Ovo je pet najčešćih razloga zbog kojih vas bole kukovi: Doktori tvrde da je ovo jedina stvar koja može da pomogne

Kukovi su ključni za kretanje i stabilnost vašeg tela. Svaki kuk je složen zglob koji se ponaša kao kugla i čašica. Kugla ili glava je vrh butne kosti, dok je čašica u karličnoj kosti. Između njih se nalazi hrskavica, glatko tkivo koje omogućava lakše kretanje, smanjujući trenje. Takođe, tu je i tanka membrana koja proizvodi tečnost koja pomaže da se zglob ne “trlja” previše. Tetive, ligamenti i mišići obuhvataju zglob i pomažu mu da funkcioniše kako treba.

Osteoartritis

Osteoartritis je "habajući" tip artritisa koji mnogi ljudi dobijaju u srednjim godinama. Hrskavica na glavi butne kosti i u zglobnoj čašici se polako razgrađuje i uzrokuje trenje između kostiju. Osetićete ukočenost, a možda i bol u preponama i prednjem delu butine koji se širi do kolena i pozadi. Bol je često jači posle napornog vežbanja ili kada se duže vreme ne pomerate.

Reumatoidni artritis

Kod reumatoidnog artritisa vaš imuni sistem napada delove tela, što može da uključi i membranu zgloba zvanu sinovija. Ova obično tanka membrana počinje da se zadebljava, otiče i proizvodi hemikalije koje oštećuju ili uništavaju hrskavicu koja pokriva kost. Lekari ne znaju zašto se to dešava. Kada je jedan kuk pogođen, često strada i drugi. Zglob može da boli i otiče, a možete da primetite toplotu i crvenilo oko njega.

Išijas

Previše sedenja i premalo vežbanja, između ostalog, može da iritira i upali išijadični nerv, najveći u ljudskom telu. On se proteže od donjeg dela kičme kroz kukove i niz zadnji deo noge, gde možete da osetite bol kada je pritisnut, odnosno uklješten. Bol se širi iz kuka i može da bude blag, oštar, mogu da se osete trnci, utrnulost ili čak senzacije poput strujnog udara.

Burzitis

Burzitis nastaje kada se kesice ispunjene tečnošću, ili "burze", koje smanjuju trenje između mišića, tetiva i kostiju, upale i oteknu, često zbog ponovljenih pokreta, preopterećenja ili povreda. Može se dogoditi na spoljnom koštanom delu kuka (trohanterični burzitis), gde izaziva oštar, intenzivan bol koji vremenom slabi širi se. Ređe se dešava s unutrašnje strane (burzitis kuka), gde izaziva bol u preponama. Oba stanja se mogu da se pogoršaju kada hodate, čučnete ili se penjete uz stepenice.

Istezanje kuka

Do istezanja kuka dolazi kada previše istegnete ili pokidate neki od mišića i tetiva koji pomažu pri pokretu zgloba kuka. Može da nastane zbog prekomernog opterećenja, naglih pokreta ili povreda tokom sportskih aktivnosti. Zahvaćeno područje može da otekne, oslabi i boli, posebno kada ga koristite. Odmaranje, led i lekovi protiv bolova koji se mogu kupiti bez recepta često su dovoljni da se oporavite.

Odmor, led, kompresija, podizanje

Odmor, led, kompresija i podizanje su prvi koraci kod bilo koje vrste bola u kukovima. Odmarajte se, ali ne odustajte od svih pokreta (to može da pogorša stanje), već samo od onih koji izazivaju bol. Stavljajte hladne obloge na 20 minuta i koristite krpu da ne biste povredili kožu kožu. Stegnite bolno područje elastičnim zavojem, ali ne previše. Oslabite ga ako vidite da koža postaje plava. Podignite povređeni deo tela na jastuk kako biste sprečili nakupljanje krvi.

Lekovi

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi se često koriste za ublažavanje bola i upale kod artritisa i drugih bolnih stanja, a dostupni su i u vidu krema i gelova. Kod ozbiljnijeg bola i samih osnovnih bolesti lekar može da prepiše kortikosteroide, lekove koji smanjuju bol, kao i one za autoimune i zapaljenske bolesti, ali i fizikalnu terapiju.

Kada posetiti lekara

Ako se bol ne smanjuje, zakažite pregled kod lekara. Zamolite nekoga da vas odveze u hitnu pomoć ako je povreda izazvala bol i vaš kuk ne izgleda normalno, ili ne možete da pomerite nogu ili oslonite težinu na nju. Takođe, hitno potražite pomoć ako imate intenzivan bol, iznenadno oticanje ili bilo koji znak infekcije kao što su temperatura, groznica i crvena koža.

Prevencija

Ukoliko imate višak kilograma, gubitak samo par kilograma može da smanji opterećenje na zglobu. Vežbanje (prethodno se posavetujte sa lekarom) takođe može da pomogne. Vodite računa o sebi. Počnite sa zagrevanjem i istezanjem, stanite kada nešto zaboli, nosite odgovarajuću obuću i birajte mekane površine poput pešačkih staza, a ne tvrde kao što su asfalt i beton.

Bonus video:

(Espreso / Kurir / Prenela: I.O.)