se famotidin vezuje za ovaj protein, obično bi mu bila potrebna 3D struktura enzima, a to ne bi bilo dostupno mesecima. Zbog toga je "regrutovao" hemičara Džošuu Potela čiji zadatak je bio da predvidi ishod, imajući na raspolaganju dve kristalne strukture proteaze iz SARS koronavirusa iz 2003, kombinovano sa sekvencom RNK iz novog koronavirusa.
Između ostalog, oni su poredili delove gena nove i stare proteaze, kako bi se isključile ključne razlike u strukturi. Potel je onda testirao kako 2.600 raznih jedinjenja reaguje sa novom proteazom. Rezultat je bilo nekoliko obećavajućih ishoda, a hemičari su ih suzili na tri najbolja. Famotidin je bio jedan od njih.
Sa ovim podacima iz Kine i razultatom kompjuterskog testa, koji su pokazali dobre rezultate za famotidin, jeftin i siguran lek, Kalahan je pozvao Trejsija, koji je pristao na terapiju famotidinom, osim kod bubrežnih bolesnika, kojima više doze famotidina mogu izazvati probleme sa srcem.
Posle dobijanja dozvole od FDA, Nortvel je sama finansirala početak testa. Za obezbeđivanje polovine potrebne količine famotidina bile su potrebne nedelje, pošto se verzija koja se ubrizgava injekcijom ne koristi često. 14. aprila, Agencija za biohemijska istraživanja odobrila je ugovor težak 20 miliona dolara Alchemu, što je bilo dovoljno za pokrivanje troškova.
Fokus studije je bio usmeren na procenu efikasnosti famotidina, ali Trampov "čudesni" hlorokin je brzo postao standard, kad je reč o terapiji u američkim bolnicama. Ovo znači da je Nortvel mogao da računa samo na ograničen broj pacijenata na kojima je bio moguć test sa famotidinom i hidroksihlorokinom. Ovi pacijenti bi onda bili upoređeni sa drugima, koji su primali samo hidroksihlorokin.
"Da li se to uradilo pravilno, kad je reč o nauci? Ne. Ovo je realni svet", rekao je Trejsi.
Početni rezultati su ohrabrili lekare: posle razgovora sa Trejsijem, Dejvid Tuveson, Laboratorije Kold Spring Harbor preporučio je famotidin svojoj 44-godišnjoj sestri, inžinjeru u bolnici u Njujorku. Ona je dobila koronavirus, i to teži oblik. Usne su joj bile plave, od nedostatka kiseonika. Prvu oralnu dozu famotidina primila je 28. marta, a sledećeg jutra joj se nivo kiseonika u krvi vratio na normalan nivo. Takođe, njenih pet saradnika koji su bili zaraženi su pokazali dramatično poboljšanje posle ove terapije.
- Ovo je bilo nalik penicilinu - rekao je Tuveson.
Kalahan je bio veoma zaposlen, pošto se vratio iz Kine. Kadlec ga je uputio na dve krstarice sa velikim brojem zaraženih, a on stalno govori kolika je važnost "medicinske diplomatije", i kaže da nijedna veličina sa Harvarda ili Stenforda ne može da zna više o koroni od bilo kojeg običnog lekara u Vuhanu".
(Espreso.co.rs/Sciencemag)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!