JEDNU STVAR SVAKI DAN RADITE, A NISTE NI SVESNI DA VAM TO OŠTEĆUJE SLUH: Ako osetite BOL na ovom mestu odmah LEKARU

Oštećenje sluha se definiše kao smanjena sposobnost na zvukove koji se normalno čuju. Oštećenje se javlja kod ljudi svih starosnih doba, a podaci pokazuju da skoro svaka 3 osoba starija od 65. godina ima neku vrstu oštećenja sluha – kaže defektolog surdolog Gorica Mladenović

Gorica Mladenović: Oštećenja sluha koja su trajna i ispod praga socijalnog kontakta zahtevaju korekciju slušnim aparatima kako bi se sačuvale sve kognitivne, jezičke i socijalne funkcije Foto: Shutterstock/privatna arhiva G.M.

Oštećenje sluha uglavnom nastaje postepeno i uvek je trajno. O tome kako se određuje i na koji način da li neko ima oštećenje sluha i kada su i kome potrebni slušni aparati razgovarali smo sa defektologom surdologom Goricom Mladenović.

Mogući uzroci nastanka oštećenja sluha

Naša sagovornica kaže da uzroci nastanka oštećenja sluha mogu biti različiti, u odnosu na vreme nastanka oštećenja sluha mogu biti kongenitalni (urođeni) i postnatalni (stečeni). Kada je reč o odraslom stanovništvu razlikujemo fiziološke – nastale usled starenja to jest degenerativnog oštećenja slušnog aparata i patološke – usled različitih bolesti koje mogu nastati na nivou spoljašnjeg, srednjeg ili unutrašnjeg uha a mogu biti i udruženi kada govorimo o mešovitom oštećenju sluha.

– Glavna podela oštećenja sluha je prema mestu nastanka: konduktivna ili sprovodna oštećenja kada je problem na nivou spoljašnjeg ili srednjeg uha i senzorineuralna ili perceptivna kada je u pitanju slušni nerv ili oštećenje kohlee. Konduktivna oštećenja su obično privremena, leče se medikamentozno ili hirurški. Senzorineuralna oštećenja su obično trajna i zahtevaju nošenje slušnog aparata – kaže sagovornica eKlinika portala Gorica Mladenović, defektolog.

Svetska Zdravstvena Organizacija je dala klasifikaciju oštećenja sluha u odnosu na stepen oštećenja: Očuvan sluh/laka nagluvost (do 20 dB) – kod ovih osoba nesmetan je razvoj govora i komunikacije; Srednja nagluvost (do 40dB) – osoba teško čuje govor na velikoj udaljenosti; Teška nagluvost (do 60 dB) – Komunikacija je moguća uz pojačan intenzitet glasa ili slušni aparat; Vrlo teška nagluvost (do 90 dB) – Komunikacija skoro nemoguća bez aparata; Totalna gluvoća (preko 90 dB) – Potpuni gubitak sluha, komunikacija otežana i sa aparatom.

Ono što može ukazati na oštećenje sluha

– Oštećenje sluha kod odraslog stanovništva najčešće nastaje postepeno, i nije ga lako prepoznati. Ovo su neka pitanja koja bi mogla pomoći da posumnjate na neki vid gubitka sluha – kaže Gorica Mladenović.

Da li se četo žalite da ljudi oko vas nerazgovetno pričaju?

Da li vam je naporno da na javnim mestima razgovarate zbog buke?

Da li često tražite od sagovornika da vam ponovi ono što vam je rekao?

Da li morate da gledate ljudima u usta dok pričaju kako biste razumeli ono što govore?

Da li imate utisak da vam je uvo konstantno zapušeno?

Da li ste primetili da više ne detektujete fine zvukove, zvono, cvrkut ptica, otkucaje sata itd?

Da li imate zujanje u ušima?

– Ukoliko imate više potvrdnih odgovora bilo bi dobro da odete na pregled – kaže defektolog surdolog Gorica Mladenović.

Bonus video:

(Espreso/Eklinika/Vesna Stanimirović/Prenosi M.M.)