OVU BOLEST U NARODU ZOVU "ZLI GRČ": Ako ste osetljivi na TOPLOTU ili DODIR posetite lekara HITNO, može biti FATALNO

Tetanus je teška akutna infektivna bolest koju karakterišu tonički i paroksizmalni grčevi mišića. Izazvana je toksinima bakterije Clostridtum tetani.

U narodu je ova bolest poznata pod imenima zli grč ili grč vilice.

Tetanus izaziva Clostridium tetani, gram-pozitivni, obligatno anaerobni i sporogeni baci. Spore su,veoma otporne u spoljašnjoj sredini.

Dospevanjem u ranu ili povređeno tkivo čoveka, spore prelaze u vegetativni oblik bakterije. Za isklijavanje spora neophodni su anaerobni usiovi. U takvoj sredini bakterija produkuje više vrsta egzotoksina. Za nastanak tetanusa najvažniji je tetanospazmin.

Mnoge divlje životinje su zaražene tetanusom, između kojih je i lisica

Tetanospazmin je jedan od najjačih bioloških otrova. Patogen je za čoveka i mnogobrojne domaće i divlje životinje. Smatra se da 1 mg otro­va može da ubije više od stotinu ljudi.

Tetanus je infektivna i nezarazna bolest iz grupe zoonoza. Prirodni rezervoar bacila tetanusa je digestivni sistem nekih domaćih i divljih životinja (konja, govečeta, vuka, lisice).

Od tetanusa mogu da obole osobe svih uzrasta, od novorođenčeta do najstarijih osoba. Danas češće obolevaju osobe starije od 60 godina.

Tetanus je sporadična bolest. Češće se javlja u vreme poljskih radova, leti i u jesen. Veća inciden­ca obolevanja moguća je u ratnim uslovima i za vreme većih elementarnih nepogoda i razaranja. Takođe, saobraćajni traumatizam povećava učes­talost ove bolesti.

Smrtnost od tetanusa u današnje vreme je još uvek visoka i kreće se oko 50% za generalizovani oblik bolesti, a oko 80-90% za ginekološki i neonatalni tetanus.

Trudnice su podložne zarazo tetanusom

U našoj zemlji, morbiditet tetanusa je znatno smanjen sprovođenjem sistematske imunizacije dece i omladine, čime je starosna granica obolelih pomerena iznad 60 godina. Kod delimično vakcinisanih osoba moguća je lakša slika bolesti.

Tetanus nije kontagiozna bolest i ne može se preneti sa obolele na zdravu osobu. Posle preležane bolesti nema trajnog imuniteta.

Kliničke manifestacije tetanusa su posledica, pre svega, izraženog neurotropizma tetanospazmina, odnosno njegove sposobnosti da se vezuje za receptore (gangliozide) u nervnom tkivu (neu-rointoksikacija). Posle dospevanja tetanospazmina u nervna vlakna, dalje kretanje se nastavlja ret­rogradno, od neuromišićne spojnice ka aksonima motornih nerava i motornim jedrima jnoziza i kičmene moždine.

Poremećaji neurotransmisije klinički se ispo­li avaj u pojavom toničkih i kloničnih grčeva, koji su posledica gubitka ili sniženja mišićne inhibicije, odnosno preovladavnnja ekscitacije i hiperaktiv-nosti Poremećaji autonomnom nervnos sistema ogledaju se u dezinhibiciji sinaptičke aktivnosti, čija je posledica preterana stimulacija simpatikusa, pa se zbog loga javljaju arterijska nestabilnost, hipertenzija, tahikardija, obilno znojenje, hiper-pireksija i dr. Retko nastaje oštećenje parasim-patikusa, kada se javljaju bradikardija i opstipacija.

Patološko-anatomske promené kod bolesnika sa tetanusom nisu specifične. Makroskopski, može doći do oštećenja mišića, tetiva i zglobova usled izrazitog hipertonusa, a naročito pri pojavi paroksizamalnih grčeva (kompresivne frakture pršljenova, rupture mišića ili tetiva).

Mikroskopskim pregledom mišića može se zapaziti bazofilna infiltracija mišićnih vlakana sa ognjištima degeneracije i nekroze. Promené u nervnom tkivu nisu specifične. Tetanospazmin nema citopatogeni efekat.

Kako se manifestuje tetanus?

Kliničkom slikom tetanusa dominira grč mišića poprečno-prugaste muskula­ture, kao karakterističan i stalan znak bolesti. Po njemu je tetanus i dobio ime (grčka reč tétanos znači zategnutost).

Paroksizmalni grčevi se javljaju kod teških oblika bolesti, različitog su intenziteta i trajanja. Nastaju spontano ili na provokaciju spoljašnjim dražima (dodir, bol, toplola, govor, svetlost i si.). Kada grčevi zahvate celokupnu, a naročito leđnu muskulaturu, bolesnik je u položaju opistotonusa (zategnutost tela unazad, kao da pravi most). Najopasniji su grčevi faringealne i laringealne muskulature, jer dovode do opstrukcije disajnih puteva i neposredno ugrožavaju život bolesnika. Broj i jačina paroksizmalnih grčeva, a naročito pojava laringospazama, određuju tok i ishod bolesti i karakteristični su za teške oblike tetanusa.

Klinički oblici tetanusa. Kliničko ispolja-vanje tetanusa zavisi od vrste i lokalizacije povre­de, dužine inkubacionog perioda, stepena neurointoksikacije i prethodnog vakcinalnog stanja obolelog. Delimično zaštićene osobe obično imaju lakši oblik tetanusa.

Postoji nekoliko kliničkih oblika tetanusa: generalizovani tetanus, ginekološki tetanus, tetanus novorođenčeta, hirurški tetanus, cefalički tetanus i lokalni tetanus.

Generalizovani tetanus. Generalizovani tetanus je najčešći oblik bolesti. Javlja se kao gene­ralizovani tetanus sa toničkim grčevima, ili kao generalizovani tetanus sa toničkim i paroksizmalnim grčevima.

Bolest uglavnom počinje naglo i gotovo uvek na isti način. Prvo se javlja trizmus, koji je glavni i stalni znak bolesti. Trizmus je bolni grč mastikatornih mišića vilica (za žvakanje), onemogućava otvaranje usta, otežava govor i uzimanje hrane. Širenjem grčeva na mimične mišiće lica ispoljava se tzv. “risus sardonicus seu cinicus”. On daje karakterističan, podrugljiv izraz na licu bolesnika. Oči su poluza­tvorene., žmirave, čelo nabrano, a usnice razvu­čene u “bolni osmeh”. Bolesnik teško govori, šišti kroz stisnute zube i otežano diše. Hipertonus se dalje spušta na mišiće vrata, grudnog koša i ekstremiteta. Izrazit hipertonus leđne muskulature dovodi do opistotonusa.

Brzina širenja hipertonusa je različita. U najtežem, hipertoksičnom tetanusu, generalizaci­ji grčeva na ceiokupnu poprečno-prugastu muskulaturu može se razviti za 24 sata od pojave trizmusa.

Bolesnik oseća bol u zahvaćenim mišićima. Otežano se kreće, svaki pokušaj da napravi pokret je bolan i ograničen. Trbuh može da bude “tvrd kao daska“ i podseća na akutni hirurški abdomen. Kada postoje smetnje sa disanjem, bolesnik je uznemiren. Zbog grča dijafragme i interkostalnih mišića disanje je otežano. Bolesnik ima osećaj “kao da je u oklopu“ i postoji strah od gušenja. Znojenje je obilno. Svest je uvek očuvana. Na ukočenom trupu i licu pokretne su samo očne jabučice, koje impresivno odražavaju patnju i strah bolesnika.

Pored stalnog hipertonusa, mogu se javiti paroksizmalni grčevi, koje bolesnik najčešće doživljava “kao udar struje” Paroksizmalni grčevi su dodatno bolni, različite su učestalosti i trajanja. Najopasniji i vitalno ugrožavajući je grč mišića grkljana (laringospazam), koji otežava disanje i može da dovede do ugušenja svesnog bolesnika.

Česti su poremećaji funkcije autonomnog nervnog sistema (obilno znojenje, tahikardija, hipertenzivne krize, nestabilnost arterijskog krvnog pritiska, sklonost ka šoknom stanju i dr.).

Dužina inkubacionog perioda, brzina razvoja hipertonusa i učestalost i trajanje paroksizmalnih grčeva odlučujuće utiču na prognozu bolesti.

Ne možemo da utičemo na to da li će neka životinja da nas ujede u prirodi, ali možemo redovno da se vakcinišemo protiv ove razarajuće bolesti. Budite odgovorni, posetite lekara.

(Espreso/ Simptomi.rs)