KRIJEM OD MUŽA DA IMAM HIV, DA ME NE BI OSTAVIO SAMU SA DECOM! Lažem ga da pijem lekove za pritisak...

Milioni žena u Južnoj Africi zaraženi su virusom HIV-a te iako većina njih ima pristup besplatnim tretmanima, veliki broj obolelih uzima lekove u tajnosti iz straha od napuštanja.

Upravo je s jednom takvom razgovarala BBC-eva novinarka, a žena s lažnim imenom Julija otkrila joj je razloge za to.

Dijagnozu je dobila nakon testiranja u trećoj trudnoći. HIV nije dobila od supruga, već od partnera pre njega. Suprugu je slagala kako ima probleme s visokim krvnim pritiskom, pa svoju antivirusnu terapiju stavlja u onu za kontroliranje pritiska kako ne bi posumnjao.

Za njen HIV ne zna baš nito osim lekara kojem odlazi. Oboleli od AIDS-a u Južnoj Africi izloženi su ogromnoj stigmi, a Julija se pribojava reakcije svog muža ako bi on slučajno saznao jer bi se on sigurno razveo od nje, a tada ne bi imala nikog ko će se osim nje brinuti za decu.

Budući da ne zna je li on zaražen, insistira da tokom seksa imaju kondom te to mužu objašnjava time da ne želi više dece. Julijina sestra već je umrla od posledica AIDS-a, a ona sad odgaja njenu ćerku.

Julija je svoju tajnu odlučila sa sobom odneti u grob, a lekove namerava uzimati redovno kako bi mogla što duže živeti i brinuti se o deci.

U Africi žive gotovo sva deca obolela od AIDS-a u svetu, ističe izvršni direktor UNAIDS-a Majkl Sidibem i založio se da sva deca imaju pristup antiretroviralnom lečenju.

- To je pitanje socijalne pravde, pitanje duboke nejednakosti jer 90 posto dece koja žive s AIDS-om su na nesreću u Africi - rekao je Sidibe na početku sastanka o pedijatrijskom AIDS-u, na kojem se okupilo desetak ministara zdravstva kontinenta i međunarodni stručnjaci.

- 50 posto dece koja se rađa s AIDS-om umire pre petog rođendana jer nemaju pristup lečenju koje je na raspolaganju deci drugde u svetu - rekao je izvršni direktor UNAIDS-a.

U Evropi je virusom HIV-a zaraženo oko 160.000 osoba, podaci su ECDC-a i regionalne podružnice Svetske zdravstvene organizacije. Jedan od razloga perzistencije HIV-a u evropskim državama to što se bolest kod mnogih zaraženih prekasno dijagnostikuje, što znači da su dotad virus preneli mnogim partnerima, a sami su u odmakloj fazi bolesti.

Oko 75 posto pacijenata reakcije i ponašanje njihove okoline straši više od same dijagnoze, a ni u Evropi predrasude prema obolelima nisu ništa bolje nego u ostatku sveta.

To potvrđuje i priča Britanke Rejčel Dilej (49), koja radi u lokalnoj humanitarnoj organizaciji u britanskom Harpendenu, a dijagnozu je dobila pre deset godina.

Majka troje dece i baka četvoro unučadi bolest je dobila od muškarca kojeg je upoznala preko interneta.

Ovo je njena priča:

- Nakon što sam okončala 20-godišnju ljubavnu vezu, nadala sam se kako ću uz pomoć interneta upoznati nove ljude, pa i potencijalnog partnera. Imala sam 39 godina i žeLela sam ići dalje sa svojim životom. Upoznala sam građevinarca Simona koji je imao dvoje dece i brak iza sebe. Bio je harizmatičan i privlačan te smo ubrzo započeli vezu. Nikad mi nije palo na pamet da ga pitam za njegovu seksualnu prošlost ili zdravlje, a sama veza je potrajala tek nekoliko meseci - prekinula sam je nakon što sam u njegovom stanu pronašla dokaz da me vara.

Nekoliko nedelja nakon toga otišla sam kod lekara zbog natečenih limfnih čvorova, bolnog grla i groznice. Rekao mi je da simptomi nalikuju na malariju, no kako nisam bila u inostranstvu, testirao me je na HIV kako bi to isključio.

Nakon što sam dobila rezultate za dve nedelje, bila sam u šoku. Nisam znala baš ništa o HIV-u i AIDS-u te sam verovala kako je to smrtna presuda. Iskreno, mislila sam kako ta bolest pogađa samo one u Africi. Sramila sam se i bojala, a nisam imala nikoga za kriviti osim sebe.

Počela sam istraživati bolest i dobila sam veliku podršku od lokalnog udruženja, a oni su mi pomogli da shvatim sve nejasnoće. Mrzela sam što moram uzimati tablete, no ipak sam znala kako imam sreće da dijagnozu nisam dobila u 80-ima ili 90-ima, jer sam morala piti tek tri pilule na dan.

Nikad nisam imala nikakve nuspojave te danas, 10 godina kasnije, zahvaljujući lekovima mogu imati srećan i ispunjen život. Pre dijagnoze sam patila od depresije, kojoj danas nema ni traga - srećna sam što sam živa i svako jutro nakon što se probudim osećam se blagoslovljeno.

U vezi sam i moj partner nema problema s tim što imam HIV, a praktikujemo seks sa zaštitom. Još uvek me zadivljuje koliko su ljudi neupućeni, neki još uvek misle kako bolest mogu dobiti preko peškira, daske za školjku ili šoljice. Mlađoj generaciji treba objasniti kako već samo jedan nezaštićeni seks može rezultirati dijagnozom.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express)