OVE BOBICE NAZIVAJU ZLATNIM BLAGOM: Prepune su vlakana i štite od opakih bolesti

Inka bobice imaju više antioksidanasa od godži bobica i drugog suvog voća.

Suve inka bobice su bogate vlaknima (19g vlakana u 100g voća, ili 8g u 1/4 šolje – 45g). Još važnije od količine vlakana je to što inka bobice sadrže rastvorljiva vlakna važna za kontrolu apetita i snižavanje holesterola.

Takođe, sadrže i brojne druge hranljive sastojke kao što su vitamin C, kalijum i fosfor (prirodno imaju nizak sadržaj natrijuma – manje od 1mg). Zlatne bobice su slatko kiselog ukusa i veoma dobre za vaše zdravlje. U nekim kulturama se nazivaju peruanskim jagodama, a mogu se jesti sveže, osušene ili se od njih mogu praviti sirupi i džemovi.

Poznate su po tome da spuštaju poviše holesterol, apsorbiraju toksine iz creva i organizma a imaju i snažna protuupalna svojstva.

Inka bobice su slatkog ukusa koji se stapa s kiselim te tako pruža celovitu, jedinstvenu i ugodnu harmoniju ukusa.

Inka bobice podstiču metabolizam, a razlog leži u visokom nivou vitamina B12. Inka bobice su stoga izvrstan prirodni izvor energije.

Mnogi pojedinci koji ih redovno konzumiraju kažu da se zbog toga osećaju sjajno i svedoče o višem nivou energije i poboljšanim mentalnim sposobnostima.

Zlatne bobice su malo voće koje potiče iz Kolumbije i Perua, a ovo voće je veoma zdravo. Glavni potrošači ovog voća su Engleska i Nemačka.

Neka lekovita svojstva ovih zlatnih bobica:

– Bogate su vitaminima A, C te vitaminima B kompleksa – Sadrže mnogo proteina i fosfora – Daju nam potrebnu energiju – Djeluju kao diuretik(izbacivanje viška tečnosti iz organizma) – Smanjuju nivo holesterola u krvi – Čiste krv – Poboljšavaju probavu – Mogu se koristiti i za liječenje i prevenciju raka crijeva.

Nutritivna vrednost

Inka bobice u Americi imaju široku primenu još od davnina, a razlog tome je njihova odlična nutritivna i hranjiva vrednost. Smatraju se malom slatkom superhranom. Svi delovi biljke osim plodova su otrovni.

Ovo im je sastav:

- antioksidansi – pokazalo se kako inka bobice imaju više antioksidanasa od dugog suvog voća. Sadrže fitosterole koji imaju antioksidativno, antikancerogeno i antiupalno delovanje, a osim toga odlično deluju u borbi protiv bakterija i mikroba

- vlakna – ovo je jedna od hrane bogate vlaknima pa tako u 100 grama inka bobica možete dobiti oko 19 grama vlakana. Uz to sadrže i topiva vlakna koja su važna za kontroliranje apetita i snižavanje holesterola. Ona pomažu i u borbi protiv pretilosti jer topiva vlakna u dodiru s vodom stvaraju želatinastu masu koja deluje tako da privlači masnoće, šećere i mnoge štetne tvari iz hrane. Iz tog razloga se preporučuju za korištenje pri početku neke dijete za vitko telo.

- vitamini – inka bobice sadrže visok nivo vitamina C, E i K, te neke vitamine iz B grupe. Uz to sadrže i vitamin P, točnije skupinu biljnih tvari ili fitonutrijenata koja je poznata po svojim antioksidativnim svojstvima.

- minerali – karoten, fosfor, gvožđe, kalijum, cink – kalij pomaže boljoj provodnosti živčanih impulsa, cink sprečava razaranje ćelija a od karotena nastaje vitamin A koji je odličan za jačanje imuniteta i zdravu kožu nezasićene masne kiseline i esencijalne aminokiseline

- fizalini – ovo su prirodni pseudosteroidi koji mogu služiti za ublažavanje alergija i autoimunih bolesti. Uz to se pokazalo da imaju i antikancerogeno delovanje

Kao i drugo egzotično voće, kao što je kumkvat, inka bobice se mogu pripremati i jesti na nekoliko načina. Uglavnom se jedu u obliku suvog voća kao grožđice, ali se mogu i sveže mešati sa voćnim salatama. Osim toga se mogu dodavati u žitarice, smoothije ili voćne doručke. Odlično se slažu s čokoladom s kojom ih možete prelivati, ali i koristiti u kolačima ili za pravljenje muffina. Uz to se mogu jesti i kao slano jelo, ali tek kada su potpuno zrele.

Kada ih kupite kod nas verovatno neće imati svoj mrežasti okvir, ali ukoliko vidite da je on suv i raspada se, tek tada znači da je plod spreman za konzumiranje. Ako ih jedete nezrele mogle bi izazvati probleme s probavom. Inka bobice su malene su kao trešnje, a u unutrašnjosti imaju mnogo semenki. Slatko kisele su pa možda malo podsećaju na jagode. Mogu se saditi na vrtu, ali vole toplije predjele i suvo tlo. Smeju se saditi uz šargarepu, salatu, luk i peršun.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Novi.ba)