Šta izaziva halucinacije i kako se boriti protiv njih? (FOTO) (GIF)

Ovo je najgora vrsta šećera kojom se hrani karcinom! (FOTO) (GIF)

Halucinacije su ozbiljnan znak mentalnog zdravlja osobe, a mogu biti simptom bolesti kao što je Parkinsonova ili Alchajmerova bolest, šizofrenije, ali i tumora mozga...

Ako ste poput većine ljudi, verovatno mislite da halucinacije imaju veze sa činjenicom da vidite stvari koje stvarno nisu tamo. Ali, halucinacije su mnogo više od toga. Halucinacije nisu samo viđenje stvari, već i osećanje mirisa i slušanje zvukova koji ne postoje u stvarnosti.

Za halucinacije postoji mnogo različitih razloga. Mogu biti posledica mentalne bolesti kao šizofrenije ili indikator problema nervnog sistema kao kod Parkinsonove bolesti.

Ako vi ili voljena osoba imate halucinacije, morate se što pre zaputiti svom doktoru. Nakon pregleda možete dobiti lekove koji pomažu u kontrolisanju bolesti, ali to sve zavisi od bolesti koja se nalazi iza halucinacija.

Vrste halucinacija

Stvari koje nisu stvarne

Ova vrsta se zove vizuelna halucinacija, može trajati samo sekund, ali može trajati i satima. Jedan od primera koji doktori često daju je da čovek koji halucinira vidi da po njegovom telu gmižu razne bube.

Zvuci koje drugi ne čuju

Auditivna halucinacija se dogodi kad čovek čuje neki zvuk koji može dolaziti iz okoline ili njegove glave. Najčešće ljudi s halucinacijama kažu da čuju glasove koji im se obraćaju ili koji međusobno razgovaraju.

Miris koji samo vi osećate

Olfaktorna halucinacija je oset nekog mirisa za koji čovek ima osećaj da dolazi iz blizine ili s njega, a nema nigde izvora tog određenog mirisa.

Čudni ukusi u ustima

Gustatorna halucinacija je oset da neko jelo koje jedete ima čudan okus.

Osećate nešto čega nema

Najbolji primer taktilne halucinacije je da čovek oseća da ga neko golica, a nikoga nema u blizini ili čovek ima osećaj da po njemu nešto šeta čega u stvarnosti nema.

Šta izaziva halucinacije?

Šizofrenija

Više od 70 procenata ljudi s ovom bolešću doživljava vizuelne halucinacije, a 60 - 90 procenata čuje glasove. Neki mogu mirisati i okusiti stvari koje nisu tamo.

Parkinsonova bolest

Skoro pola obolelih od ove bolesti ponekad vide stvari koje nisu u stvarnosti prisutne.

Alchajemrova bolest (i drugi oblici demencije)

Demencija izaziva promene na mozgu koje mogu dovesti i do halucinacija. Uglavnom se pojavljuju u uznapredovalom stadijumu bolesti.

Migrene

Otprilike trećina ljudi koja pati od migrena imaju vizuelne halucinacije

Tumor na mozgu

Tumor na mozgu, zavisno od toga se nalazi, može uizazvati različite vrste halucinacija. Ako se tumor nalazi u području koje kontroliše vid, čovek može videti stvari koje se tamo ne nalaze. Moguće je da da vidi razne mrlje i svetle tačke ili oblike. Tumori u drugim delovima mozga mogu izazvati olfaktorne i taktilne halucinacije.

‚‚Charles Bonnet Syndrome" (CBS)

Ovo stanje kod ljudi s problemima s vidom poput mišićne degeneracije, glaukoma ili katarakte izaziva vizuelne halucinacije. U početku mnogo ljudi ne vidi razliku između halucinacije i stvarnosti, ali s vremenom se halucinacije ponavljaju pa na taj način čovek shvati šta je stvarnost, a šta ne.

Epilepsija

Epileptički napadi ponekad izazivaju i halucinacije. Vrsta halucinacije će zavisiće od toga u kom delu mozga se dogodio napad.

Šta učiniti ako imate halucinacije?

Prvo, morate se obratiti svom lekaru, koji će pregledati vašu medicinsku istoriju bolesti i napraviti fizički pregled.

Verovatno će vas poslati na testove zahvaljujući kojima će moći da identifikuje problem. Na primer, EEG, ili elektroencefalogram, proverava neobične obrasce električne aktivnosti u mozgu. EEG može pokazati jesu li vaše halucinacije posledica napada.

Doktor će vam možda poslati na MR ili magnetnu rezonancu, koja koristi moćne magnete i radio talase kako bi slikala organe. Na ovaj način se može otkriti da li je tumor na mozgu ili nešto drugo, kao područje koje je imalo mali moždani udar, moglo izazvati halucinacije.

Nakon pregleda, zavisno od rezultata, doktor će preporučiti jedan ili više od sledećih lekova:

Lekovi za šizofreniju ili demenciju poput Alchajmerove bolesti

Lekovi protiv napada (antiepileptici) koji se daju za epilepsiju

Tretman za makularnu degeneraciju, glaukom ili kataraktu

Ako je u pitanju tumor moguća je operacija ili zračenje

Lekovi poput beta-blokatora ili antikonvulzanta za ljude koji pate od migrena

Uz lekove, pomaže i odlazak kod psihijatra. Na primer, kognitivna bihevioralna terapija, koja se usredotočuje na promene u razmišljanju i ponašanju, pomaže nekim ljudima da bolje upravljaju svojim simptomima.

(Espreso.co.rs / Izvor: 24sata.hr)