OTKRIJTE BOLEST U RANOJ FAZI: Ovih 7 JEDNOSTAVNIH TESTOVA možete da uradite sami kod kuće - proverite stanje organa

Naučnici širom sveta razvijaju testove koji bi lako, brzo i jednostavno otkrivali različite bolesti već u ranoj fazi, jer za većinu stanja pravodobna dijagnoza i rano lečenje najčešće garantuju i izlečenje.

Mnogi simptomi koji su na vreme povezani s ozbiljnim bolestima znače i usporavanje napredovanja bolesti. Zadnji takav test razvili su, recimo, naučnici s australijskog RMIT Univerziteta u Melburnu, i to za rano otkrivanje Parkinsonove bolesti, u fazi kada još nema očitih fizičkih naznaka bolesti. Za Parkinsonovu bolest ne postoji laboratorijski test, ali postoji niz simptoma koji mogu ukazivati da će se ona razviti.

Test uključuje vrlo jednostavne zadatke koje svako može da uradi sam, kao što je, na primjr, crtanje spirale. Meri se brzina kojom se pomiče ruka testirane osobe dok olovkom na tablet-računalu crta spiralu. Istovremeno se meri i pritisak olovke, što omogućuje uočavanje simptoma Parkinsonove bolesti poput drhtanja i ukočenosti mišića. Ovakav test nastoji se uvesti u ordinacije porodične medicine kako bi se radio pregled na Parkinsonovu bolest.

Postoje i testovi za koje vam nije potrebna nikakva tehnologija, koje vrlo lako i brzo možete da uradite sami kod kuće i koji mogu ukazati na zdravstvene probleme - od demencije do začepljenih arterija i anemije.

Ako uočite bilo koji simptom koji vam je nejasan ili za čiji razlog nema objašnjenja, dobro je posavjetovati se s lekarom. Izdvojili smo sedam malih kućnih testova za otkrivanje znakova koji bi mogli upućivati na bolesti.

1. Test pomoću jastuka

Ovo je jednostavan način da proverite zdravlje svojih arterija, a uz to odličan položaj za opuštanje. Lezite na leđa, a jastuk stavite pod kolena tako da su vam noge savijene pod kutem od 45 stepeni. Ostanite u tom položaju jednu minutu i posmatrajte menja li se boja kože na nogama. Postaje li svetlija ili su noge zadržale istu boju? Nakon minute, najbrže što možete, pustite noge na jednu stranu kreveta - neka vise pod kutem od 90 stepeni. Ako primetite da je boja nestala dok ste podizali noge, a sada se sporo vraća, to bi moglo ukazati na aterosklerotsko sužavanje arterije nogu, odnosno na perifernu arterijsku bolest (PAB).

Sužena arterija može dovesti do začepljenja žile te nedovoljnog hranjenja mišića hranjivim tvarima i kiseonikom, što se najzad može završiti amputacijom noge. Bolest je često povezana sa srčano-žilnim bolestima, srčanim i moždanim udarom. Uz bledilo kože na nogama simptomi mogu biti i bolni grčevi u mišićima stražnjice i noge, hladna noga, rane na potkolenici i stopalima koje ne zaceljuju i gangrena (pojava mrtvog tkiva).

2. Sat

Rane znakove demencije moguće je jednostavno otkriti testom sata, koji se često primenjuje i u kliničkim ambulantama za demenciju. Njime se ispituju egzekutivne (planiranje i izvršenje aktivnosti) i vizualno-prostorne funkcije. Nacrtajte sat na listu papira, upišite brojeve i neka sat pokazuje recimo 3 sata i 40 minuta. Ako pravilno nacrtate krug, to je jedan bod, ako su brojevi pravilno raspoređeni, to je još jedan bod, ako ih je svih dvanaest, i to je bod. Ako pravilno držite ruku dok pišete, dajte sebi još jedan bod. Tri i manje bodova ukazuju na to da biste trebalo da odete lekaru.

3. Test drhtanja

Drhtanje može biti odličan pokazatelj zdravlja jer ukazuje na mnogo toga - od toga da ste popili previše kofeina do toga da možda patite od anksioznosti. Uz to je dobar indikator hipertireoze, odnosno ubrzanog rada štitnjače, ako je udružen sa simptomima kao što su promene raspoloženja, iscrpljenost i mršavljenje. Raširite šake ispred sebe s dlanovima okrenutim prema dole i stavite list papira na nadlanice. Drhtanje može biti toliko malo da ga je teško uočiti samo na rukama, ali ako vam štitnjača ne radi dobro, uočićete pomicanje papira.

Drhtavica je gotovo uvek znak za uzbunu i najočitiji simptom neke bolesti, poput Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, Huntingtonove bolesti, a može biti povezana i sa smetnjama metabolizma, poput hipertiroidizma (drhtanje je ubrzano). Takođe drhtavica može biti posledica stresa, straha i napetosti, ali i previše kafe i kofeinskih napitaka, a mogu je potaknuti i neki lekovi, na primer kortikosteroidi.

4. Falenov test

Mnogim ljudima koji rade u kancelariji karpalni tunel može biti prava noćna mora jer kada je začepljen, uzrokuje nesnosne bolove. No prilično ga je lako dijagnostikovati i kod kuće. Američki ortoped Džprdž S. Falen osmislio je dijagnostički test koji se izvodi tako da se nadlanice okrenu jedna prema drugoj, prsti su okrenuti prema podu. Pritišćite nadlanice 60 sekundi. Ako nakon toga osetite žarenje, mravinjanje ili smanjen osećaj u prstima (osim malog prsta), to su karakteristični simptomi sindroma karpalnog tunela. Uzrokuje ga pritisak na medijani živac u karpalnom kanalu na korenu šake ispod samog dlana. Naziva se i bolest računara jer se učestalo pojavljuje kod ljudi koji mnogo rade na računarima, no može ga uzrokovati i hormonalna ili hematološka bolest. Lečenje najčešće završava hirurškim zahvatom u kojem se preseca poprečni karpalni ligament čime se uklanja pritisak na medijani živac.

5. Čučnjevi

Izvođenje čučnjeva dobar je način za preveni srčanih bolesti, mišićnu snagu i balans. Prekrstite noge i spuštajte se u čučanj dok ne sednete na pod. Potom odmah ustanite. Ako to učinite s lakoćom, to je deset bodova. Ako pritom koristite ruke, to je devet bodova, osam ako pri ustajanju još neki deo tela dotakne pod. Ako pod dotaknu dva dela tijela, na primer bedro i lakat, oduzmite još dva boda, a ako teturate ili padnete, još jedan. Ako teturate i šest delova vašeg tela dotakne pod ili se uopšte ne možete podići, kardiovaskularni rizik vam je velik i 6,5 puta ste u većem riziku od srčanog ili moždanog udara u nadolazećim godinama, prema istraživanju objavljenom u europskom časopisu za preventivnu kardiologiju.

6. Šta vam kažu dlanovi

Letargični ste, imate kratak dah ili povremeno osećate da vam srce jače lupa, moguće je da imate anemiju. Izazvana je manjkom gvožđa, koje je važno u nastanku crvenih krvnih ćelija, kao i za prenos kiseonika u našem telu. Nedovoljno crvenih krvnih ćelija dovešće do anemije, koju prvo možete uočiti po bleđoj koži. Dobar način da to proverite jest da ispružite ruke ispred sebe s dlanovima okrenutim prema gore i istegnete (raširite) prste.

Ako su nabori na dlanu svetli u poređenju s vašom bojom kože, to bi moglo ukazivati na slabiju cirkulaciju uzrokovanu niskim nivoom gvožđa. Na to ukazuje i belji koren nokta i bleda boja unutrašnje linije donjeg kapka. Anemiju može potvrditi tek krvna slika, stoga ako primetite ove simptome, otiđite svom lekaru.

7. Test pomoću sobnih vrata

Ako često žmirkate dok gledate u ekran ili vas boli glava nakon čitanja, trebali biste proveriti vid. Postoji i jednostavan kućni test koji može ukazati na makularnu degeneraciju, bolest oka koja se postupno razvija kako starimo i uništava centralni vid. Centralna vidna oštrina potrebna nam je za precizan vid i svakodnevno obavljanje zadataka poput čitanja i vožnje automobila. Stanite nasuprot okvira vrata u sobi, usmerite pogled na linije vrata (i okomite i vodoravne). Prekrijte dlanom jedno oko, a drugim gledajte linije 30 sekundi. Ponovite s drugim okom. Ako je s vidom sve u redu, linije vrata nakon toga će vam se prikazati kakve zaista jesu, bez delova koji nedostaju, valovitih, iskrivljenih ili izvijenih linija. Ako postoje delovi koje ne vidite ili linije nisu jasne, a stariji ste od 60 godina, moguće je da imate makularnu degeneraciju. Osobe s makularnom degeneracijom (žutom pegom) često navode da ne mogu videti centar slike, koji je zamagljen, zatamnjen ili potpuno nedostaje. Dijagnozu postavlja specijalista oftalmolog.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Zivim.gloria.hr)