Zašto vas BOLI SRCE KADA PATITE? Bol od tuge stvarno postoji! (GIF)

Kada su osećanja povređena, možemo da iskusimo fizičku bol. Evo kako nastaje bol u grudima od tuge. U narodu se kaže “srce me boli” i “utroba mi se steže, prevrće, grči” i to uopšte nisu metafore. Ovi izrazi tačno opisuju iskustvo emotivnog i fizičkog bola kroz koji prolaze ljudi kada duboko pate.I

BAŠ SVAKI PUT UPALI! 5 najboljih načina da on poludi od ljubomore! (FOTO) (GIF)

Iskustvo fizičkog i emotivnog bola samo naizgled deluju kao dve različite i odvojene stvari. U realnosti su ta dva iskustva usko povezana. Za emotivni bol su odgovorne iste regije mozga kao i za fizički bol. Zbog toga su fizički i emotivni bol toliko isprepletani.

Kada nas zaboli srce od tuge, to se događa zato što stresna osećanja u nama izazivaju fizičke senzacije vezane za stres, poput stezanja u grudnim mišićima, ubrzanog rada srca (tahikardija), pojačane stomačne aktivnosti i kratkoće daha, gubljenja daha, znojenja, nesvestice…

Ali kako emocije mogu da izazovu fizičke senzacije?

Naučnici ne znaju kako tačno do ovoga dolazi, ali najnovija istraživanja bola otkrivaju moguću tajnu vezu koja spaja um i telo. Prema studiji Univerziteta Arizona i Merilend sprovedene 2009. godine, aktivnost moždane regije koja reguliše emotivne reakcije (anterior cingulate cortex) može obajsnitikako emotivna uvreda mođe izazvati biološku reakciju.

Pomenuta moždana regija odgovara na stresno iskustvo pojačavajući aktivnost vagus nerva. Ovaj nerv počinje u moždanom stablu i prolazi kroz vrat, grudi i abdomen. Kada je vagus suviše stimulisan, on proizvodi osećaj bola u grudima i mučnine u želucu.

Srčani bol nije jedini način na koji se emotivni i fizički bol prepliću i dovode u vezu sa centrima u mozgu. Nedavne studije pokazuju i to da čak i posredno iskustvo emotivnog bola, tj. empatija sa drugom osobom koja tuguje i pati, takođe budi naše receptore za bol.

Istraživanja takođe pokazuju da empatija nije samo ljudska osobina. U naučnom radu objavljenom 2006. godine opisano je ponašanje miševa u kavezu. Kada jedan miš vidi svog cimera da se uvija od bola i njegova osetljivost na bol raste. Kada je miš u kontaktu sa neozleđenim, dobro raspoloženim mišem, njegova osetljivost na bol opada.

Za ovim naučnim istraživanjem je usledila i studija ljudskog mozga koja je uključivala MRI snimke i iz nje se jasno vidi da jednostavan ljudski, prijateljski čin, poput držanja za ruku, može znatno da umanji bol, tj. da otupi reakciju mozga na fizički bol.

U iščekivanje, iskušavanje bola i regulisanje negativnih emocija uključeno je nekoliko regija mozga:

Desni moždani otok (right anterior insula) koja reguliše motorne i kognitivne funkcije

Velika frontalna moždana vijuga (Superior frontal gyrus) zadužena za samosvest i procesuiranje oseta

Hipotalamus koji povezuje nervni sistem sa endokrinim sistemom.

Iako biološki putevi koji povezuju fizički i mentalni (emotivni) bol nisu još uvek sasvim jasni, studije poput gore navedenih otkrivaju da ta veza postoji, da je veoma tesna i da je fizički bol koji iskušavamo dok patimo, mučnina u želucu i bol u grudima od tuge i te kako realan.

Bonus video:

9 načina za nanošenje ajlajnera

Naučite kako da nanosite klasični ajlajner, ali i najnovije, trendy tehnike koje će vaše oči istaći u prvi plan.

(Espreso.co.rs / Izvor: naukaitehnologija.com)