NAUČNICI OTKRILI KADA TREBA IĆI NA SPAVANJE: Ako ne zaspite tada možete imati PROBLEMA SA SRCEM

Ako se često budite neispavani i umorni, čak i ako ste sebi priuštili čuvenih osam sati sna, možda jednostavno grešite u trenutku kada odlazite u krevet. Naime, stručnjaci tvrde da je najbolje otići na spavanje u periodu između 22 i 23 sata, te da je to povezano i s manjim rizikom od razvoja srčanih bolesti, piše B92.

Ova tvrdnja je objavljena prošle godine u European Heart Journal – Digital Health, časopisu Evropskog društva za kardiologiju.

“Telo ima 24-satni unutrašnji sat, nazvan cirkadijalni ritam, koji pomaže u regulisanju fizičkog i mentalnog funkcionisanja. Rezultati sugerišu da je veća verovatnoća da će rani ili kasni odlazak u krevet poremetiti fizički sat, s negativnim posledicama po zdravlje kardiovaskularnog sistema, iako ne znamo uzroke toga”, rekao je autor studije dr Dejvid Plans sa Univerziteta Exeter u Velikoj Britaniji.

Studija je uključila 88.026 ispitanika u Velikoj Britaniji koji su izabrani između 2006. i 2010. godine. Njihova prosečna starost bila je 61 godina, a raspon njihovih godina kretao se od 43 do 79, i 58 posto su bile žene.

Tokom prosečnog praćenja ovih ljudi od 5,7 godina 3.172 učesnika razvilo je kardiovaskularnu bolest. Incidencija je bila najveća kod onih koji su legali u ponoć ili kasnije, a najniža kod onih koji su odlazili na spavanje u period od 22č. do 22:59.

U poređenju u s tim “zlatnim satom”, postoji 25 posto veći rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti ako legnete u ponoć ili kasnije, 12 posto veći rizik ako odete na spavanje u periodu od 23 sata do ponoći i 24 posto veći rizik ako zaspite pre 22 sata.

“Naša studija pokazuje da je optimalno vreme za spavanje u određenoj tački 24-satnog ciklusa tela i da odstupanja mogu biti štetna po zdravlje. Najrizičnije vreme za odlazak na spavanje je bilo posle ponoći, potencijalno zato što se može smanjiti verovatnoća da se vidi jutarnja svetlost, što resetuje fizički sat”, objasnio je dr Plans.

“Iako nalazi ne pokazuju uzročnost, vreme spavanje se pokazalo kao potencijalni faktor rizika za srce, nezavisno od drugih faktora rizika i karakteristika spavanja. Ako se naši rezultati potvrde i u drugim studijama, vreme spavanja i osnovna higijena sna mogli bi biti jeftin cilj javnog zdravlja za smanjenje rizika od srčanih bolesti”, dodao je ovaj lekar.

Podsetimo, naučnici su već govorili o tome da za dobar san nije važna dužina već drugi faktori o kojima govori doktor Plans.

(Espreso/ Krstarica)