MNOGI LJUDI NA BALKANU RADE OVO SVAKI DAN, A NE ZNAJU KOLIKO JE ŠTETNO: Tako se povećava RIZIK od SRČANOG UDARA!

Srce je najizdržljiviji i najvažniji mišić u telu, ali i ono ima svoj „rok trajanja“ na koji utiču brojni faktori. Dobra stvar je što neke možemo da kontrolišemo kroz svoje navike u ishrani.

Bolesti srca su razlog zbog koga svake godine u Srbiji život izgubi više od 50.000 osoba. Taj broj će zbog posledica post-covid sindroma sigurno biti uvećan. U Sjedinjenim Američkim Državama na svakih 40 sekundi najmanje jedna osoba doživi srčani udar, a svakog minuta najmanje jedna osoba umre od srčanih bolesti.

Studija rađena u Velikoj Britaniji pokazala je da smanjivanjem količine soli koju dodajemo obrocima, možemo smanjiti rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara za petinu.

Rezultati ovog istraživanja pokazali su da osobe koje nikada ne dodaju so u obroke imaju 18 odsto manje šanse da razviju srčano stanje koje uzrokuje nepravilan i često abnormalno brz rad srca (atrijalna fibrilacija), koja može dovesti do teškog disanja, vrtoglavice i umora.

U Velikoj Britaniji broj pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom povećao se za čak 50 odsto, na milion i po.

Dr Jun Jung Park iz Nacionalne univerzitetske bolnice u Južnoj Koreji kaže da je njihova studija nesumnjivo pokazala da je manja učestalost dodavanja soli u hranu povezana sa sniženim rizikom od atrijalne fibrilacije.

Istraživanje je koristilo podatke britanske Biobanke i analiziralo je 500.000 ljudi između 40 i 70 u periodu od 2006. i 2010. godine. Osobe koje su već imale atrijalnu fibrilaciju, srčani zastoj, šlog ili druge koronarne bolesti su isključeni iz studije.

Svaki ispitanik odgovarao je na pitanja koliko često soli hranu, a ponuđeni odgovori su bili od „nikad-retko“, „ponekada“, „često“ i „uvek“. Njihovo stanje istraživači su pratili tokom 11 godina.

Osobe koje nisu solile hranu imale su 18 odsto manje šansi da obole od atrijalne fibrilacije. Oni koji su ponekada dodavali so imali su 15 odsto manje šanse.

Bonus video:

(Espreso / Krstarica)