NAGLE PROMENE TEMPERATURE KOBNE SU ZA SRČANE BOLESNIKE! Uz ove SMERNICE, sprečite svoj organizam od KOLABIRANJA

Kardiovaskularne bolesti glavni su uzrok smrtnosti u Evropi, a prema Državnom zavodu za statistiku od njih umre 48,1 posto ljudi.

Ono što zabrinjava je što su nagli nadolazeći temperaturni skokovi, promene vremena, vazdušnog pritiska, velike vrućine i hladnoće, razdoblja koja su najrizičnija za srčane bolesnike.

Ekstremna toplota otežava rad srca i može da utiče na povećanje rizika od srčanog udara. Trend porasta temperature u letnjim mesecima unazad nekoliko godina može predstavljati problem kod stanja kao što su fibrilacija atrija, srčane aritmije, ali i kod drugih bolesti srca.

Zašto je letnja vrućina faktor rizika?

Usled vrućine dolazi do širenja krvnih sudova što pomaže otpuštanju topline iz tela, ali dovodi i do pada krvnog pritiska. U slučaju da izostane adekvatna rehidracija može doći do nastanka nesvestice.

Ukoliko je visoka temperatura udružena sa visokim nivoom vlage u vazduhu, znoj se neće isparavati što smanjuje mogućnost prirodne regulacije temperature tela. Znojenjem gubimo tečnost i elektrolite što može kod pojačanog znojenja uz neadekvatnu nadoknadu dovesti do dehidracije uz smanjenje cirkulatornog volumena i povećanog viskoziteta krvi, što može izazvati trombozu, insult mozga ili infarkt srca.

Opšte smernice uključuju rashlađivanje tela i unos dovoljne količine tečnosti. Ne treba čekati da se pojavi osećaj žeđi već treba rehidrirati telo s običnom vodom prema uputstvima lekara koji će odrediti dopušteni dnevni unos. Važno je izbegavati sokove ili napitke s kofeinom. Takođe, tečnosz ne bi trebalo da bude jako hladna. Preporučuje se jesti manje i češće obroke kao i tuširanje prema potrebi mlakom vodom.

Izbegavanje boravka na suncu u periodu od 10-17 h je već dobro poznato pravilo zaštite od vrućine. Visoka temperatura u kombinaciji sa dehidracijom može dovesti do razvoja komplikacija ili do naglog pogoršanja postojećih zdravstvenih tegoba. Izbegavanje većih telesnih napora i poštivanje potreba tela za odmorom kada je napolju vruće takođe je važna mera.

Uskoro kreće sezona klima-uređaja pa nije naodmet znati: razlika između temperatura prostorije i spoljnog vazduha ne sme veća od 7 stepeni, a kod planiranog izlaska na spoljnu temperaturu potrebno je postupno prilagođavanje.

Redovito merenje krvnog pritiska jednostavna je i efikasna metoda važna za rano detektovanje hipertenzije i sprečavanje nastanka komplikacija. Važno je voditi dnevnik samokontrole krvnog pritiska kako bi lekar mogao da proceni stanje i učinak propisane terapije.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Ordinacija.hr)