Šta je granični poremećaj ličnosti? Povezan je sa mozgom i napada sve više Srba, a evo koji su simptomi

Granični poremećaj ličnosti je mentalna bolest koja ozbiljno utiče na našu sposobnost da upravljamo emocijama. Od tog gubitka emocionalne kontrole čovek postaje impulsivniji, a njegov osećaj prema samom sebi i prema drugima pogoršava se. Srećom, pojedine metode i tehnike mogu pomoći ljudima da upravljaju simptomima graničnog poremećaja ličnosti.

Koji su znaci i simptomi graničnog poremećaja ličnosti

Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti mogu doživeti intenzivne promene raspoloženja i osećati neizvesnost o tome kako vide sebe. Njihova osećanja prema drugima mogu se brzo promeniti, recimo od ekstremne bliskosti do krajnje nesklonosti. Zbog takvih promenljivih osećanja odnosi sa drugima mogu postati nestabilni, često praćeni emocionalnim bolom.

Oni sa graničnim poremećajem ličnosti takođe stvari često posmatraju isključivo, idu iz krajnosti u krajnost, na sve gledaju kao na apsolutno dobro ili apsolutno loše.

Ono što ih interesuje ili ono za šta se zalažu brzo se menja, pa deluju drugima impulsivno ili nepromišljeno.

Osim toga osobe sa franičnim poremećakem ličnosti se ponašaju i ovako:

Iz (iracionalnog) straha da ih partner ne napusti, brzopleto ulaze u romantičnu vezu ili je takođe munjevito završavaju.

Sa porodicom, prijateljima i voljenim osobama imaju intenzivan i nestabilan odnos.

O sebi imaju iskrivljenu i nestabilnu sliku.

Često se ponašaju impulsivno i rizično, recimo mahnito troše novac, ne koriste zaštitu tokom seksa, zloupotrebljavaju nedozvoljene supstance, vole brzu vožnju, prejedaju se.

Samopovređuju se.

Često im se vraćaju samoubilačke misli ili pretnje.

Raspoloženje im je vrlo intenzivno i veoma promenljivo, sa epizodama koje traju od nekoliko sati do nekoliko dana.

Hronični osećaj praznine.

Ispoljavaju snažan bes ili imaju probleme sa kontrolom besa.

Imaju osećaj odsečenosti od sebe, kao da posmatraju sebe izvan svog tela.

Vrlo je važno znati da neće svi sa graničnim poremećajem ličnosti doživeti sve ove simptome. Ozbiljnost, učestalost i trajanje simptoma zavise od osobe i njene bolesti. Ipak, za ljude sa graničnim poremećajem ličnosti vezuje se značajno veća stopa samopovređivanja i suicidalnog ponašanja od opšte populacije, piše Nih.Gov.

Koji su faktori rizika za granični poremećaj ličnosti

Studije pokazuju da genetski, ekološki i društveni faktori mogu povećati rizik od graničnog poremećaja ličnosti. Ti faktori su:

Porodična istorija: Oni koji imaju bliskog člana porodice (roditelj ili brat ili sestra) sa ovom bolešću u većem su riziku da razviju granični poremećaj ličnosti zbog zajedničkih genetskih faktora.

Struktura i funkcija mozga: Istraživanja pokazuju da ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti mogu imati strukturne i funkcionalne promene u mozgu, posebno u delovima koji kontrolišu emocije. Međutim, nije jasno da li su ove promene dovele do poremećaja ili su uzrokovane poremećajem.

Okruženje, kulturni i društveni faktori: Mnogi ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti prijavljuju da su tokom detinjstva doživeli traumatične životne događaje, kao što su zlostavljanje ili napuštanje, odrastanje u disgunkcionalnim porodicama sa sukobima.

Kako se dijagnostikuje granični poremećaj ličnosti

Licencirani stručnjak za mentalno zdravlje – kao što je psihijatar, psiholog ili klinički socijalni radnik – može da dijagnostikuje granični poremećaj ličnosti na osnovu temeljne procene simptoma, iskustava i porodične istorije bolesti. Pažljiv i detaljan medicinski pregled može pomoći da se isključe drugi mogući uzroci simptoma.

Granični poremećaj ličnosti se obično dijagnostikuje u kasnoj adolescenciji ili ranom odraslom dobu. Nekad se i osobama mlađim od 18 godina može dijagnostikovati granični poremećaj ličnosti ako su njihovi simptomi izraženi i traju najmanje godinu dana.

Kako se leči granični poremećaj ličnosti

Uz pravi tretman zasnovan na činjenicama, mnogi ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti imaju blaže simptome i kvalitetniji život. Za osobe sa graničnim poremećajem ličnosti važno je da se leče kod licenciranog stručnjaka za mentalno zdravlje.

Do boljitka može proći dosta vremena i zato je i za pacijenta i za porodicu vrlo važno da budu strpljivi, da se pridržavaju plana lečenja i da traže podršku.

Nekim osobama sa graničnim poremećajem ličnosti treba i intenzivna, često bolnička nega zbog ozbiljnih simptoma, dok drugi mogu da funkcionišu uz ambulantnu negu.

Psihoterapija

Psihoterapija je glavni tretman za osobe sa graničnim poremećajem ličnosti. Radi se jedan an jedan sa lekarom i u grupi.

Lekovi

Uloga lekova kod graničnog poremećaja ličnosti i dalje nije sasvim definisana i zato lekovi obično nisu glavni tretman za ovu bolest. U nekim slučajevima psihijatar može preporučiti lekove za specifične simptome ili paralelne probleme kao što su promene raspoloženja ili depresija.

Takođe, lekovi ponekad mogu izazvati neželjene efekte i zato je vrlo važno razgovarati sa svojim lekarom o svim izazovima.

(Espreso/novas/prenela P.V)