NAUČNICI TVRDE: Obrađeno meso povećava šansu za obolevanje od raka

Ranija istraživanja pokazala su da je rizik od raka povezan s većim unosom mesa, a nedavna analiza sugeriše da obrađeno meso još povećava šansu za obolevanje od raka dojke.

Prerađeno meso godinama se povezuje s karcinomima pankreasa, prostate i creva, ali studija naučnika s Harvarda povezuje ga i s pojavom raka dojke. Kažu da konzumacija hamburgera može povećati rizik.

Žene obuhvaćene istraživanjem, koje su jele najviše prerađenog mesa, bile su pod devet posto većim rizikom od raka dojke. Naime, žene u našoj zemlji najčešće obolijevaju upravo od raka dojke (kada se uzmu u obzir svi tumori kod žena, rak se pojavio kod 26 posto njih).

Kod prerade mesa u hrenovke, salame, šunke, slanine itd. meso se soli, konzerviše, fermentira, dimi ili usitnjava.

- Ranija istraživanja pokazala su da je rizik od raka povezan s većim unosom mesa, a nedavna analiza sugeriše da obrađeno meso povećava šansu za obolevanje od raka dojke. Stoga se smanjivanje konzumacije takvog mesa čini korisnim u prevenciji - rekla je dr Marjam Farvid, glavna autorka studije kojom je obuhvatila 13 ranije sprovedenih istraživanja na temu povezanosti mesa i raka.

Kroz ta istraživanja analizirano je ukupno 1.133.110 žena od kojih je njih 33.493 obolelo od raka dojke. Istraživači su proučili njihove prehrambene navike i pronašli vezu između jedenja mesa i većeg rizika od pojave raka dojke.

Stručnjaci sumnjaju da je to možda zbog aditiva koji se dodaju mesu kako bi imalo ružičastu boju, kao i zbog zasićenih masnoća, holesterola i vrste gvožđa koje se nalazi u životinjskim proteinima, prenosi Dejli Mejl.

Šta jesti, a šta izbegavati - da se ne oboli od raka dojke?

- Ukoliko konzumirate crveno meso, nemojte unositi više od 500 g nedeljno. Opšti cilj je smanjiti konzumaciju crvenog mesa na manje od 300 g nedeljno. Češće birajte ribu i piletinu nego crveno meso. Neka to bude sveže meso i sveža riba, a unos prerađenih proizvoda smanjite na minimum - savetuju u Kliničko bolničkom centru Rijeka u brošuri Prevencija raka dojke.

- Smanjite unos namirnica koje su konzervisane i proizvedene uz dodatak soli. Izbegavajte prirodno slane namirnice i dosoljavanje gotovih jela jer je poželjan unos soli manji od 6 g dnevno (jedna čajna kašičica) iz celokupnog dnevnog unosa. Npr. jedna pereca od 70 g sadrži 2,09 g soli, što je 1/3 ukupno potrebne dnevne količine soli (6 g) - dodaju.

Trebalo bi izbegavati i vrlo kaloričnu hranu. Izuzetak su orašasto voće i semenke, koji jesu kalorična hrana, ali imaju imaju dobar sastav koji ne doprinosi neželjenom povećanju telesne mase, naravno, ukoliko se jedu umereno (npr. šaka oraha i kašika lanenih semenki na dan).

Jaja kažu ne treba izbjegavati, kao ni mlečne proizvode.

- Nema konačnog zaključka o uticaju mleka i mlečnih proizvoda na rizik od raka dojke, stoga preporučujemo umerenu konzumaciju s naglaskom na fermentirane mlečne proizvode, one bez dodatnog šećera i manje energetske gustoće, do 125 kcal na 100 g proizvoda - savetuju u KBC Rijeka.

Hrana koju je poželjno jesti redovno:

- Konzumirajte barem 400 g što raznovrsnijeg povrća i voća dnevno, dajući prednost vrstama voća i povrća s manje skroba (krompir i banana su primeri namirnica s više skroba). Kao izvore složenih ugljenih hidrata, u svakom obroku, birajte proso, ječam, heljdu, ovas, integralnu rižu i hleb, kao i mahunarke, pre nego beli hleb i peciva, rižu i običnu testeninu - stoji u smernicama za prevenciju KBC-a Rijeka.

- Svaki dan vežbajte 30 minuta umerenim intenzitetom poput brzog hodanja. Postupno povećavajte intenzitet i trajanje telesne aktivnosti do 60 minuta dnevno. Na minimum smanjite vreme provedeno ispred televizora, kompjutera... - dodaju.

U KBC Rijeka kažu da postoji rizik da obolite od raka dojke ako:

• imate više od 50 godina
• prvu menstruaciju ste dobili prije 12. godine života
• niste uopšte rađali ili ste rodili nakon 30. godine
• niste dojili
• u menopauzu ste ušli nakon 55. godine života
• uzimate pilule za kontracepciju
• uzimate zamensku hormonsku terapiju
• imate prekomernu telesnu masu nakon menopauze
• vaša majka, sestra ili ćerka imale su rak dojke
• konzumirate više od jednog alkoholnog pića dnevno
• retko se bavite nekom fizičkom aktivnošću

Promena životnih navika može vas spasiti od raka

Kada bi ljudi promenili neke životne navike, broj smrtnih slučajeva od raka mogao bi biti manji za čak 40 posto. To bi bilo oko 3,1 milion spašenih života svake godine.

Naučnici kažu da su pušenje, nezdrava ishrana i previše alkohola krivci za 30,4 posto smrti od raka, što je oko 2,5 miliona ljudi godišnje, a najviše njih bolesti podlegne zbog duvana. Pet drugih razloga za smrt od ove strašne bolesti su prekomerno UV zračenje, gojaznost, nedovoljno vežbanja, infekcije i hormoni.

Istraživači sa Instituta za medicinska istraživanja QIMR Berghofer iz Brisbanea u Australiji napravili su spisak - nabrojali su česte uzročnike raka i koliki postotak ljudi umre zbog toga:

• pušenje - 20,3 posto
• loša ishrana - 5 posto
• gojaznost - 5 posto
• infekcije - 5 posto
• UV zračenje - 3,2 posto
• preterano ispijanje alkohola - 2,4 posto
• nedostatak fizičke aktivnosti - 0,8 posto
• hormoni - 0,4 posto

Napominju da su za mnoge smrti kriva po dva činioca s tog spiska.

- U mnogim slučajevima rak je tragično neizbežan, ali ova studija ističe ono što smo godinama znali, da rak nije uvek stvar genetike ili loše sreće - kazao je dr David Wajtmen, koji je predvodio studiju. Dodao je da ljudi imaju jak uticaj na to hoće li oboleti ili ne - tako što će promeniti loše životne navike.

BONUS VIDEO: SJAJNO DRUŽENJE, ODLIČNI BENEFITI: Ovoj grupi treba što pre da se priključite!

(Espreso.co.rs/24sata.hr)