EVO KO STALNO TREBA DA JEDE MALINE: Samo 1 ŠOLJA je dovoljna da popravi ZDRAVLJE, proverite da li ste među njima

Sezona je malina, a Srbi ih obožavaju. Ovo je njihov uticaj na zdravlje:

Postoji mnogo vrsta malina - uključujući crnu, ljubičastu i zlatnu - ali crvena malina, ili Rubus idaeus, je najčešća.

Crvene maline su poreklom iz Evrope i severne Azije i uzgajaju se u uerenim područjima širom sveta. Većina američkih malina se uzgaja u Kaliforniji, Vašingtonu i Oregonu.

Ove slatke, kisele bobice imaju kratak rok trajanja i beru se samo tokom letnjih i jesenjih meseci. Iz ovih razloga, maline je najbolje jesti ubrzo nakon kupovine.

Ovaj članak istražuje nutritivnu vrednost i zdravstvene prednosti maline.

Visok sadržaj vlakana i tanina može pomoći kontroli šećera u krvi

Maline imaju malo ugljenih hidrata i mnogo vlakana, što ih čini pametnim izborom za svakoga ko prati svoje ugljene hidrate.

Jedna šolja (123 grama) malina ima 14,7 grama ugljenih hidrata i 8 grama vlakana, što znači da imaju samo 6,7 grama neto svarljivih ugljenih hidrata po porciji (1).

Glikemijski indeks (GI) je mera koliko brzo određena hrana povećava šećer u krvi. Iako GI za maline nije određen, većina bobičastog voća spada u kategoriju sa niskim glikemijama.

Pored toga, studije pokazuju da maline mogu smanjiti šećer u krvi i poboljšati insulinsku rezistenciju.

U studijama na životinjama, miševi hranjeni liofiliziranim crvenim malinama uz ishranu sa visokim sadržajem masti imali su niže nivoe šećera u krvi i manju otpornost na insulin nego kontrolna grupa (9, 10).

Miševi hranjeni malinama takođe su pokazali manje dokaza o oboljenju masne jetre (9 Pouzdani izvor).

Štaviše, maline su bogate taninima, koji blokiraju alfa-amilazu, digestivni enzim neophodan za razgradnju skroba (11 Pouzdani izvor).

Blokiranjem alfa-amilaze, maline mogu smanjiti broj ugljenih hidrata koji se apsorbuju nakon obroka, što smanjuje uticaj na šećer u krvi.

(Espreso/Healthline)