OVAJ SIMPTOM UPOZORAVA DA IMATE SINDROM SAGOREVANJA NA POSLU: Ruski psiholog upozorio na POSLEDICE

Ovaj sindrom je zapravo odgovor organizma na konstantan stres i loše međuljudske odnose na poslu. Ruski psiholog Evgenij Osin je naveo tri znaka koji ukazuju na sindrom profesionalnog sagorevanja.

Postoje profesije u kojima je rizik od sagorevanja prilično visok. Pre svega, reč je o takozvanim "pomagačkim profesijama“, odnosno profesijama gde ima dosta kontakta sa ljudima

"Najveći nivoi sagorevanja su među nastavnicima, lekarima, posebno onkolozima, lekarima hitne pomoći, operativnim hirurzima i mlađim medicinskim osobljem, socijalnim radnicima", rekao je psiholog i ukazao da su to osobe koje obavljaju složen i odgovoran posao u stresnim uslovima, donose važne odluke koje utiču na nečiju budućnost, život ili zdravlje.

Strane studije su pokazale da se sa sagorevanjem suočavaju i advokati koji rade sa klijentima, na primer, okrivljenima ili zatvorenicima.

Sindrom sagorevanja definisan je sedamdesetih godina prošlog veka zaslugom američkog psihologa Herberta Freudenbergera. Кako čovek da shvati da počinje profesionalno sagorevanje? Prema doktoru Osinu, postoji nekoliko znakova.

Iscrpljenost

Posle posla čovek se oseća "kao isceđen limun", nema snage da ustane ujutru, samo se hoće da se opusti i vreme provodi sam.

Izlivi besa

Sindrom "burnout" često ume da bude uzrok napetosti koji nas tera da počnemo da se svađamo s ljudima više nego obično - sa prijateljima ili partnerom.

Smanjeni lični kapaciteti

Nastaju problemi sa pažnjom i koncentracijom, osoba odjednom primeti da pravi greške koje ranije nije pravila, počinje da zaboravlja na neke od važnih zadataka, postaje joj teško da se koncentriše na poslu.

"Burnout" se nikada ne dešava naglo. Početne faze možda nisu karakteristične, ali će na kraju dovesti gotovo do bukvalnog osećaja da smo "sagoreli".

Više od drugih, osetljivi ljudi koji oštrije reaguju na životne probleme skloniji su sagorevanju.

"Spremnost na promene, optimizam, samopouzdanje pomažu da se izbegne sagorevanje i u teškim uslovima. Dakle, na istom poslu neko brzo pregori, a neko uspeva da to godinama uspešno izbegne", rekao je psiholog.

Da li je moguće pomoći sebi da se nosite sa sagorevanjem ili treba hitno da promeniti poseo da izbegnete teške posledice?

"Promena posla uopšte nije neophodna - važnije je da promenite svoj odnos prema njemu. Rizik od sagorevanja je posebno visok među radoholičarima koji posao stavljaju na prvo mesto, smatraju sebe vrednim ako rade do iznemoglosti i koji se stide da brinu o sebi. Dajte sebi pravo na odmor - u suprotnom produktivnost rada će pasti, i nikome neće biti bolje. I radite ono što volite, provodite vreme sa ljudima koji vam se dopadaju, spavajte i jedite normalno, krećite se i vodite računa o svom zdravlju i blagostanju“, naglasio je Jevgenij Osin.

A ovde pogledajte na šta lekar upozorava:

(Espreso/Lepa&Srećna)