OBAVEZNO PROVERITE: Ako imate ove simptome možda vas muči LETNJA DEPRESIJA!

Bilo da nastupi leti ili zimi, sezonsku depresiju je teško dijagnostikovati. Pod sezonskim afektivnim poremećajem (SAP) podrazumevamo jaku depresiju tokom zime (ili leta), koja se javlja najmanje dve godine zaredom.

Budući da je reč o podvrsti depresije, teško je odrediti da li simptomi, kao što su pad raspoloženja i energije, problemi sa spavanjem, osećaj beznadežnosti i bezvrednosti, promene navika u ishrani i slabljenje koncentracije, upućuju na SAP ili drugu vrstu depresije. Takođe je teško razlikovati SAP od manje ozbiljne “zimske tuge”.

Klasičnu zimsku sezonsku depresiju teško je identifikovati, ali je letnja varijanta još složenija.

- Postoji niz hipoteza o mogućim uzrocima, uključujući i promene u biološkom ritmu i poremećaj lučenja neurotransmitera - objašnjava dr Prakaš Tomas, psihijatar iz Bolnice Univerziteta Jejl u Nju Hejvenu (Konektikat), koji ukazuje na genetske predispozicija kao jednu od komponenata.

I letnja i zimska sezonska depresija povezane su sa unutrašnjim satom. Dok se zimska javlja kao posledica nedostatka svetlosti, koji remeti niz bioloških procesa - od ritma budnosti i spavanja do regulisanja energije, leti na te funkcije utiču preterano jaka svetlost, praćena visokim temperaturama.

Jedan savremeni fenomen dodatno pogoršava efekte letnje depresije: strah da ćemo nešto propustiti, odnosno biti isključeni iz zbivanja.

- Patnja traži društvo, a zimi imamo dovoljno društva - objašnjava dr Norman Rozental, američki stručnjak i profesor psihijatrije Medicinskog fakulteta Univerziteta Džordžtaun.

Leti su svi na plaži, ludo se zabavljaju, rade sve moguće stvari, a vi se osećate kao neko ko tu ne pripada. Osećaj izolovanosti izaziva veliki stres i tugu.

Za razliku od ljudi koji pate od zimskog SAP i koji više spavaju i više jedu, ljude s letnjim SAP muči nesanica i gube kilograme. Često su uznemireni, a ne letargični, i skloniji su suicidnim mislima.

Ljudima koji pate od letnjeg sezonskog afektivnog poremećaja može da pomogne kognitivna bihevioralna terapija, ali i ostajanje kod kuće na sredini dana i rashlađivanje pod tušem, plivanje, ili boravak u klimatizovanim prostorijama. Dr Rozental kaže da u proleće često povećava doze lekova svojim pacijentima kako bi sprečio da se simptomi maksimalno razviju takom leta.

Bonus video

KAKAV ŠOK, PRONAŠAO ZMIJU U ROŠTILJU! Kako se samo ugnezdila i neće da izađe!

(Espreso.co.rs/ Srbija Danas)