Zašto je loše raspoloženje dobro za vas? 4 moćna efekta tuge na čoveka (FOTO) (GIF)

Pustite decu da se isplaču! I njihovi napadi besa imaju svrhu! (FOTO) (GIF)

Ponekad se osećate loše, zabrinuti ste ili nezadovoljni trenutnom životnom situacijom, zapravo većina ljudi se oseća tako. Iako su tuga i loše raspoloženje oduvek bili deo ljudskog iskustva, sadašnje društvo ignoriše ili obezvređuje negativna osećanja i propagira samo ona srećna.

Kratkotrajna loša raspoloženja se u društvu tretiraju kao razni poremećaji koje treba lečiti. Propagandna industrija i marketing zarađuju na raznim vidovima samopomoći ljudima servirajući teoriju da svi treba da budemo srećni.

Putem takve propagande ljudi osećaju da stalno moraju biti dobre volje, nasmejani i srećni. To ipak nije moguće i loše raspoloženje će uvek biti deo prirodnih ljudskih osećaja.

I pored sve industrije sreće i bogastva kakvog nikad nije bilo, sreća i zadovoljstvo životom se u Zapadnom društvu nisu povećali već decenijama.

Kratka istorija tuge

U ranijim istorijskim razdobljima blaga disforija (nezadovoljstvo, depresija, teskoba ili uzrujanost) je smatrana normalnom svakodnevnom pojavom kroz koju svi ljudi ponekad prolaze. Uz to, najveći ljudski uspesi su vezani za prevladavanje, buđenje ili negovanje negativnih osećaja.

U antičkoj Grčkoj mnogi veliki pisci su pisali drame (grčke tragedije) kojima su publici približavali činjenicu da niko ne može biti savršeno srećan i da je sudbina nepredvidljiva, da nosi i dobro i loše. Šekspirove tragedije su klasici jer su bile odjek te teme.

Antički filozofi su takođe u svojim delima opisivali savršen sklad ljudskog života kroz prihvatanje dobrih i loših osećaja. Čak je i hedonista Epikur prepoznao da u životu treba vežbati mudre izbore, suzdržanost, samokontrolu i prihvatanje neizbežnih nesreća.