AKO ČESTO GOVORITE OVE REČI, patite od depresije!

Zavisno od toga kako spavate ili kako stupate u interakciju s ljudima iz okoline, pažljivi posmatrač može iščitati da li ste u depresiji. Depresija menja kompletno ponašanje osobe. Depresiju može odati i način govora i pismeno izražavanje. Ponekad ovaj 'jezik depresije' može imati snažan učinak na druge. Dovoljno je razmotriti uticaj pesama i tekstova Silvije Plat i Kurta Kobejna koji su se zbog depresije ubili.

Naučnici su dugo pokušavali da odrede tačan odnos depresije i načina izražavanja, a tehnologija nam pomaže da se približimo punoj slici. Nova studija, objavljena u kliničkoj psihološkoj nauci, sada je otkrila vrstu reči koje mogu tačno da preciziraju da li neko pati od depresije.

Tradicionalno, lingvističke analize na ovom području sprovode istraživači koji čitaju i prave beleške. Danas, analize tekstova računarskim metodama omogućuju obradu izuzetno velikih banaka podataka u nekoliko minuta. To može pomoći u pronalaženju jezičnih znakova koje bi ljudima mogle promaći, jer se kompjuterski može izračunati i postotak učestalosti pojedinih reči i skupova reči, leksičke raznolikosti, prosečnu dužinu rečenica, gramatičke obrasce i mnoge druge parametre.

Do sad su lični eseji i dnevnički zapisi depresivnih ljudi bili korisni, kao i dela poznatih umetnika kao što su Kobejn i Plat. U izgovorenu reč uvid su pružili i isečci prirodnog govora osoba s depresijom. Zajedno, rezultati takvih istraživanja otkrivaju jasne i dosledne razlike u jeziku između onih sa i bez simptoma depresije.

Usmerenost na sebe

Jezik se može razdvojiti u dve komponente: sadržaj i stil. Sadržaj se odnosi na ono što izražavamo - to jest značenje ili predmet izjava. Osobe s simptomima depresije koriste preteranu količinu reči koje prenose negativne emocije, naročito negativne prideve i priloge - poput "usamljen", "tužan" ili "bedan".

Još zanimljivije je korišćenje zamenica. Oni sa simptomima depresije koriste znatno više ličnih zamenica za prvo lice jednine - poput "mene", "ja" i "sebi", a znatno manje zamenice za drugo i treće lice jednine ili množine - poput "on", "oni" ili "ona".

"Ovaj uzorak korišćenja zamenice sugeriše da su osobe s depresijom više usmerene na sebe, a manje povezane s drugima. Istraživači su izvestili da su zamenice zapravo pouzdanije u prepoznavanju depresije od negativnih emocija.

Znamo da su zajednički znakovi depresije insistiranje na ličnim problemima i socijalna izolacija. Međutim, ne znamo jesu li takva ponašanja poremećaji pažnje ili stil razmišljanja. Uzrokuje li depresija usredsređenost na sebe ili pak ljudi postaju depresivni tek kad se koncentrišu na sebe?

Jezički stil se odnosi na način na koji se izražavamo, ali ne i na sadržaj. Istraživači su proučavali veliku količinu tekstova na 64 različita internet foruma za mentalno zdravlje i obuhvatili 64.000 ispitanika.

"Apsolutne reči" koje prenose apsolutne veličine ili verojatnosti, kao što su "uvek", "ništa" ili "potpuno", bolje su ukazivale na mentalno stanje nego korišćenje zamenica ili iskazivanje negativnih emocija.

Od početka smo predvideli da će oni s depresijom imati češće crno-beli pogled na svet i da će se to manifestovati u njihovom jezičkom stilu. U poređenju s 19 različitih kontrolnih foruma (npr. Mumsnet i StudentRoom), češće korišćenje apsolutnih reči je otprilike 50 posto veće u anksioznom i depresivnom stanju, a otprilike 80 posto veća kod suicidalnih članova foruma.

Nasuprot tome, paradoksalno je da su negativne emocije bile manje zastupljene u tekstovima suicidalnih, nego kod anksioznih ili depresivnih osoba.

Optimizam oporavljenih

Istraživanje je obuhvatilo i forume na kojima su se javljale osobe koje su smatrale da su se oporavile od depresivne epizode, i pišu pozitivne i podsticajne tekstove o oporavku. Ovde smo otkrili da su reči kojima su izražavali negativne emocije koristili na nivoima uporedivih tzv. kontrolnih foruma, dakle, koristili su takve reči u uobičajenim količinama, dok su povećali broj reči kojima su izražavali pozitivne emocije za čak 70 posto. Ipak, učestalost apsolutnih reči ostala je znatno veća od uobičajenog, ali nešto niža nego u anksioznim i depresivnim forumima.

Ključno je da oni koji su prethodno imali depresivne simptome imaju veću verovatnoću da će ih ponovno imati. Zbog toga, njihova veća sklonost razmišljanju u apsolutnim kategorijama, čak ako i trenutno nema simptoma depresije, može biti signal koji će igrati važnu ulogu u izazivanju nove epizode depresije. Isti učinak vidi se i po količini korišćenja zamenica, ali ne i po korišćenju reči kojima su izražavali negativne emocije.

Razumevanje jezika depresije može nam pomoći da shvatimo način na koji misle osobe s simptomima depresije, ali ima i praktične implikacije. Istraživači su kombinovali automatizovanu analizu teksta s analizom tekstova "mašina za učenje" (računara koji mogu da uče iz iskustva bez prethodnog programiranja) da bi klasifikovali razna mentalna stanja iz uobičajenog jezika, kao što su blogovi.

Budući da je ovakvo istraživanje pokazalo bolje rezultate nego ono koje su radili stručni terapeuti, znači samo da su kompjuteri omogućili obradu veće količine podataka i primenili sofisticiranije algoritme. Istraživanje koje je koristilo kompjutere takođe je omogućilo bolji uvid u podkategorije mentalnog zdravlja i ukazalo na probleme perfekcionizma, samopouzdanja i anksioznosti.

Naravno, moguće je da jezik koji se povezuje s depresijom ne mora uvek ukazivati na depresiju, već samo na prolazne patnje. Ali Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od 300.000.000 ljudi upravo proživljava depresiju, a ta je brojka narasla od 2005. godine za čak 18 posto. Nova metoda mogla bi sprečiti fatalne posledice i spreči samoubistva, piše QZ.

BONUS VIDEO: Milorad Dodik za Espreso crta mapu zajedničke države Srbije, Srpske i Crne Gore

(Espreso.co.rs / Express.hr)