DISKUS HERNIJA SE NE MOŽE REŠITI LEKOVIMA: Evo šta su uzroci nastanka

Diskus hernija (discus hernia) je izmenjeno stanje – oštećenje diskusa (diska) kičme do koga dolazi usled nepravilnog i preteranog opterećenja diska ili povreda. Radi se o stanju koje opisuje prvenstveno jak bol koji neki ljudi, iz različitih razloga trpe mesecima pa čak i godinama. Zbog toga ovo stanje može da pređe u takozvani hronični bolni sindrom, koji se mnogo teže leči.

Diskus hernija se često pogrešno leči

Prema rečima dr Predraga Živanovića, specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije, postoje jasni znaci koji ukazuju na to da patimo od diskus hernije. Prvenstveno, to su stalni u dugotrajni bolovi u krstima, sedalnoj regiji i/ili duž jedne ili obe noge.

– Bolovi mogu da budu i povremeni, ali se onda ponavljaju u toku dužeg vremenskog perioda. Druga karakteristika je to da se bolovi najčešće javljaju pri sedenju, stajanju, saginjanju, ujutru, kao i pri kijanju ili kašljanju. Veoma često, pacijenti dolaze sa istim opisom tegoba koje pokušavaju da leče čak i godinama, različitim vidovima terapije, ali bez rezultata. Najznačajniji razlog dugotrajnog lutanja i neuspeha u lečenju bolova u leđima, išijasa i diskus hernije krije se u tom što se veoma često leči samo posledica, a ne uzrok – navodi sagovornik eKlinika portala.

Diskus hernija je posledica nepravilnog položaja kičme

Glavni razlozi koji uslovljava pojavu diskus hernije su nepravilni položaji i pokreti kičme u toku svakodnevnih aktivnosti, a oni su uzrokovani našim nepravilnim navikama i mišićnom slabošću. Dodatna posledica ovoga jeste i formiranje lošeg držanja tela. Naime, pravilan položaj kičme, takozvana neutralna kičma, podrazumeva i postojanje normalnih (fizioloških) krivina.

– One se zovu cervikalna lordoza, grudna kifoza i lumbalna lordoza. Ne smeju da budu prenaglašene, ali ni da se izgube, odnosno izravnaju. Ako se to dogodi, ispravljaju se cervikalna i lumbalna lordoza, pri čemu dolazi do povećanog pritiska na zadnju stranu kičmenog diska. Njegov sadržaj se potiskuje ka nazad, i vremenom dolazi do oštećenja vezivnih vlakana koja daju čvrstinu prstenu koji ide oko diska. Nakon određenog vremenskog perioda, ta vlakna pucaju i tuda kičmeni disk „procuri“ – odgovara na pitanje kako dolazi do oštećenja diska dr Peđa Živanović.

Brojni nepravilni položaju opterećuju i oštećuju disk

Ilustrativan primer, navodi dr Živanović, mogao bi da bude kada se posečemo sa gornje strane prsta, a primorani smo, naravno, da ga iznova i iznova savijamo.

– Krasta na tom mestu bi se iznova povređivala i ne bi mogla da zaraste. Isto je i sa kičmom, odnosno sa diskovima. Ako postoji oštećenje sa zadnje strane diska, a mi se savijamo ili provodimo vreme u pogrbljenom položaju pri kome je donji deo leđa u fleksiji, dolazi do stalnih mikro-trauma kičme. Već oslabljeni deo diska se stalno ponovo oštećuje, tegobe traju i produžavaju se, a sprečava se regeneracija i zarastanje diska – detaljno objašnjava stručnjak koji se u svakodnevnoj praksi često susreće sa ovom dijagnozom.

Na kičmu i disk loše utičemo čak i u kada ležimoŽivotne okolnosti uslovljavaju da smo, nažalost, u nepravilnom položaju fleksije veći deo dana. Ili smo pogrbljeni spred računara, ili odmaramo ali tako što smo „zavaljeni“. To je za kičmu takođe neprirodno. U istom položaju razgovaramo mobilnim telefonom, vozimo kola, saginjemo se…

Čak i kada ležimo, navodi dr Živanović, u čestom položaju sa savijenim nogama, donji deo naših leđa je opet blago savijen savijen. Tipično za sve navedene položaje je da disk trpi neuporedivo veće opterećenje. Zapravo, veći je pritisak unutar diska nego što je optimalno, odnosno normalno.

Zamke pogrešnog lečenja diskus hernije, pogrešni položaji i saveti

Dr Peđa Živanović kaže da su na prvom mestu u pogrešnom pristupu lečenju takozvane „pasivne terapije“. Radi se, prema njegovim rečima, o primeni lekova, gelova, elektro-terapija, masaže, akupunkture… Sve su to priznate metode lečenja. Ali one, ističe doktor, ne koriguju onaj osnovni, mehanički uzrok koji dovodi do diskus hernije, već samo privremeno ublažavaju i smanjuju simptome.

Prema rečima dr Živanovića, drugi pogrešan način lečenja su neadekvatni saveti i vežbe koje se sugerišu pacijentima. To je najpre, navodi sagovornik eKlinika portala, onaj klasičan savet da treba da ležimo u takozvanom „Vilijamsovom položaju“, na leđima, sa savijenim nogama. Dalje, klasične vežbe istezanja sa povlačenjem nogu ka grudima i dodirivanje nožnih prstiju u sedećem ili stojećem položaju. Ne treba, upozorava, raditi ni klasične trbušnjake. Oni dovode do preteranog savijanja u donjem delu kičme. Isto važi za vežbe pri kojima sve vreme donji deo leđa guramo o podlogu, odnosno potpuno ravnamo donji deo leđa.

Šta podrazumeva savremeni način lečenja

Dr Peđa Živanović objašnjava da savremeni princip lečenja stavlja fokus na rešavanje ključnog problema, što je već spomenuta fleksija.

– Odgovarajućim položajima i korektivnim vežbama, pokušavamo da vratimo tu prirodnu lumbalnu lordozu i da aktiviramo i ojačamo mišiće koji stabilizuju kičmu. Jedino u tom položaju kičme je opterećenje diskova optimalno. Ovakva savremena terapija ne oduzima previše vremena, vežbe su jednostavne i nisu potrebni nikakvi dodatni rekviziti. Nisu naporne, niti zahtevne. Vrlo je važan individualni pristup, i da se odgovarajuće opterećenje odredi i prilagodi svakom pacijentu. Takođe, obavezno je dosledno i disciplinovano sprovođenje, posebno u početku lečenja. Tada je disk najranjiviji i najmanje stabilan. Jedino na ovaj način disk može ponovo da bude rasterećen, stabilizovan i postepeno regenerisan – naglašava dr Živanović.

Da li moramo da živimo sa bolom i mogu li diskovi da se regenerišu

– Jedna od zabluda je da su glavni uzroci tegoba, pored promaje, loša genetika i degenerativne promene koje dolaze sa godinama (propadanje kičmenih diskova i hrskavice u zglobovima). Takve tvrdnje umnogome doprinose čestom mišljenju da za bolove u kičmi i zglobovima “nema leka” i da se njima mora živeti do kraja života. Istraživanja kažu da je genetika razlog tek u 1-2 odsto slučajeva. Možda je i najznačajnije reći da se međupršljenski diskovi uz kvalitetnu rehabilitaciju mogu vremenom regenerisati – naglašava sagovornik našeg portala.

(Espreso/Eklinika.telegraf.rs)