VUČE LI VAS DEPRESIJA U CRNU RUPU? Stiven Hoking je dao NAJBOLJI SAVET svima koji se bore sa ovim oboljenjem!

Dan pre nego što je proslavio svoj 76. rođendan, pokojni Stiven Hoking držao je predavanje o depresiji na Kraljevskom institutu u Londonu.

Veliki um i genijalni naučnik povukao je paralelu između crnih rupa i depresija, dajući nadu onima koji pate zbog osećanja tuge i beznađa, piše Independent.

- Poenta ovog predavanja je da crne rupe u svemiru nisu zapravo toliko crne koliko ih mi prikazujemo. One nisu večni zatvori kako smo ih pre doživljavali. Stvari mogu ući u crnu rupu, ali i izaći iz nje, a nakon toga mogu završiti i u drugom svemiru. Ako smatrate da ste u crnoj rupi, ne odustajte. Uvek postoji izlaz - istakao je slavni fizičar.

Nešto slično je nagoveštavao kao moguće i ranije, još u svojoj "Kratkoj istoriji vremena". No, u to vreme još uvek je važilo da ono što pada u crnu rupu, zauvek nestaje iz "našeg" postojanja. Hoking se stoga za života ozbiljno bavio istraživanjima da li možda sva ta materija i energija završava u nekom drugom univerzumu.

Suštinski, sve čime se Hoking decenijama bavio, imalo je nekakve veze s crnim rupama, a njegov poslednji naučni rad, objavljen posthumno na stranicama Univerziteta Kornel, pokazao je da sva ta masa iz zvezda, prašine, svemirskih gasova, sva energija, čak i svetlost što je crne rupe privlače gravitacionom silom milijardama puta snažnijom od ove na površini Zemlje, na kraju ipak biva oslobođena.

Odjednom, crna rupa više nije beskonačni kraj, zamka, nešto zlokobno, odjednom se ispostavlja da crne rupe ne uništavaju informacije o svemu što se ikada dogodilo u svemiru, kao što je ispadalo dok se materija tumačila kao sasvim određena svojom masom, električnim nabojem i ugaonim momentom.

Rekli su mi da neće dočekati 23. rođendan

Uprkos tome što su mu lekari 1963., još kao 21-godišnjaku, dijagnostifikovali amiotrofičnu lateralnu sklerozu (ALS), smrtonosnu bolest motoričkih živaca, i predvideli mu još samo dve godine života, on je doživeo 76.

Da je to zaista čudo, svedoči činjenica kako se od ALS-a umire kroz nekoliko godina. No, Hoking se pokazao kao medicinski fenomen, apsolutni svetski rekorder u preživljavanju. I ne samo što je živeo više od pola veka duže nego što su mu prognozirali, nego je u međuvremenu postao i fenomen u svetu fizike, briljantan naučnikk, briljantan čovek koji je potpuno nepokretan iz svojih kolica obeležio skoro pola dvadesetog i ko zna koliki deo dvadeset prvog veka.

Rodio se usred Drugog svetskog rata, neko bi rekao i savršeno, u Oksfordu, a simbolika ide i dalje od toga. Kao što je mali Ajnštajn u školi muku mučio s brojevima, kao što su i jednom Tesli počeci u onom u čemu će se posle pokazati kao genije bili prilično čupavi, tako i Hoking sebe kao osnovca opisuje kao "prosečnog". No, sve će se to brzo promeniti. U srednjoj školi zvali su ga "Ajnštajnom", a da verojatno nisu imali pojma koliko su bili na pravom tragu. Pa je upisao fiziku i hemiju na Oksfordu, jer nije mogao matematiku. Pa je bio užasno frustriran "smešno lakom matematikom", kao i time što je bio najmlađi od svih kolega, izdvojen od ostalih. Ubrzo se to ipak promenilo.

Usput je shvatio da je to što su mu"frustrirajuće lagane", zapravo i prednost jer može sebi priuštiti studijski rad. Jedan sat dnevno bilo je sasvim dovoljno za izdržavanje, naveo je posle u "Mojoj kratkoj istoriji". A onda, sklon muzici, naučnoj fantastici, tako nekim stvarima, nakon godinu ipo dana počeo mu se otvarati studentski raj. Bilo je tu i nekih devojaka, među kojima i izvesna Džejn Vajld koja će od 1965. do 1995. biti Džejn Hoking. I dok se pripremao da diplomira kosmologiju na Kembridžu, naglo je postao nespretan, počeo je imati problema s govorom, svi oko njega su primetili da mu se nešto događa i... ubrzo mu je dijagnostifikovan ALS.

Snaga volje i večiti humor

Je li zbog toga pao u depresiju? Naravno da jeste! Nije video smisla u tome da preostalih dvadesetak meseci života troši na diplomiranje i slično. No, ispostavilo se da mu bolest napreduje neobjašnjivo sporo, da će, ako bude lenčario, morati lenčariti, bogami, veoma dugo vremena. Pa mu je palo na pamet da bi se mogao venčati s Džejn. A za to je trebalo i da se zarađuje, a i doktorira.

"Zbog toga sam po prvi put u svom životu počeo raditi pravi posao. Na moje iznenađenje, ispostavilo se da mi se to sviđa", pisao je posle u autobiografiji. Na šta je to samo ličilo...

Imao je samo 23. godine kad je s kolegom i mentorom Rodžerom Penrouzom matematički objasnio početak svemira Velikim praskom. Potom je spojio Ajnštajnovu Opštu teoriju s kvantnom mehanikom. 1973. je sa još dvoje kolega postavio teoriju o crnim rupama, tačnije "Četiri zakona mehanike crnih rupa". 1974. je došao do toga da crne rupe isijavaju radijaciju, koju su potom nazvali "Hokingovom radijacijom", zbog koje crne rupe nakon neopisivo puno milijardi godina nestanu, praktično "ispare".

Bonus video:

(Espreso.co.rs/24sata.hr)