Evo zašto neki LJUDI dobiju RAK, a drugi ne!

Najveća količina sredstava u svetu usmerena u medicinske studije odlazi na istraživanje raka, trećeg najčešćeg uzročnika smrti na svetu. Od nečeg se mora umreti, ali generalni stav je kako je znatno bolje umreti od srčanog ili moždanog udara, nego od raka.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Koja je razlika? Svesnost postojanja raka i tradicionalne terapije koje se primenjuju produžavaju agoniju ove bolesti u proseku na dve godine, dve godine ispunjene nadom i idejom da se smrt može sprečiti. Ali, naučnici, za razliku od farmaceuta, sve češće postavljaju pitanje, a ne odgovor na temu raka koje može otkriti puno toga čega nismo svesni - a to je zašto svi nemamo rak, odnosno zašto ga samo neki dobiju?

Moglo bi se reći kako je naš organizam preplavljen smrću. Kosa, nokti, površinski sloj kože - sve su to mrtve stvari koje svake nedelje gubimo, odbacujemo i nestaju - oko 80 odsto čestica u zatvorenim prostorima koje se presijavaju na suncu zapravo su mrtve stanice kože ljudi.

Ipak, većina tela sastoji se od živih stvari, poput biološke pšenice koja spaljuje hranu za energiju potrebnu za disanje i kretanje, grejanje i razmišljanje. Stanice organizma su vrlo aktivne i zaposlene deljenjem milion puta svakog dana. Fascinantan je to proces replikacije instrukcija - DNK za svaku stanicu je ćerka zahteva kopiranje identičnog lanca tri milijarde nukleotida. U svemu tome, naša tela ipak nisu savršena. Svaki put kad se stanica podeli, enzimi koji učestvuju u sintezi u proseku rade čak oko 120 hiljada grešaka.

Puno ili malo, sasvim je nebitno, sve dok se ne dogodi ključna greška koja deluje kao okidač raka zahvaljujući abnormalnom radu stanice, rastu i neprekidnom razmnožavanju. Takva stanica ignoriše signale da prestane, pa stimuliše telo da je opskrbljuje krvlju kako bi još rasla. Tada se takva stanica beskonačno razmnožava, odnosno rak širi po telu.

Naravno, ključno je i o kojem se tipu raka, odnosno greške radi, jer kod jednih to ide brže, a kod drugih sporije - ukupno postoji čak njih 200 različitih.

Svi su čuli ili poznaju nekog ko je po svoj prilici trebalo da dobije rak - komšija Pero koji je pušio tri kutije cigareta na dan, teta koja je ceo život pretila i uz to pije, biznismen koji ne jede ništa pre pet popodne osim sopstvenog stresa, primera je bezbroj.

Priča poprima dublju dimenziju kad oboli od raka u 50-oj žena komšije Pere koja nikad nije pušila, pila, a bila je debela.

Sve i da je pušila, zašto je ona dobila rak, a Pero nije? Istina se ipak skriva u našim genima, a ne stilu života. Promatrajući dugogodišnje pušače, naučnici su otkrili kako je svima zajednička varijacija pojedinih gena, a njih su prikladno nazvali "genima dugovečnosti".

- Otkrili smo niz genetskih markera koji podstiču dugovečnost, a ti isti geni mogu da se nađu kod ljudi koji su doživeli duboku starost. Oni funkcionišu tako da podstiču stanice na brži oporavak od negativnih bio-hemijskih uticaja - objašnjava profesor Morgan Levin.

To se smatra i evolucijskom mutacijom, a srećnici koji su nasledili te gene imaju tek 11 odsto verovatnoće da će ikad u životu dobiti rak, dok je kod ostalih verovatnoća od 40 do 60 odsto.

Uprkos dobroj ili lošoj genetici, opet postoje slučajevi koji se ne uklapaju u kalup, a to su upravo oni uzrokovani spoljnim faktorima. Uopšteno, postoje njih pet koji su neosporni uzročnici nastanka mutacija, pa samim tim i raka.

- Preterano sunčanje, naročito dok ste mladi

- Pušenje

- Debljina

- Hormonske terapije / izloženost zračenjima

- Konzumiranje prerađene hrane / unos premalo vlakana

(Espreso.co.rs)