RAZOTKRIVEN VELIKI MIT O ČOKOLADI! Nije tačno da nas čini SREĆNIJIM, ali ima drugu važnu ulogu za zdravlje!

Pet hiljada godina je potrebno da se dobije iz ploda drveta kakaa Theobroma cacao. Na osnovu lingvističkih i arheoloških dokaza istraživači su bili ubeđeni da je čokolada nastala u Meksiku ili centralnoj Americi pre 4.000 godina.

Međutim, u oktobru prošle godine, kako je objavljeno u časopisu „Discovery”, istraživanje ekoloških ostataka na svetlo dana donelo je dokaz da je čokolada postojala još pre 5.500 godina u današnjem Ekvadoru, u kulturi Maja–Činčipa.

Kako se širila na sever Južne Amerike, postajala je luksuzna roba dostojna za prinošenje bogovima Asteka i Maja.

Gusti napitak

Ova prvobitna čokolada nema mnogo zajedničkog sa današnjom poslasticom. Bila je to smesa mlevenog zrna kakaa sa vodom, kukuruzom, voćem, paprikom i medom, nalik kaši ili gustom napitku.

Kada je prvi put stigla u Evropu u 16. stoleću, služila se kao toplo piće napravljeno od „čokoladnog alkohola”. „Opasan aperitiv, prostačka namirnica, valjana jedino za indijske stomake”, ostala je zabeležena ocena jednog engleskog lekara nakon što je čokolada stigla na evropski kontinent, ali je već tada dobijala sve više poklonika.

Susret sa mlekom

Sredinom 19. stoleća evropski poslastičari upotrebili su šećer i dodatni maslac stvorivši crnu čokoladu, a potom je jedan Švajcarac umešao i mleko u prahu, dobio mlečnu čokoladu i tako je nastala ljubav koja traje do danas.

Bela čokolada je izum iz 1930. godine, ne sadrži čvrste materije kakaa tako da, tehnički, to i nije čokolada.

Nova je ružičasta

Onda je svet krajem 2017. godine uzdrmala – ružičasta čokolada: čokoladni gigant kompanija Barry Callebaut predstavio je rubi, poslasticu živopisne boje.

Iako se „recept” za novu čokoladu čuva u tajnosti, eksperti spekulišu da je napravljena od nefermentiranih zrna kakaa koja su obuhvaćena procesom koji je patentiran 2009. godine.

Ako je tako, upućeni tvrde da baš taj nedostatak fermentacije sladokuscima daje argument za tvrdnju kako ovo nije prava čokolada, jer upravo taj proces joj daje jedinstven ukus, ali tu se krije i deo odgovora zašto čokolade mogu da budu različite.

Ova rubin čokolada nije za vegane, a ni ljubitelji prave čokolade nisu oduševljeni njenim kiselo-slatkim ukusom.

Prava je retka

Mali proizvođači kakaa, a koji tržištu obezbeđuju 90 posto sirovine, koriste različite tehnike fermentacije. U septembru prošle godine naučnici su u časopisu „Royal Society Open Science” objavili prvi kvantitativni model za ovaj komplikovan proces i poručili da jedva jedan procenat čokolade bude na tržište izbačen u „poštenoj trgovini”.

Nejednakost između velikih kompanija i uzgajivača se zapravo povećava, a tome doprinosi i krčenje šuma zbog proizvodnje ovog čuvenog drveta.

Mit je da nas čini srećnim

Ako ste u „minus fazi”, ne očekujte da vam čokolada podigne raspoloženje. U časopisu „Planta mexica” je 2018. godine objavljen rad koji je analizirao ranija istraživanja njenog uticaja na raspoloženje, a sva su bila loše izvedena, bazirajući se na hemijskim supstancama sadržanim u čokoladi, koje veoma variraju zbog temperature i vremena pečenja kakaa.

Osim toga, sam mozak proizvodi neurotransmiter, takozvani „molekul blaženstva”, jedinjenje anandamid, zbog kojeg se čokoladi pripisuju tako moćna svojstva da nas oraspoloži. Istina, ima ga i u čokoladi, ali u minimalnim količinama, a pride i brzo se raspada.

Čuva srce

Možda nas ne čini srećnim, ali ima povoljan uticaj na srce: u časopisu „Heart” 2015. godine objavljen je rad kojim su lekari utvrdili da su osobe koje su jele veće količine čokolade imale manji rizik od koronarne bolesti srca, moždanog udara i drugih kardiovaskularnih problema.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Avaz.ba)