DA LI ZNATE ŠTA SU LJIGAVE NASLAGE U GLAVI TUŠA I CREVU? Odgovor će vas ZGROZITI!

Dr Rob Dun, biolog sa Državnog univerzitea Severne Karoline u SAD-u i autor knjige "Never Home Alone", gotovo opsednuto proučava sićušne organizme koje ne možemo da vidimo bez mikroskopa. Oni se nalaze svuda oko nas, a posebno im prijaju topla i vlažna mesta koje niko ne dira previše. Jedno od takvih je i glava tuša kao i cev kroz koju voda dolazi do nje.

On i njegov tim napravili su velike studije o tuševima u kojima su pregledali mnoštvo kupatila širom sveta. Tražili su najčišću i najprljaviju vodu kojom se kupamo. Posebno su ih zanimale bakterije koje žive u vodovodnim sistemima i česti su gosti naših tuševa.

Dr Dun kaže da ispada da ćemo biti zdraviji, ako se tuširamo manje. Savetuje ljudima da vizualizuju svoje tuširanje tako što će zamisliti kako stoje ispod tuša i puštaju vruću vodu na svoje lice, a u vodi se nalaze milioni sitnih živih bića koja se momentalno razmile po telu.

- Nad tim životom u vašem tušu imate malo kontrole. Sićušni mikroorganizmi zvani nontuberculous mycobacteria (NTB), su neizbežni u vodi. Iako im cilj nije da žive na našim telima, često se nađu tamo i mogu biti opasni za ljude čiji imunitet je slabiji, ali komplikacije koje mogu uticati na zdravlje su vrlo retke - pojasnio je dr Dun.

- Miobacterije su zanimljive jer vrlo malo znamo zašto one postaju sve češće i zašto se razlikuju od mesta do mesta. I imamo sve više dokaza da su tuševi krivi za to, na ovaj ili onaj način. Odvrnete li glavu tuša i zavirite u nju, videćete ćete naslage na crevu - dodaje.

Te naslage su zapravo biofilm, izlučevine mikroorganizama koji žive u vodi, a koriste ih kako bi imali čvrsta staništa, neku vrstu "građevine" napravljene od čvrstih složenih ugljenih hidrata. Kada je mlaz vode jači, komadići se kidaju i raspršuju po našem telu, po očima, ustima, nosu...

Istraživanje hiljada tuševa i zavirivanje u njihovu unutrašnjost pokazalo je da su njihove kolonije češće u SAD-u nego u Evropi. Takođe, raznolikost mikroorganizama u vodi je manja u velikim vodovodnim sistemima u kojima se koristi hlor, ali prisutno je više miobakterija moje nas mogu učiniti bolesnijima i koje su otpornije, pa mogu izdržati hlor koji druge ne mogu i tako postati najmoćnije i najotpornije bakterije.

Ovaj profesor kaže da je bolje imati tuš od plastike.

- Plastika je malo biorazgradiva pa druge bakterije mogu da jedu malo plastike i tako se takmiče s miobakterijama. Takođe, sva voda koju pijemo ima života u sebi - gljivice, protozoe, ljuskare. Mi pokušavamo da shvatimo kako se rešiti onih koje nam prave štetu, kao što su patogeni i miokardi fekalnog porekla - pojašnjava profesor.

- Nefiltrirana voda radi mnogo toga što bismo želeli da naši sistemi rade, prirodna kontrola i balansiranje koje nam ide u korist... ako ne upropastimo te stvari - dodao je.

Dodao je da je jedno od iznenađenja tokom istraživanja bilo to da većina najčišćih kuća nije sterilna jer u njima zapravo dominiraju samo mikroorganizmi s ljudskih tela. Zapitao se - želimo li zaista da budemo takvi? Upozorava na sredstva na kojima piše da ubijaju 99 posto bakterija, a zapravo je ono što želite - da uništite tek 50 posto njih.

Istraživanja su pokazala da deca, koja su izloženija prljavštini, prašini, bakterijama, kućnim ljubimcima itd., imaju bolji imunitet. Zato, nije najpametnija stvar na svetu pokušavati da živite u sterilnim uslovima, tako samo pravite štetu i sebi i svojoj porodici. Tako da nije loše, kaže dr Dun, da dopustite da se malo prljavštine nakuplja u tušu.

Ne čistite kuću preterano

Čišćenje kuće raznim dezifenkcionim sredstvima velika je greška. Sterilne prostorije nisu nužno i zdravije za ukućane - baš suprotno, a s time se slažu i mnogi lekari. Izloženost bakterijama dobra je za jačanje imuniteta, a dobar imunitet čini telo otpornijim na razne bolesti.

Stručnjaci kažu da bi kuću trebalo dezinfikovati u slučajevima kada, na primer, neko u porodici ima neku zaraznu bolest kako bi se smanjila šansa od proširenja zaraze na druge. Takođe, neka mesta treba čistiti redovno jer mogu biti leglo bakterija, na primer, frižider i kupatilo.

Ni prečesto tuširanje nije pametno

Hemikalije u gelovima za tuširanje remete prirodnu ravnotežu bakterija na koži koje štite od akni i ekcema dok ih kontakt s prljavštinom uči da prepoznaju štetne bacile.

Tom navikom uništava se imunitet i remeti osetljiv prirodni nivo bakterija na koži koje nisu tamo bez razloga. One naime, ako nisu narušene, u dodiru s prljavštinom prepoznaju štetne bakterije i kožu štite od, na primer, akni i ekcema.

- Ljudsko telo ima milijarde bakterija na koži i u crevima, a njihova prirodna ravnoteža itekako je važna za naše zdravlje. Redovan kontakt s prljavštinom uči zajednicu bakterija da prepoznaju koje su loše, a koje ne. Jedino što preporučujem za korišćenje je blagi sapun napravljen od organskih sastojaka - kaže gastroenterološkinja Robin Čutkan.

Dodaje da je većina antibakterijskih sapuna prepuna jakih hemikalija koje narušavaju ravnotežu bakterija na koži i da je pranje samo s vodom sasvim dovoljno. Jedina mesta koja treba malo nasapunjati organskim sapunom su pazusi i prepone.

Doktorka tvrdi da nečistoća nije uzrok bolesti već konstantno ubijanje dobrih bakterija i da je dezinfikovanje ruku raznim gelovima i vlažnim maramicama, takođe, nepotrebno. Osim toga, na taj način je i previše isušujete jer uklanjate hidratantne slojeve kože.

BONUS VIDEO: VOZ JURI, BICIKLISTA GA NE VIDI! Od ovog snimka će vam se svaka dlaka na telu! (VIDEO)

(Espreso.co.rs/24sata.hr)