PSIHOLOZI SAVETUJU KAKO DA UVEK MISLITE POZITIVNO: Samo uz ovakve misli ćete biti optimisti i živećete bez stresa

Teška su vremena za optimizam i stoga nije nimalo lako da budemo veći optimisti. U celom svetu naslovima dominiraju ekonomske brige, kulturne podele i sporni politički ciklus koji kao da se nikada ne završava. Alarmi za klimatske krize neprestano zvone sa izveštajima o gladi, poplavama, šumskim požarima i ekstremnim vrućinama.

Na globalnom nivou, ratne i humanitarne krize besne. Pesimizam i sumornost mogu prilično teško da padnu. Istraživanja pokazuju da je naše kolektivno mentalno zdravlje opalo od početka pandemije COVID-19. Prema istraživanjima koje je sproveo Pew Research Center, najmanje 2 od 5 odraslih osoba u SAD-u doživele su visok nivo emocionalnog stresa barem jednom između marta 2020. i septembra 2022.

Na osnovu ankete Harris Poll koju je naručila American Psychological Association (APA), a koja je obuhvatila više od 3.000 odraslih Amerikanaca, APA je u oktobru 2022. izvestila da je više od jedne trećine ljudi osećalo potpunu preplavljenost stresom većinu dana. Tri četvrtine učesnika reko je da je stres uticao na njihovo zdravlje, uzrokujući probleme kao što su glavobolja i umor.

Stručnjaci savetuju kako da budemo veći optimisti

Dobra vest je da postoje praktični koraci za osećanje većeg optimizma, a razlozi za njihovo preduzimanje su mnogobrojni. Istraživanja su povezala optimizam sa brojnim pozitivnim zdravstvenim ishodima, kao što su manji rizik od poremećaja raspoloženja i mentalnih bolesti, poboljšano fizičko zdravlje i još bolje veštine rešavanja problema.

Poboljšanje našeg pogleda na svet ne znači ignorisanje lošeg ili pretvaranje da se te stvari ne dešavaju. Reč je o preduzimanju koraka da aktivno vidimo pozitivno u nekoj situaciji.

Optimizam ne znači ignorisanje negativnog

Optimizam ne znači fokusiranje samo na svetlu stranu kada se dešavaju zaista loše stvari.

Dr Eranda Jayawickreme, Harold W. Tribble profesor psihologije na Wake Forest University u Vinston-Salemu, Severna Karolina, koji istražuje pozitivne promene nakon nevolja i nepovoljnih okolnosti, kaže da je važno priznati realnost, čak i kada stvarnost nije tako sjajna.

– Zastanite malo i recite: „Okej, ovde sam. Prihvatam izazove sa kojima se suočavam. Neću ih umanjivati.” – kaže dr Jayawickreme.

Prema APA, definicija optimizma je „nada: stav da će se dobre stvari desiti i da će želje ili ciljevi ljudi na kraju biti ispunjeni”. Optimizam proizilazi iz našeg stava, što je nešto što vremenom možemo promeniti.

Treba početi malim koracima

Kada se ujutru probudite, zapitajte se: „Šta bi danas moglo da bude stvarno dobro?”, predlaže dr Seth Gillihan, klinički psiholog. Ako se fokusirate samo na jednu ili dve dobre stvari oko sebe – svež vazduh, miris dobre šolje kafe ili vaš omiljeni jastuk – usmerićete svoj mozak svoj mozak ka pozitivnom.

Drugi pristup je zahvalnost, praksa razmišljanja i cenjenja prijatnih ili korisnih okolnosti. Nekoliko studija otkrilo je da prakse zahvalnosti poput vođenja dnevnika zahvalnosti ili pisanja pisma zahvalnosti mogu dovesti do pozitivnijeg raspoloženja, navodi se u beloj knjizi koju je 2018. objavio Univerzitet Kalifornije u Berkeley’s Greater Good Science Center. Dr. Gilijan kaže da praksa zahvalnosti ne mora biti uzvišen ili naporan poduhvat kao pisanje. Počnite tako što ćete samo primetiti stvari koje vam se sviđaju ili koje dobro idu.

Važno je da znamo šta možemo, a šta ne možemo da kontrolišemo

Treba da znamo šta možemo da kontrolišemo, i da dignemo ruke od onoga što nije pod našom kontrolom i samim tim ne možemo da promenimo, kaže dr Jayawickreme. Identifikovanje onoga što možemo da promenimo važan je korak na putu da se osećate pozitivnije.

Postoje dva velika područja kontrole koje proučavaju istraživači kao što je dr Jayawickreme: primarna kontrola (sve stvari koje možete da promenite u svetu oko sebe) i sekundarna kontrola (unutrašnje promene koje možete da napravite da promenite svoje osećanje u vezi sa svojim okolnostima).

Kada napravite promene u bilo kojoj oblasti – primarnoj ili sekundarnoj – i te promene počnu da poboljšavaju vaš stav ili okruženje, osećate se optimističnije u pogledu svoje budućnosti, kaže dr Jayawickreme.

Oprezno sa informativnim i društvenim medijima

– Prestanite da se upoređujete sa ljudima na društvenim medijima – kaže Sara Battista, licencirani profesionalni savetnik u privatnoj praksi u Vašingtonu, DC, i osnivač psihoterapije staklene bašte (Greenhouse Psychotherapy). Imajte u vidu da se slike koje vidite biraju i uređuju. One nisu nužno odraz stvarnosti.

Previše vremena provedenog u gledanju ovih nerealnih slika može dovesti do onoga što se zove „putovanje u budućnost”, poznato i kao anticipatorna anksioznost, koje Battista opisuje kao beskrajan vrtlog brige da nikada nećete biti zadovoljni ili da nikada nećete biti tako sjajni kao neko drugi s kim sebe poredite.

Slušanje vesti takođe nije najbolje za vaše mentalno zdravlje, kaže dr Jennice Vilhauer, psiholog u privatnoj praksi u Los Anđelesu, koja je razvila psihoterapijski metod koji naziva terapija usmerena na budućnost (future-directed therapy), koja pomaže ljudima da identifikuju samoograničavajuća uverenja o svojoj budućnosti i podučava strategije za njihovo prevazilaženje.

To ne znači da ne treba da budete informisani o lokalnim i svetskim događajima, ali ako primetite da da zbog njih mnogo brinete i da vas opterećuju, bilo bi zdravo i prikladno da odredite granice, kaže Battista.

Promenite temu razgovora

Da li se stalno iznova svađate sa članovima porodice ili prijateljima oko stvari poput politike i društvenih pitanja? Ovakve vrste razgovora, koji dovode do žučnih rasprava bez ikakvih rezultata, obično nisu vredne negativnih emocionalnih posledica.

Dr Gillihan predlaže da kažemo nešto poput: „Ne znam za vas, ali čini mi se da ovi razgovori ničemu ne vode. Ne možete da promenite moje mišljenje, niti ja mogu da promenim vaše. Možda bismo mogli da pričamo o drugim stvarima.” Uz malo sreće, uspećemo da okončamo razgovor.

Razmišljajte više o tome šta želite nego o onome što ne želite

Zapamtite, vi imate moć da odlučite gde da usmerite svoju energiju, kaže dr Vilhauer.

– Ako razmišljate o tome šta ne želite, biće više onoga što ne želite, što je mnogo negativnih emocija – kaže ona. S druge strane, dodaje ona, svako pozitivno ponašanje pomoći će vam da razmišljate pozitivnije, kao i da budete orijentisani na rešenja.

Ljudi zaista mogu da se zaglibe u stavu da stvari nikada neće biti bolje, dodaje Vilhauer. Svoje klijente, kaže, voli da podseća da „problemi uvek rađaju rešenja i rešenja dolaze, čak i ako za to treba neko vreme”. Zato provedite to vreme razmišljajući o tome šta želite za budućnost, a ne o onome što nije išlo kako treba u prošlosti.

Ne vršite preveliki pritisak na sebe

Volimo priče o iskupljenju, kaže dr Jayawickreme, priče u kojima se dešavaju loše stvari, a mi iz njih izlazimo promenjeni nabolje. Ali loša strana je u tome što ponekad vršimo pritisak na sebe da nedaću vidimo kao nešto što se dogodilo s razlogom, kaže on. Ne žurite da biste pronašli neku veliku životnu lekciju dok prolazite značajne promene. Budite blagi prema sebi.

Optimističnije razmišljanje podrazumeva svakodnevno preduzimanje malih koraka koji će vas usmeriti u pozitivnijem pravcu.

Ne opterećujte se pitanjima kako, šta ili zašto – jednostavno to uradite

Što više vežbate optimizam, to će vam biti lakše. Optimizam zapravo ne zahteva „pokoru” ili mnogo dodatnog rada da biste se vratili u neko idealno stanje, kaže dr Gillihan.

– Radi se o pravcu koji sledite. Zamislite optimizam kao paralelnu stazu koja je uvek pored vas. Ne morate da uložite mnogo truda da biste se vratili na pravi put. Samo napravite jedan korak – kaže dr Gillihan.

Bonus video:

(Espreso/Eklinika/Prenosi A.M.)