ŽIVOTNA BORBA
BORBA PROTIV RAKA I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA: Da li je ovo PRAVA ISTINA o najgoroj bolesti i leku protiv nje?
Decenijama su uobičajene metode za borbu protiv raka bile operacija, hemioterapija i radioterapija
Povodom Međunarodnog dana raka 4. marta, posvećenog podizanju svesti o opasnostima i o lečenju, svetski poznata aktivistkinja Silvija Beljanski napisala je za "Newsweek" istorijski i naučni pregled obolevanja od raka i razvoja lečenja karcinoma. 2012. godine od kada je širom sveta obolelo 14,1 miliona ljudi, a do 2030. očekuje se da će godišnje obolevati 21,7 miliona ljudi godišnje.
Ipak, brojke nisu tako mračne. Prema aktealnim podacima koje je objavilo Američko društvo za rak "od raka oboleva sve manje Amerikanaca, a oni koji i obole, sve duže i češće preživljavaju". To ne znači da su Amerikanci pronašli sveti gral izlečenja od raka. Napredak jeste postignut, zaista postoje i neke vrlo srećne priče, ali je najčešće reč o zakonodavstvu i izvorima finansiranja pomoću čega se rak ranije dijagnostikuje, nego što je reč o pravom unapređenju lečenja.
- Smanjenje učestalosti pušenja ključan je faktor u smanjenju stope obolevanja od raka - komentisao je dr. Otis Bravlej, glavni medicinski službenik iz Američkog društva za rak. Smanjenje stope raka debelog creva dobrim je delom povezano s time što sve više ljudi ide na kolonoskopske preglede kojima se na vreme otkrivaju i uklanjanju predkancerozni polipi.
Što se tiče raka prostate, manja stopa pojavnosti pripisuje se manjem broju prijavljenih slučajeva otkako se odustalo od rutinske primene testa PSA, kreiranom kako bi se ciljano dijagnostikuje upravo taj tip raka. Problem je bio u prevelikom postotku lažnih pozitivnih nalaza pri takvom testiranju. Sve ostale vrste raka su u porastu; leukemija, rak jezika, krajnika, tankog creva, jetre, gušterače, bubrega, štine žlezde, vulva, muški rak dojke, rak testisa, rak grla.
Kod osoba u starosti između 60 i 69 godina učestalost raka jetre povećala se za osam posto u razdoblju između 2010. i 2014., i to godišnje, a kod onih u dobi od 70 godina i starijih za 3 posto. Naprosto je činjenica da je početkom 20. veka od raka obolevala tek svaka dvadeseta osoba. U 1940-ima to je već bilo jedan na svakih 16. U 1970-ima broj je porastao na jednog na svakih 10. Danas se smatra da će od raka tokom života oboleti svaka treća osoba.
Isti se trendovi primjećuju i kod dece. Od sredine 1970-ih učestalost je rasla 0,6 posto godišnje, što čini rast od ukupno 24 posto u poslednjih 40 godina. Gde onda potražiti sigurnost? Decenijama su uobičajene metode za borbu protiv raka bile operacija, hemioterapija i radioterapija.
Još uvek hemioterapija ima prosek od pet godina preživljavanja kod samo dva posto svih obolenja od raka, a napredak u razvoju tretmana za najoubičajenije oblike raka i dalje se meri u dodatnom preživljavanju u mesecima, a ne godinama. Ima li onda smisla trošiti više novca na istraživanja? Novac, zapravo, uopšte nije problem, jer je rak industrija koja vriedi milijarde.
- Više od 40 godina otkako je proglašen rat raku, potrošili smo milijarde dolara u dobre svrhe. Samo Nacionalni institut za rak potrošio je 90 milijardi na istraživanja i lečenja. U SAD-u se raku posvetilo 260 neprofitnih organizacija, više nego za srčane bolesti, AIDS, Alchajmer i moždani udar zajedno. Danas sve te organizacije zajedno raspolažu godišnjim budžetom od 2,2 milijarde dolara - napisala je pre pet godina dr. Margaret Kuomo.
Stvar je u tome da je industrija raka izgubila svoj put računajući da će tržište raka stalno rasti, da se neće smanjivati. O tome je 2004. pisao Klifton Lif u članku za naslovnu stranu "Fortune"-a, utvrdivši da su se traganja za znanjem pretvorila u svrhu samima sebi, umesto da svrha bude okončanje raka uopštee. Naslov je bio provokativan: "Zašto gubimo bitku s rakom?", A ispod se nastavljalo: "I kako da je dobijemo".
U članku je naveo niz čudesnih lekova koji su se pokazali da to nisu; počevši od radijacije, preko interferona, interleukina-2, endostatina i "Gleevec". Zaključio je konačno da "moramo promeniti način na koji razmišljamo o raku" i da će se na kraju doći do tretmana višestrukim lekovima, možda u kombinaciji s tradicionalnim hemoterapeuticima, možda ne, ali da će sigurno doći do puno šire saradnje. No, što ako je rešenje uvek bilo tu negde oko nas, a farmaceutska industrija ga je naprosto previdela?
Prirodni proizvodi oduvijek su slovili kao odličan putokaz za razvoj lekova. Takav je bio slučaj još od 1963. kada je FDA odobrio vincristine, odnosno vinka alkaloide koji su otkriveni u biljci "Catharanthus roseus" koja raste na Madagaskaru, a pronađena je i na Jamajci i na Filipinima. Bilo je takvih slučajeva mnoštvo.
Problem je bio u tome što se pokazalo da samo sasvim novi molekuli, one koje se mogu patentirati, donose znatan povratak investicija, te što su molekuli, onda kada su postale toliko originalne da se mogu patentirati, ujedno postali i izrazito toksični. To je odredelilo smer u kojem se razvijala farmaceutska industrija u razvoju lekova. Tako se dolazi do zaključka, ukoliko bi se najbolji tretman možda krio u prirodi, njega farmaceutske kompanije uopšte ne bi uočile jer u tom smeru ne bi išao njihov interes.
Sistem je naprosto izvitoperen. Istraživanja pokojnog Mirka Beljanskog, jednog od prvih zelenih molekularnih biologa, pokazala su da je karcinom moguće tretirati na nove i netoksične načine isključivo prirodnim molekulima koji selektivno ciljaju ćelije raka. Beljanskog su svojevremeno zvali i kako bi lečio rak prostate predsednika Francuske Francoisa Miterana, kome je produžio život toliko da je ovaj preživeo svoj drugi predsednički mandat. Išak, nakon što je Beljanski umro određeni krugovi bacili su se svim silama na potpuno brisanje njegovog rada i nasleđa. Od 1999. Zaklada Beljanski iz Njujorka počela je finansirati neprofitna istraživanja prirodnih stvari koje je otkrio Beljanski u cilju pronalaska novih terapija protiv raka.
Istraživanja su do sada pokazala da su dva molekula, između ostalih koje je otkrio dr. Beljanski, delotvorne kod različitih vrsta raka (uključujući prostatu, jajnike i gušteraču), da pomažu pri tretmanu predkanceroznih ćelija, da su delotvorne kad rak više ne reaguje na hemoterapiju, da bez nuspojava sinergički deluju u kombinaciji s hemoterapeuticima, da deluju protiv metastatskih čelija karcinoma . Zdravstveni sistem širom sveta pod ogromnim su pritiskom sve većih troškova i dugih lista čekanja na skupe konvencionalne terapije. Neki sistemi funkcionišu bolje od drugih, ali svi se povijaju pod rastućim troškovima i manjkom pristupa. A glavno pitanje nije je li tretman skup i može li ga se priuštiti, nego je li delotvoran. Čak i jeftin tretman koji nije delotvoran, zapravo je preskup.
Vlada bi mogla pobediti rak. I to tako da promeni patentne zakone koji navode farmaceutske kompanije da stalno stvaraju isključivo molekule koje je sintetizovao čovek kako bi zarađivale na njima, tako što bi menjala pravila o grantovima pojedinim istraživačima, konačno, tako što bi zdravstveni sistem kojem je u centru bolest stvorila zdravstveni sistem kojem je u centru pacijent i njegovo zdravlje. Dobra je vest da sve više lekara odbija da se pretvara u onoga koji u pet minuta prepisuje recept. Lekari sve više uočavaju da je medicina holistička disciplina, oni sve češće vrednuju ishranu, psihologiju i okolinu kao deo svoje prakse. A i pacijenti su u međuvremenu sve obrazovaniji i imaju sve veću moć. Oni i sami sve češće zahtevaju personalizovana rešenja umesto starog pristupa medicini s jednim lekom za jednu dijagnozu. Statistike pokazuju i to da, dok živimo u sve zatrovanijem svetu, sve više i više velikih ljudi hrabro se i bespoštedno bori protiv svog raka i - pobeđuje. BONUS VIDEO: Espreso intervju: Članovi liste NOPO izneli svoje planove za Beograd!
(Espreso.co.rs/Express.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!