Mnogo Srba ima ovaj problem, a ne znaju koliko je opasno: Hiperlipidemija mora da se kontroliše do kraja života

Hiperlipidemija, ili visok nivo lipida u krvi, povećava rizik od srčanog i moždanog udara jer krv ne može lako da teče kroz arterije. Brojni faktori mogu da dovedu do hiperlipidemije, od načina života, preko različitih bolesti, do određenih lekova.

Hiperlipidemija, takođe poznata kao dislipidemija ili visok holesterol, označava previše lipida (masti) u krvi. Jetra stvara holesterol, kako bi pomogla u varenju hrane i proizvodnji hormona. Ali, takođe, holesterol se unosu u telu kroz ishranu, iz mesnih i mlečnih proizvoda. Budući da se jetra može da proizvede dovoljnu količinu holesterola, holesterol iz ishrane je višak.

Dijagnoza hiperlipidemije može da se postavi jednostavnom laboratorijskom analizom krvi, određivanjem lipidnog statusa. Lipidni status je grupa testova kojim se određuju vrednosti lipida u krvi, a obuhvata merenje četiri vrste masnoća u krvi.

Ukupni holesterol: Poželjne vrednosti su manje od 200 miligrama po decilitru (mg/dL).

Loš (LDL) holesterol: Poželjne vrednosti su manje od 100 mg/dL

Dobar (HDL) holesterol: Poželjna vrednost je najmanje 60 mg/dL

Trigliceridi: Poželjne vrednosti su manje od 150 mg/dL

Šta se smatra visokim holesterolom?

Sve vrednosti ukupnog holesterola više od 200 mg/dL smatraju se visokim holesterolom:

Manje od 200 mg/dL - poželjne vrednosti

200 mg/dL do 239 mg/dL - granica visokog kardiovaskularnog rizika

240 mg/dL i više - visok kardiovaskularni rizik.

Visok nivo holesterola može da dovede do začepljenja arterija i spreči normalnu cirkulaciju krvi u telu. Ovo oštećuje organe koji ne primaju dovoljno krvi iz arterija.

Lipoprotein niske gustine (LDL), poznat i kao "loš holesterol" je najopasniji tip jer uzrokuje čvrste naslage holesterola (plak) da se skupljaju unutar krvnih sudova. Ovo otežava protok krvi, što povećava rizik od moždanog ili srčanog udara.

Znaci i simptomi visokog holesterola

Visok nivo holesterola nema tipične simptome i, nažalost, često se otkrije tek kada nastane infarkt. Ali, kod osoba koje su genetski predodređene na povišene masnoće u krvi, mogu da postoje tri znaka na telu koja ukazuju na visok holesterol:

Ksantoma tetiva - male lezije, izbočine na koži, koje se javljaju usled nakupljanja masti ispod površine kože.

Ksantelazme - male, žute kvržice, odnosno naslage holesterola u blizini oka.

Arkus senilis - bledo beli prsten na rožnjači oka.

Uzroci povišenog holesterola

Različiti uzroci hiperlipidemije uključuju:

Pušenje

Preteran unos alkohola

Konzumiranje hrane koja ima puno zasićenih masti ili trans masti

Sedentarni način života

Stres

Nasleđivanje gena za visok holesterol, bez ozbira na način ishrane (porodična ili familijarna hiperholesterolemija)

Lekovi koji mogu da povećaju holesterol

Lekovi koji pomažu kod nekih problema, mogu da izazovu promene nivoa holesterola, kao što su:

Beta-blokatori

Diuretici

Hormonska terapija za kontrolu rađanja

Steroidi

Antiretrovirusni lekovi za HIV.

Bolesti koje mogu da povećaju holesterol

Medicinska stanja takođe mogu da utiču na nivo holesterola. To uključuje:

Prekomerna težina ili gojaznost

Bolesti jetre

Bolest pankreasa

Multipli mijelom

Sindrom policističnih jajnika (PCOS)

Hipotireoza (smanjena funkcija štitne žlezde)

Primarni bilijarni holangitis

Hronična bolest bubrega

Dijabetes

Lupus

Apneja u snu

HIV.

Faktori rizika za razvoj hiperlipidemije

Nekoliko faktora može da poveća rizik od hiperlipidemije, uključujući:

Porodična istorija visokog holesterola

Hipotireoza

Gojaznost

Nedovoljan unos hranljivih namirnica

Konzumiranje previše alkohola

Dijabetes

Pušenje.

Kako se dijagnostikuje hiperlipidemija?

Lekar će obaviti sledeće vrste pregleda:

Fizički pregled

Medicinska istorija

Laboratorijsko testiranje nivoa holesterola u krvi

Medicinska istorija porodice pacijenta.

Za dijagnozu hiperlipidemije mogu da budu potrebni i analize:

C-Reaktivni protein (CRP) - protein u krvi koji ukazuje na sistemsku upalu u organizmu.

Lipoprotein (a) ili Lp(a) - vrsta "lošeg" LDL holesterola, nakuplja se u krvnim sudovima.

Apolipoprotein B

Skeniranje koronarnog kalcijuma.

Kako se leči hiperlipidemija?

Prvi korak u lečenju povišenog holesterola započinje promenom načina ishrane. Takođe, potrebne su i promene u načinu života, koje mogu da uključuju:

Vežbanje

Prestanak pušenja

Spavanje najmanje sedam sati svake noći

Upravljanje stresom

Ograničena upotrebe alkohola

Gubitak kilograma.

Kada se uključuju lekovi za hiperlipidemiju?

Ukoliko promene u načinu ishrane ne daju rezultate, potrebno je primeniti lekove. Glavni lekovi su statini, koji su upotrebi skoro 40 godina za lečenje visokog holesterola. Ponekad je potrebno uvesti i druge vrste lekova za holesterola, a to je obično u situacijama kada:

pacijent ne može da uzima statine

potreban je još jedan lek pored statina

pacijent ima porodičnu hiperholesterolemijum koji čini nivo LDL-a holesterola izuzetno visokim.

Koliko vremena je lekovima potrebno da deluju?

Lekar će naručiti novu analizu krvi nakon dva- tri meseca od početka uzimanja terapije za hiperlipidemijo. Rezultati testa će pokazati da li su se nivoi holesterola poboljšali, što znači da lek i/ili promene načina života deluju.

Hiperlipidemija je stanje koje mora da se kontroliše tokom celog života. Iako visok holesterol dovodi u opasnost od srčanog i moždanog udara, moguće je sprečiti komplikacije primenom zdravog načina života i, ukoliko je potrebno, terapijom.

Koliko često treba proveravati nivo holesterola?

Mnoge osobe, zbog genetske greške, imaju visok nivo LDL holesterola od rođenja. Zbog toga je važno proveriti nivo holesterola i deci, još u predškolskom uzrastu, posebno ako je neko od članova porodice imao srčani udar, moždani udar ili visok holesterol. Deca i mladi bi trebalo da proveravaju nivo holesterola svakih pet godina, po potrebi i češće.

Odrasli bi trebalo da kontrolišu holesterol svake godine ili bar na dve godine. Lekar može pomoći u određivanju koliko često osoba treba da proverava holesterol, odnosno u proceni rizika od hiperlipidemije.

Zašto je visok holesterol opasan?

Hiperlipidemija može da bude veoma ozbiljna ako se ne leči. Nelečena hiperlipidemija dovodi do nakupljanja plaka u krvnim sudovima (ateroskleroza), što može da dovede do komplikacija hiperlipidemije koje uključuju:

Srčani udar

Moždani udar

Koronarna bolest srca

Bolest karotidnih arterija

Iznenadni srčani zastoj

Bolest perifernih arterija

Mikrovaskularna bolest.

Normalne vrednosti dobrog i lošeg holesterola

Razlika između triglicerida i holesterola

NE PROPUSTITE

Decenijama živimo u laži: Otkriven pravi kraj serije 'Porodično blago', šok za sve Srbe

KAKO DA OČISTITE UŠI: Da li ste čuli za tretman čišćenja svećama?

Ovo piće Srbi obožavaju, a odnosi 12 minuta života sa svakim gutljajem: Slušajte tek koliko odnosi ova hrana

Bonus video:

(Espreso / Cleveland clinic/ Blic/ Prenela:M.S.)