ISPRAVKA: Pelin ne ubija 98 odsto ćelija raka za 16 sati

Na portalu Espreso je 25. januara 2020. godine objavljen tekst o navodnom svojstvu pelina da "ubija ćelije raka".

Ovaj tekst je sadržao neproverene tvrdnje i neistine. U tekstu su na osnovu analize portala Raskrinkavanje.ba ispravljeni naslov i sporne i netačne tvrdnje u tekstu.

U tekstu su bile navedene netačne tvrdnje da će "ako koristite samo pelin, to smanjiti razvoj ćelija raka u plućima za 28%, ali ako ovu biljku kombinujemo sa gvožđem, ona će u potpunosti ukloniti obolele ćelije", kao i da "kada su tokom eksperimenta naučnici pelinu dodali gvožđe, a zatim tim lekom tretirali rak pluća, otkriveno je da je pelin uništio obolele ćelije, dok je zdrave ćelije ostavio netaknutim". Takođe, bila je navedena netačna tvrdnja da "rezultati studije pokazuju da pelin kontroliše reproduktivni rast ćelija raka".

Portal Raskrinkavanje.ba objavio je i činjenice o pelinu i naučnim studijama u kojima je izučavan: Slatki pelin, to jeste Artemisia annua, aromatična je biljka koja potiče iz Azije. Primenjuje se u tradicionalnoj kineskoj medicini, a njena tradicionalna primena uglavnom se odnosila na lečenje groznice. Slatki pelin sadrži jedinjenje koje se zove artemisinin, koje je osnova za često primenjivani antimalarijski lek artesunate.

U člancima o efikasnosti slatkog pelina u lečenju raka, pominju se zapravo rezultati tri zasebne naučne studije. Prva studija na koju se članci referiraju objavljena je 2001. godine u magazinu Life Sciences. Na stranici Univerziteta u Washingtonu, čiji istraživači/ce su autori/ke studije, dostupan je izveštaj o njoj. Kako se navodi, rezultati ove studije jesu pokazali da je kombinacija jedinjenja “holotransferina (koji se vezuje za transferinske receptore za transport gvožđa u ćelije), dihidroartemisinina (forma artemisinina koji je rastvorljiviji u vodi)” imala značajan efekat na ćelije raka dojke. “Nakon osam sati, ostalo je samo 25 odsto ćelija raka. Kada je prošlo 16 sati, skoro sve ćelije su bile mrtve”, navodi Univerzitet u Washingtonu. Ono što u izveštajima medija nedostaje je napomena o tome da je reč o studiji koja je sprovedena u laboratorijskim uslovima, a ne o kliničkoj studiji sprovedenoj na ljudima. Jedna od autorki istraživanja u pomenutom izvještaju Univerziteta u Washingtonu navodi da je sledeći korak testiranje na životinjama, budući da su u toj oblasti urađeni tek “ograničeni testovi”. I druga studija na koju članci o pelinu referiraju objavljena je 2012. godine u medicinskom časopisu Anti-Cancer Drugs i reč je o izveštaju koji se nalazi u predkliničkoj fazi, pre bilo kakvog testiranja na ljudima”. Konkretno, ova studija provedena je na miševima. Ono što je ova studija u predkliničkoj fazi zapravo pokazala jeste da je artemisinin usporio umnožavanje kancerogenih ćelija, dok istovremeno nije pokazao isti uticaj na ćelije koje nisu zahvaćene rakom. Treća studija koja se pominje u člancima medija objavljena je 2004. godine u medicinskom časopisu Anticancer Research i nosi naziv “Artemisinin indukuje apoptozu u ljudskim ćelijama raka”. U zaključku ove studije zaista se navodi da njeni nalazi potvrđuju da je artemisinin “smanjio broj ćelija i povećao udio apoptoze u ćelijama raka”, te da rezultati “ukazuju da artemisinin i njegovi analozi mogu biti jeftini i efikasni agensi protiv raka”. Ipak, nijedna od pomenutih studija ne dokazuje sa sigurnošću da korištenje slatkog pelina “u kombinaciji sa gvožđem može izbrisati rak gotovo u potpunosti”. Prve dve studije nalaze se u predkliničkoj fazi, te nisu sprovedene na ljudima. U trećoj se, pak, ne navodi zaključak o tome da slatki pelin navodno ubija 98% ćelija raka za 16 sati. Da bi nalazi studije u predkliničkoj fazi bili potvrđeni, potrebno je provesti još recenziranih studija, uključujući i one na ljudima. I dok pojedine obećavajuće studije zaista postoje, to nije dovoljno da se slatki pelin proglasi lekom za rak, dok su tvrdnje o tome da za manje od 16 sati “može ubiti 98 posto ćelija raka grudi” manipulativno predstavljene, navodi portal Raskrinkavanje.ba.

(Espreso)