OVA BILJKA JE DANAS ZAPOSTAVLJENA, A NEKADA JE BILA MOĆAN LEK: Prirodan je DIURETIK i smiruje želudac, kao i creva!

U red sezonskih bogatstava čije vreme je upravo sada spada mušmula.

To je voćka koja se zbog svoje lekovitosti koristila hiljadama godina, sve do poslednjih stotinu godina.

Tada je, uvođenjem pomodnog voća, povrća i začina postala zapostavljena te je otišla u zaborav. U lekovite svrhe koriste se listovi, kora, cvetovi, semenke te zreli plod mušmule.

Zreli plodovi deluju kao laksativ i diuretik, smiruju upalu želučane sluznice, i pomaže u želučanim tegobama, pektin pomaže u snižavanju holesterola, pospešuje rad creva, zaustavlja proliv i krvarenja, poboljšava vid te blagotvorno deluje na kožu i kosu.

U narodnoj medicini kora mušmule koristi se za lečenje malarije. Mušmula je danas rasprostranjena širom sveta. Iako je voćka toplijih predela, uspešno se uzgaja i u nešto hladnijim predelima jer nije osetljiva na niže temperature kao ostale voćne vrste. Podnosi temperature i do -36 stepeni celzijusa.

Iako relativno dobro podnosi sušu, topla mediteranska klima nije pogodna za uzgoj jer joj dugotrajno visoke temperature, više od 33 stepena celzijusa, mogu uveliko naštetiti.

Postoji četrdeset do pedeset vrsta koje se međusobno razlikuju po veličini i obliku ploda te po tome imaju li semenke ili ne. Prema veličini se dele na sitnoplodne i krupnoplodne, a po obliku na mušmule jabučastog iil kruškolikog ploda. Plodovi su vrlo ukusni, kiselkasto-slatkasti. Dozrevaju od druge polovine oktobra do kraja decembra, zavisno o sorti, vremenu berbe i načinu čuvanja. Nakon mrazova postaju ukusniji za jelo jer izgube trpkost.

Bogati su različitim mineralnim solima, pektinima, organskim kiselinama i vitaminima koji blagotvorno deluju na ljudski organizam. Za jelo se mogu koristiti sveži ili prerađeni. Zreli plodovi su sjajan laksativ i diuretik.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Hayat)