morate znati
ZASLAĐIVAČ JE POVEZAN SA SRČANIM I MOŽDANIM UDAROM? Čest je sastojak ŽVAKA, pasta za zube, a ne znamo OSNOVNO
Novo istraživanje pokazuje da niskokalorični zaslađivač zvan ksilitol može biti povezan sa skoro dvostruko većim rizikom od srčanog udara, moždanog udara i smrti kod ljudi koji konzumiraju velike količine zaslađivača, prenosi RTS pisanje CNN. Ovaj zaslađivač koristi se u mnogim namirnicama sa smanjenim sadržajem šećera i potrošačkim proizvodima, kao što su pasta za zube i žvakaće gume.
Glavni autor studije diktor Stenli Hejzen, direktor Centra za kardiovaskularnu dijagnostiku i prevenciju na Lernerovom istraživačkom institutu na Klivlendskoj klinici izjavio je da su u istraživanju zdravim volonterima dali piće sa ksilitolom kako bi videli koliko će biti visoki nivoi glukoze, te da su oni porasli hiljadu puta.
Hejzen, koji takođe vodi Centar za mikrobiom i zdravlje Klivlendske klinike navodi i da kada jedete šećer, nivo glukoze može da poraste za 10 ili 20 odsto, ali da se ne povećava hiljadu puta.
„Čovečanstvo nije do sada imalo ovako visoke nivoe ksilitola osim u poslednjih nekoliko decenija kada smo počeli da unosimo potpuno izmišljenu i prerađenu hranu zaslađenu zamenom za šećer“, dodao je doktor.
Pojavljuju se zabrinjavajući krvni ugrušci
Isti istraživači su 2023. godine pronašli slične rezultate za još jedan niskokalorični zaslađivač zvan eritritol, koji se koristi kao šećer u steviji, monaškom šećeru i keto proizvodima sa smanjenim sadržajem šećera.
Dodatna laboratorijska istraživanja i istraživanja na životinjama predstavljena u oba rada otkrila su da eritritol i ksilitol mogu da izazovu blago zgrušavanje krvnih pločica. Ugrušci se mogu odvojiti i putovati do srca ili mozga, i tako izazvati srčani udar ili moždani udar.
U novoj studiji o ksilitolu, „razlike u ponašanju trombocita primećene su čak i nakon što je osoba konzumirala skromnu količinu ksilitola u napitku uobičajene količine koja se konzumira u stvarnom životu“, navodi dr Metju Tomej, kardiolog na Klinici za kardiologiju u Njujorku, koji nije bio uključen u pomenutu studiju.
„Ovi eksperimenti su zanimljivi, ali sami po sebi ne dokazuju da abnormalnosti trombocita treba da objašnjavaju vezu između ksilitola i kliničkih događaja“, napominje dr Tomej, koji je takođe i docent na Medicinskom fakultetu u Njujorku.
Prema nedavnom objavljenoj projekciji Američkog udruženja za srce oko 61 odsto odraslih Amerikanaca imaće neku kardiovaskularnu bolest do 2050. godine. Smanjenje nivoa zgrušnjavanja krvi je ključni tretman koji koriste kardiolozi, tako da je svaki dodatni uzročnik zgrušnjavanja trombocita loš znak, naglašava dr Endrju Friman, direktor Klinike za kardiovaskularnu prevenciju i zdravlju u Nacionalnom zdravstvenom centru u Denveru.
„Kada neko ima srčani udar, dajemo mu aspirin ili druge lekove da bi se sprečila aktivnost trombocita. Čini se da ovi šećerni alkoholi povećavaju aktivnost trombocita, što je zabrinjavajuće“, ističe dr Friman, koji takođe nije učestvovao u novom istraživanju.
„Ovo je još jedno upozorenje da treba da pređemo na vodu, a na drugom mestu su nezaslađeni čaj ili kafa“, savetuje doktor.
Kao odgovor na studiju o eritritolu iz 2023. godine, Udruženje proizvođača veštačkih zaslađivača je reklo da su podaci „suprotni rezultatima dobijenih posle decenijama sprovođenih naučnih istraživanja koja pokazuju da su zaslađivači sa smanjenim kalorijama poput eritritola bezbedni, što je dokazano globalnim regulatornim dozvolama za njihovu upotrebu u hrani i pićima“.
Šta je ksilitol i u kojoj hrani ga ima?
Sladak poput šećera sa više od upola manje kalorija, ksilitol se često koristi u žvakama bez šećera, bombonama za osvežavanje daha, pasti za zube, vodici za ispiranje usta, sirupu za kašalj i vitaminima za žvakanje. Često se dodaje u većim količinama u slatkiše, peciva, mešavine za kolače, sosove za roštilj, kečap, puter od kikirikija, pudinge, sirup za palačinke i drugo.
Ksilitol je šećerni alkohol, ugljeni hidrat koji se prirodno nalazi u hrani kao što su karfiol, patlidžan, zelena salata, pečurke, spanać, šljive, maline i jagode. Međutim dr Hejzen napominje da je količina ksilitola koja se nalazi u takvim prirodnim izvorima mala.
„Ako uradite pravi proračun, bukvalno je potrebna tona voća da bi se dobila ekvivalentna količina koju ima jedan kolačić za dijabetičare, koji sadrži oko devet grama ksilitola, što je uobičajena količina navedena na etiketi“, kaže doktor.
Međutim, za komercijalnu upotrebu, ksilitol se pravi od klipova kukuruza, breze ili genetski modifikovanih bakterija.
„Prodaje se kao takozvani prirodni zaslađivač, a pošto ksilitol ne podiže nivo šećera u krvi, takođe se prodaje kao prijatelj sa malo ugljenih hidrata i keto zaslađivać“, dodaje dr Hejzen.
Mnoga profesionalna udruženja takođe preporučuju ksilitol kao zamenu za šećer pacijentima koji imaju problem sa gojaznošću, dijabetesom ili predijabetesom kako bi se poboljšala kontrola glikemije, napominje doktor.
„Ipak, ljudi sa rizikom od dijabetesa su među najranjivijim za pojavu zgrušavanja krvi. Preporučujemo ga pogrešnoj grupaciji“, rekao je on.
Ističe da se izloženost povećala u poslednje dve decenije, jer američka Uprava za hranu i lekove prepoznaje šećerne alkohole kao „generalno priznate kao bezbedne“.
Studija, objavljena u četvrtak u European Heart Journal, započeta je sa ciljem pronalaženja nepoznatih hemikalija ili jedinjenja u krvi osobe koja bi mogli da predvide rizik od srčanog udara, moždanog udara ili smrti u naredne tri godine.
Da bi to uradili, dr Hejzen i njegov tim analizirali su 1.157 uzoraka krvi ljudi koji su bili podvrgnuti proceni za srčana oboljenja koja su prikupljena između 2004. i 2011. Takođe su ispitali još jednu seriju uzoraka krvi od više od 2.100 ljudi koji su takođe mogli da imaju visok rizik za bolesti srca.
Otkrili su brojne alkoholne šećere za koje se činilo da utiču na kardiovaskularnu funkciju, uključujući ksilitol i eritritol.
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je potrošače 2023. da izbegavaju veštačke zaslađivače tokom pokušaja da smanje telesnu težinu i pozvala na dodatna istraživanja o dugotrajnoj toksičnosti niskokaloričnih zaslađivača i zaslađivača bez kalorija, navodi se u studiji.
„Istraživači su svojim radom osvetlili bezbednost zamena za šećer. Ima još mnogo toga da se prouči. U međuvremenu, vredi zapamtiti da zamene za šećer nisu zamena za autentične namirnice zdrave ishrane i načina života“, ističe dr Tomej.
BONUS VIDEO:
(Espreso / N1 / Prenela: I.O.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!