UŽASAN SLUČAJ
NJEN SIN JE UMRO OD GLADI IAKO GA JE DOBRO PAZILA: Napravila je STRAŠNU GREŠKU u dojenju - ovo majke moraju znati
On je bio njeno prvo dete, a rodila ga je 2012. godine
Amerikanka Džilijan Džonson krenula je u bolnicu da rodi prvog sina kojeg su ona i njena ljubav iz srednjškolskih dana odlučili nazvati Landon.
Samo devetnaest dana nakon, Landon je umro, prenosi Huffpost. Iako je osoblje u bolnici reklo da beba izgleda dobro i sve vreme bio je na majčinim grudima, Landon je pregladneo do smrti.
On je bio njeno prvo dete, a rodila ga je 2012. godine.
- Šta bi bilo da sam mu samo dala bočicu? - napisala je Džonson 2017. u postu za blog Fed Is Best Foundation koji je postao viralan.
Džonson je kasnije postala glasnogovornica udruženja koje promoviše sigurno hranjenje dojenčadi i bori se protiv onog što naziva "pritiskom da se pod svaku cenu doji".
Ona je takođe kritičarka inicijative bolnice za bebe - priznanje koje je dobilo više od 500 bolnica u Americi s ciljem promovisanja dojenja. Bolnice se moraju pridržavati 10 koraka a jedan od je: dati novorođenčadi hranu ili piće osim majčinog mleka osim ako medicinski nije naznačeno drugačije. Program su pokrenuli Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF u 90-tima.
Ona tvrdi da nije protiv dojenja i nastavlja širiti svoju priču jer ne želi da niko drugi plati ovakvu cenu za nedostatak mleka. Svoje dve ćerke Džonson je hranila kombinacijom vlastitog mleka i adaptiranog mleka.
U jednom intervjuu rekla je da je imala vrlu laku i dobru trudnoću. Ona i suprug pohađali su kurs za bebe i zaista je mislila da je spremna postati majka. Puno puta je čula kako je dojenje najbolji način hranjenja deteta pa se i sama odlučila za tu opciju. Sada vidi da to nije tako.
Morala je ići na carski rez i bila je jako iscrpljena. S obzirom da je rodila u baby friendly bolnici, beba je sve vreme bila s njom. Ako nije bio na njenim grudima, plakao bi. Nekoliko puta pitala se je li to zaista normalno i zašto Landon plače toliko. Rekli su joj da ga mora dojiti i da ga drži na grudima- verovali su da je količina mleka dovoljna za njega.
Istina je da bi prestao plakati kada bi ga dojila, ali samo zato jer se svim silama trudio izvuči mleko. Kasnije je shvatila da ga je to iscrpelo i da je trošio puno energije i kalorija zbog toga. Urin i stolica bili su mu normalni, pa se niko nije zabrinuo da dobiva premalu količinu hrane.
- Gubio je na težini još dok smo bili u bolnici. Normalno je da bebe izgube nešto, ali opasno je kada beba izgubi tek 10% težine, a Landon je izgubio 9.7%. Svejedno su nas poslali kući. Kada smo došli kući, nismo bili niti 12 sati tamo, shvatila sam da Landon ne diše i poplaveo je. Sve mi je to nekao u magli, ali sećam se da je suprug počeo da oživljava bebu i trebalo je nekih šest doza adrenalina da bi mu srce počelo ponovno kucati. Požurili smo u bolnicu gde su mu morali dati tečnost jer je dehidrirao. Nekoliko nedelja bio je na aparatima. Bio je savršen, prekrasan. Ali njegovo moždano deblo nije radilo kako treba. Nakon 19 dana od rođenja, odlučili smo isključiti aparate. Kada moždano deblo prestane raditi, sve u lobanji odumire. Nismo se hteli mučiti. Bilo je jasno da nema spasa.
Nakon šest ili osam meseci nakon što je preminuo, dobili su rezultate autopsije. Landon je na kraju umro od dehidracije uzrokovane pothranjenošću.
Džonson kaže kako joj je teško čitati komentare po internetu jer je jako puno ljudi isključivo za dojenje. Ona nije protiv ničega. Ima dve kćeri koje je 99% hranila adaptiranim mlekom i zdrave su. Ona samo želi da se ljudi obrazuju pre nego se dogodi ovakva greška, jer koliko grozno zvuči da vam je dete umrlo od gladi jer mu niste dali bočicu.
- Bilo mi je teško priznati da je umro mojom greškom. Ali da, bilo je to moje prvo dete i doktori i sestre trebali su mi ukazati da nešto nije uredu. I dalje se čini kao moja greška.
Džilijanin suprug nekoliko puta poželeo je dati detetu bočicu ali takođe se bojao da ne uradi nešto pogrešno.
- Bili smo toliko iscrpljeni kada smo stigli kući s bebom da nismo vijeli neke znakove pothranjenosti - to je najgora stvar koju moram priznati, ali radili smo sve što smo naučili iz knjiga i od medicinskih sestara pa smo mislili da smo u pravu. Jednostavno smo mislili da naša beba samo puno plače.
Kada je rodila ćerke, njen doktor naglasio je sestrama neka joj dopuste ako želi bebu hraniti adaptiranim mlekom preko bočice zbog užasa koji je prošla. Smatra da je sve stvar izbora i da bi svaka majka trebalo da radi ono što želi ona i njena beba. Isto tako, smatra da nema glupih i nepotrebnih pitanja kao ni preterane brige - pitajte sve što vas brine u vezi vašeg deteta na vreme.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs/Večernji)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!