OVI NEOBIČNI SIMPTOMI POKAZUJU DA SE NEDOVOLJNO KREĆEMO: Prepoznajte ih na vreme

Ne krećemo se dovoljno i samim tim nanosimo štetu svom zdravlju. Redovna umerena fizička aktivnost – hodanje, vožnja bicikla, ples – ne pomaže nam samo da se osećamo dobro. Kretanje i fizička aktivnost veoma su važni za zdravlje, jer tako smanjujemo rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i pa čak i pojave nekih vrsta raka. Ako se ne krećemo dovoljno, kao posledica se može pojaviti i gojaznost. Fizička aktivnost doprinosi dobrom mentalnom stanju, povećava samopouzdanje, samopoštovanje i stvara osećaj pripadnosti zajednici.

Ne krećemo se dovoljno i patimo od konstipacije

Kada se više krećemo, creva nam nisu lenja i lakše se prazne. Zahvaljujući tome, nemamo problema sa konstipacijom i stolice su redovne. Zdrav mišićni tonus u trbušnim mišićima i dijafragmi takođe je ključan za kretanje otpadnih materija kroz digestivni trakt. Zato je važno znati da nam vežbanje može pomoći da da uvek imao redovnu stolicu, posebno kako starimo.

Zglobovi su nam ukočeni

Bolni zglobovi koji se teško pokreću ponekad mogu biti znak upalnih stanja poput artritisa. Ali zglobovi mogu da budu ukočeni i kada ih nedovoljno koristimo. Zato je izuzetno važno, ako posao zahteva konstantno sedenje ispred računara, da se češće ustaje, pomalo prošeta i istigne.

Stalno ostajemo bez daha

Baš kao što bicepsi slabe kada ih ne koristimo, mišići koji pomažu plućima da se pomeraju dok dišemo gube snagu ako ih ne vežbamo redovno. Što je manje aktivnosti, to više ostajemo bez daha, čak i tokom lakih svakodnevnih zadataka.

Neraspoloženi smo jer se ne krećemo dovoljno

Nedostatak kretanja može povećati osećaj anksioznosti i depresije. Kardio vežbe poput hodanja, vožnje bicikla, plivanja ili trčanja će poboljšati i stabilizovati naše raspoloženje, pa čak i uticati na naše samopouzdanje.

Uvek smo umorni

Osećamo se tromo i umorno većinu vremena. Vežbanje pomaže u dopremanju kiseonika i hranljivih materija u svaku našu ćeliju. Ako većinu vremena provodimo sedeći, one ne dobijaju istu količinu energije koja im je potrebna, kao kad se krećemo.

Ne krećemo se dovoljno i naš metabolizam je sporiji

Ljudi sa „brzim” metabolizmom možda se više kreću – čak i ako se samo vrpolje. Što smo aktivniji, sagorevamo više kalorija i na taj način ubrzavamo matabolizam.

Noću ne možemo da zaspimo

Ako ste umorni od brojanja ovaca noću, ustanite i pokrenite se tokom dana. Kada održavamo redovnu rutinu vežbanja, brže zaspimo a kada se uspavamo imamo kvalitetniji san.

Bole nas leđa

Kod većine osoba sa bolom u donjem delu leđa, kukovima i kolenima postoji slabost leđnih mišića. Zbog toga lakše možemo da se „ušinemo” tokom svakodnevnih pokreta kao što su stajanje ili pokušaj da nešto dohvatimo. Pilates, joga i druge vežbe istezanja dobre su za izgradnju i održavanje leđnih mišića.

Stalno bi nešto da grickamo i jedemo

Čini nam se da bismo češće bili gladni kada bismo više vežbali, ali obično je suprotno. Aerobne vežbe poput vožnje bicikla, plivanja, hodanja i trčanja mogu zapravo da smanje naš apetit jer menjaju nivoe određenih „hormona gladi” u našem telu.

Ne krećemo se dovoljno i zato smo stalno bolesni

Studije pokazuju da što više umerenijih aktivnosti upražnjavamo, to su manje šanse da se prehladimo ili razbolimo. Kada vežbanje postane navika, imuni sistem postaje jači.

(Espreso/Eklinika)