EVO ŠTA NAJVIŠE ŠTETI NAŠEM ZDRAVLJU: Nisu ni pušenje ni alkohol! Pogađajte!

Ni pušenje, ni visoki krvni pritisak nisu faktori rizika koji odnose najviše ljudskih života. Najveći uzročnik smrti u svetu je loša ishrana.

Aškan Afšin, asistent na Institutu za merenje i procenu zdravlja na Univerzitetu u Vašingtonu kaže da ljudi najviše umiru zbog prevelikog unosa crvenog mesa, slatkih napitaka i hrane s visokim nivoom soli. No, još više ih ubija ono što ne unose u organizam. U časopisu 'Lancet' objavio je rezultate analize koju je vodio 27 godina o prehrambenim navikama širom sveta, piše CNN.

"Dok je tradicionalno sav razgovor o zdravoj ishrani usmeren na smanjenje unosa nezdrave hrane, u ovoj smo studiji pokazali da je na nivou populacije nizak unos zdrave hrane važniji učinak, nego visoki unosom nezdrave hrane", rekao je.

"Jedna od pet smrti na globalnom nivou uzrokovana je malim unosom zdrave hrane, što znači da je u svetu tokom 2017. godine umrlo zbog toga oko 11.000.000 ljudi. Razlog je bio unos previše natrijuma i nedostatak unosa celih žitarica, voća, orašastih plodova i semenki se zbog previše natrijuma i nedostatka celovitih žitarica, voća i orašastih plodova i semenki, pokazalo je istraživanje. Razlog nije bio unos previše transmasnih kiselina, šećera i zaslađenih pića kao ni visokog nivoa crvenog mesa. "Ova velika studija znači da je otkriće važno za svakog bez obzira gde živi", rekao je Endrju Rejnolds, naučni saradnik na Univetitetu Otago na Novom Zelandu, koji nije bio uključen u izradu studije.

Nalazi ovog dokumenta pružiće informacije o političkim odlukama koje će uticati na prehranu, njenoj prodaji i troškovima za ekonomije u nadolazećim godinama", rekao je Rejnold.

U analizi, koju je finansiral Zaklada Bill & Melinda Gates, Afshin i njegove kolege proučavali su 15 faktora rizika u ishrani, kao i njihov utcaj na smrt i invaliditet. Poznato je da su unos velike količine crvenog prerađenog mesa, slatkih napitaka i trans masne kiseline i soli veliki rizici za zdravlje, no uporedili su unos tih tvari s učincima prehrane sastavljene od niskog nivoa zdravih namirnica kao što su voće, povrće, celovite žitarice, mleko, kalcijum, orašasti plodovi, mahunarke, vlakna, omega-3 masne kiseline iz morskih plodova, dobre masti iz lososa i tune i slično.

Došli su do zanimljivog zaključka, a to je da su nezdrave namirnice bile na dnu lestvice rizika u većini zemalja sveta. Zaključak glasi: konzumiranje previše soli, nedovoljno celovitih žitarica i nedovoljno voća. "Ti su rizici bili isti bez obzira na socioekonomski standard većine nacija", rekao je Afšin.. Nova studija bila je vrlo opsežna i u njenoj izradi sudelovalo je hiljade istraživača koji su pratili prerane smrti i invaliditete povezane s više od 350 bolesti i povredau 195 zemalja. U januaru objavili su studiju "ishrana za zdravu planetu", u kojoj je rečeno da, kad bi se za pola smanjio unos crvenog mesa i šećera, a isto toliko povećao unos voća, povrća i orašastih plodova, moglo sprečiti do 11,6 miliona prevremenih smrti bez loših posledica za planetu.

Afšin je rekao da je ovo "najopsežnija analiza zdravstvenih učinaka prehrane ikada provedena", uprkos nekim metodološkim nedostacima i nedovoljnim podacima iz nerazvijenih zemalja. Rejnolds smatra da je studija, koja se objavljuje svake godine, dobra, te da količina podataka i globalna zastupljenost čine ovu studiju vrednom pažnje. Deset miliona smrtnih slučajeva povezanih s prehranom u 2017. godini bilo je posledica kardiovaskularnih bolesti. Karcinom je bio uzrok za 913.000 smrti, a dijabetes tipa II za 339.000 smrti širom sveta. Čak 66% osoba s invaliditetom u 2017. godini uzrokovanih kroničnim bolestima, bilo je posledica tih bolesti. "Zanimljivo je da pretilost nije bila na vrhu lestvice, nego tek na šestom mestu globalnih rizika", rekao je Afšin. Uzbekistan je imao najveći broj smrtnih slučajeva povezanih s prehranom, a slede ga Avganistan, Maršalova ostrva, Papua Nova Gvineja i Vanuatu.

Izrael je imao najmanji broj, a slede ga Francuska, Španija, Japan i Andora, sićušna kneževina između Francuske i Španjolske. Što se tiče najnižih stopa smrtnosti, Velika Britanija je zauzela 23. mesto, iznad Irske (24.) i Švedske (25.), dok su Sjedinjene Države zauzele 43. mesto, nakon Ruande i Nigerije (41. i 42.). Indija je zauzela 118. mesto, a Kina 140. mesto. Za Sjedinjene Države, Indiju, Brazil, Pakistan, Nigeriju, Rusiju, Egipat, Njemačku, Iran i Tursku, nedostatak celovitih žitarica bio je najveći učinak rizika. To ne znači da ljudi u tim zemljama ne jedu žitarice, nego da jedu obrađene žitarice, s malom hranjivom vrednošću i potencijalom za visoke kalorijske vrednosti.

Rejnolds, koji je u publikaciji 'Lancet' objavio studiju o učinku celovitih žitarica upozorava da mnogi proizvodi koji se danas prodaju potrošačima kao "celovite žitarice' to uopšte nisu.

"Celovite žitarice uključene su u ultraprocesirane proizvode koji se mogu fino samleti i u koje se dodaje natrij, šećeri i zasićene masti", rekao je Rejnolds. "Najveći učinak rizika za Kinu, Japan, Indoneziju i Tajland bila je količina natrijuma u prehrani. To je verojatno posledica posebno slanog rižinog octa, soje i raznih umaka koji se koriste pri spravljanju tradicionalne azijske hrane", kaže Afšin. Korina Hevkis adcokat Centra za politiku prehrane sa Sveučilišta u Londonu kaže da nije nužno da će u tim zemljama stanovništvo nastaviti unositi rizične namirnice i u budućnosti. "Svako ko proučava istorijuhrane reći će vam da se navike s vremenom menjaju, ali da, to bi u ovom slučaju moralo uključiti i promenu kulture prehrane" , kaže ona. U Meksiku je nedostatak orašastih plodova i semenki bio najveći učinak rizika, a u njihovoj prehrani na drugom mestu nedostajalo je povrća, celovitih žitarica i voća. I to je bila jedna od retkih zemalja u kojoj su nezdravi slatki napitci visoko rangirani - na 5. mestu.

To nije samo zbog tradicionalnom konzumiranju slatkih gaziranih pića, te domaćim napitku aguas frescas, nego i zato jer mnogi stanovnici Meksika imaju problema s dostupnosti pitke vode. Ako moraju kupovati čistu vodu za piće, onda će radije kupiti gazirane napitke", kaže koautor studije Kristian Razo. Iako je Meksiko veliki proizvođač svežeg voća i povrća, ono se uglavnom izvozi u SAD i druge zemlje, pa ljudi u gradovima nemaju veliki izbor u trgovinama, kao ni mogućnost vlastitog uzgoja, a na tržnicama su ovi proizvodi skuplji, baš kao i orašasti plodovi i semenke. Frančesko Branka, direktor Odeljenja za zdravu ishranu i razvoja pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji smatra da bi javnost morala postati svesna veze između prehrane i zdravlja i tražiti od vlada svojih zemalja da počnu delovati kako bi svima bile dostupne zdrave namirnice.

"Uzimajući u obzir potrebu za hitnim delovanjem, Glavna skupština UN-a proglasila je 2016.-2025. g delovanja UN-a na poboljšanju kvalitete prehrane i traži od vlada da preuzmu takve obveze. To će zahtevati koordinirani napor između kreatora javnih politika, uzgajivača hrane, trgovaca i distributera, što će biti značajan podvig. Primera radi, povratak na cjelovite žitarice zahtijevat će potpunu promjenu u ekonomiji proizvodnje i distribucije hrane. Prerađivanje žitarica je vrlo profitabilno. Uzmite, na primer, kukuruz. Možete ga preraditi u različite sastojke: stočnu hranu, rafinirano brašno i visoko fruktozni kukuruzni sirup, što su tri mogućnosti. Proizvođači generišu višestruke tokove vrednosti iz ovog procesa rafiniranja", kaže Heks.

"Ako kažemo:'Ja proizvodim kukuruz da bih proizveo samo jedan proizvod', onda moramo imati dijaloge s industrijom kako bismo pitali gde su potrebna javna ulaganja i kako možemo promeniti sustav, jer će to za njih biti velika, velika promena. Ali Heks se nada. Kako kaže, kad je pre 20 godina dolazila na sastanke svetskih kreatora prehrambene politike i govorila im o važnosti prehrane, gledali su ju u čudu i odmahivali rukom. "Danas kad im to kažem, shvataju me ozbiljno", kaže Heks. BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/express.hr)