Šta je glavni uzrok nastanka HOBP? Zbog ove bolesti je umro Bora, a malo ko zna šta sve donosi i koji su simptomi

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) predstavlja stanje smanjenog i ograničenog protoka vazduha kroz disajne puteve. Disajni putevi su suženi, otečeni i zadebljani, što onemogućava dovoljan unos vazduha. Bolest ima progresivan tok, pa pacijenti u početku osećaju nedostatak vazduha pri naporu, a kasnije i pri obavljanju jednostavnih aktivnosti.

Pušenje kao glavni uzrok HOBP

Hronična opstruktivna bolest pluća je najčešće posledica pušenja. Istraživanja pokazuju da su pušači ili bivši pušači u 80 do 90 odsto slučajeva pogođeni ovim teškim oboljenjem. Rizik se povećava i kod osoba izloženih izduvnim gasovima. Pacijenti obično kašlju, guše se, a u najtežim slučajevima im je potreban dodatni kiseonik. Da bi se sprečio ovakav ishod, neophodno je prepoznati i lečiti HOBP na vreme.

– Prvo i osnovno, pacijent kojeg lečimo ne može više biti pušač. To je ono što prvo predočim svakom pacijentu koji dođe kod mene na pregled. Ukoliko pacijent kaže da to nije moguće, ja odbijem da ga lečim jer je to onda prilično uzaludan posao s lošim rezultatima. Takav pacijent uzalud troši i svoje i moje vreme, a pored toga predstavlja trošak i za državu jer su inhalacioni lekovi koji se tom prilikom propisuju prilično skupi – kaže za portal eKlinika pulmolog primarijus dr Vladan Simić.

Pušenje i lekovi – pogrešna kombinacija

Dr Simić ističe da veliki broj pacijenata lečenih u državnim ustanovama koristi lekove, ali i dalje puši.

– Takvi pacijenti nisu zadovoljni svojim zdravstvenim stanjem, dolaze u privatnu praksu očekujući čudo, što je nemoguće, posebno u odmaklim stadijumima. Ako pacijent nema jaku volju da ostavi duvan, sva priča je uzaludna. Dešava se čak da neki pacijenti prijave prestanak pušenja, ali na merenjima vidimo da spirometrijske vrednosti i dalje padaju – objašnjava dr Simić.

Uticaj pasivnog pušenja i respiratornih bolesti kod dece

Stručnjaci procenjuju da od HOBP-a u svetu boluje oko 100 miliona ljudi. Problem je što se bolest često teško prepoznaje, a pacijenti nisu uvek svesni bolesti dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija. Dr Simić ističe da je pušenje duvana najznačajniji faktor rizika za razvoj patoloških promena na plućima.

– Postoje i druge respiratorne štetnosti, počev od hemijskih supstanci koje se mogu udisati na radnom mestu. Uticaj duvana je najviše proučavan zbog masovne upotrebe. Sva istraživanja su potvrdila štetan uticaj, a brojni radovi dokazuju i štetno delovanje pasivnog pušenja na zdravlje pluća. Poznato je da deca roditelja pušača češće obolevaju od respiratornih bolesti – naglašava dr Simić.

HOBP se često ne shvata ozbiljno

Glavne plućne bolesti uzrokovane pušenjem su hronična opstruktivna bolest pluća i tumori pluća, precizira dr Simić.

– Kada je reč o tumorima, pre svega mislimo na karcinom bronha, koji se, bez obzira na vrstu, smatra jednim od najmalignijih tumora ljudskog organizma i po smrtnosti upoređuje s adenokarcinomom pankreasa i malignim melanomom. HOBP sa svojim podtipovima (bronhitični i emfizemski) decenijama predstavlja veliki problem u dijagnostici i lečenju. Problem u dijagnostici nastaje iz više razloga. U početku, bolest ne shvataju ozbiljno ni pacijenti ni lekari – kaže dr Simić.

Šta pacijenti često ne žele da čuju od lekara?

Dr Simić objašnjava da pacijenti izbegavaju posetu lekaru iz subjektivnih i objektivnih razloga.

– Subjektivni razlog je taj što unapred znaju da će im lekar reći da ostave duvan, a to je ono što ne žele da čuju jer taj pokušaj zahteva veliki napor. Postoje i dva objektivna razloga za kasno javljanje lekaru. Prvi je takozvana „visoka tolerancija na dispneu“, što znači da mozak ne registruje značajnu dispneu (osećaj nedostatka vazduha). Neki pacijenti ne primećuju simptome, a kod drugih se javlja suprotan slučaj, pa se redovno javljaju lekaru. Visoka tolerancija na dispneu može biti veliki problem, pa nam pacijenti dolaze u završnom stadijumu bolesti, sa padom koncentracije kiseonika u krvi, a da se prethodno nisu javljali lekaru ili nisu bili ozbiljno shvaćeni, što posebno važi za manje sredine – naglašava dr Simić.

Lečenje i mali pomaci u borbi protiv HOBP-a

Dr Simić ističe da su na polju razvoja lekova postignuti veliki napreci. Lekovi u terapiji HOBP-a se uglavnom udišu, a pakovanja su različita, od klasičnih sprejeva do raznih praškastih supstanci.

– Postignuti su značajni pomaci u efikasnosti i dužini dejstva, jer danas imate inhalacioni lek koji se koristi jednom dnevno i deluje 24 sata. Intenzitet dejstva zavisi od stepena oštećenja pluća. Kod teških oštećenja, čak i kada se pacijentovo stanje popravi za 2 odsto na FEV1, pacijent će prijaviti da se oseća bolje. Infektivne faze bolesti se leče klasičnim antibioticima i eventualno teofilinskim preparatima. Priča o usporavanju procesa starenja pluća pod uticajem antioksidanasa, kao što je E vitamin, još uvek je samo teorija – zaključuje dr Simić.

Bonus video:

(Espreso / eklinka/ Prenela:M.S.)